29-01-2019, 01:06 AM
(28-01-2019, 10:40 PM)Милослав Самарџић Пише: Турци, свакако, али колико се сећам прве године устанка циљ је био ограничен.Вероватно је њих 300 требало да кажу да су кренули на Империју директно.
Зашто ми и данас учимо да је то била само " буна на дахије"?
Па, устаници из 1804. године морали су да прикрију стварне своје намере, па су , у том смислу, причали на све стране да су устали само против београдских дахија. Морали су да крију, јер су имали искуство из Кочине крајине, па су лагали и Турке, и Аустријанце, и Русе, јер су знали да велика царства неће улазити у рат због Срба. А морали су, богами, да лажу и неке од Срба, јер им се друкчије не би ни придружили. Тек када су остварили значајне победе, почели су отвореније да говоре о својим циљевима.
Историчари друге половине 19 века, обреновићевске провинције, имали су задатак да изједначе величину личности Карађорђа и Милоша Обреновића. Зато су, а све " поштујући струку" и давајући предност примарним изворима првог реда, наглашавали да је циљ устаника из 1804. године био ослобађање Београдског пашалука од дахија. Тако су умањивали значај Карађорђевог рата, а легитимизовали резултате и успехе Милошеве буне и повећали њен значај. Тако је и дошло до изједначења и до накнадне промене назива у Први и Други српски устанак.
Због политичких интереса данашњих елита у Србији, које овде владају непрестано од 1944. године, ми и данас учимо на исти начин, иако то није историјски тачно.
Једном речју, без критичког апарата не може се обрађивати ниједан извор, био он примарни или секундарни, првог , другог или трећег реда, био домаћег или иностраног порекла.
Дакле-овде имамо сасвим исти, иако наоко супротан пример од првог. Код првог случаја не смемо да верујемо примарном извори првог реда не зато што је дошао са непријатељске стране, него што има примарно пропагандни унутрашњо-политички карактер. У другом случају, такође, не можемо веровати примарном извору првог реда, без обзира што је домаћи, јер он има првенствено дипломатски карактер.
Истина је увек у историографији пресудан фактор, а тек после тога правила која нам помажу да до ње дођемо.
Ових дана и треће питање...