21-03-2019, 01:22 PM
Предраг Раковић је са десетак пратилаца отишао у кућу Војина Марковића у Миоковцима код Чачка. Војинов син их је пријавио Озни, која је окружила кућу , 25. децембра 1944. године. Раковић је желео да, макар, његови пратиоци преживе. Зато је забранио да пуцају и извршио самоубиство из пиштоља.
Комунисти који су хватали четнике имали су принцип да документа и важне драгоцености, неки скуп сат или златнике, узима ОЗНА, а тело препушта КНОЈ-у или сеоској милицији. Тако је било и овог пута.
Неки Лука Лучић из Миоковаца, припадник Народне милиције из Миоковаца, покрао је ствари из руксага Предрага Раковића. У фебруару 45, Лучића је ухватила нека прехлада. Укућани су хтели да зову лекара, али им је он рекао да нема потребе, јер он има боље лекове. Посегао је за једном кутијицом у којој су биле таблетице, а које је украо из руксага Предрага Раковића. Попио је "лекић" и напрасно умро, 24. фебруара 1945. године. Лучић је, у ствари, попио капсулу цијанида коју је Раковић носио да би је искористио у случају заробљавања, јер је много знао и да не би , при мучењу, одао друге четнике. Испоставило се да је Раковић и после сопствене смрти , успео да убије макар једног комунисту.
Други светски рат је био полигон најразличитијих начина смртних исхода. Без сумње, смрт Луке Лучића из Миоковаца је један од најбизарнијих случајева.
Комунисти који су хватали четнике имали су принцип да документа и важне драгоцености, неки скуп сат или златнике, узима ОЗНА, а тело препушта КНОЈ-у или сеоској милицији. Тако је било и овог пута.
Неки Лука Лучић из Миоковаца, припадник Народне милиције из Миоковаца, покрао је ствари из руксага Предрага Раковића. У фебруару 45, Лучића је ухватила нека прехлада. Укућани су хтели да зову лекара, али им је он рекао да нема потребе, јер он има боље лекове. Посегао је за једном кутијицом у којој су биле таблетице, а које је украо из руксага Предрага Раковића. Попио је "лекић" и напрасно умро, 24. фебруара 1945. године. Лучић је, у ствари, попио капсулу цијанида коју је Раковић носио да би је искористио у случају заробљавања, јер је много знао и да не би , при мучењу, одао друге четнике. Испоставило се да је Раковић и после сопствене смрти , успео да убије макар једног комунисту.
Други светски рат је био полигон најразличитијих начина смртних исхода. Без сумње, смрт Луке Лучића из Миоковаца је један од најбизарнијих случајева.