09-09-2019, 11:40 AM
Рођен је 18. априла 1887. године у селу Губеревци (срез драгачевски) од оца Косте и мајке Јованке. У војску Краљевине Србије ступио је 11. априла 1909. године и одслужио пуни рок у 2 чети 1 батаљона 10 пешадијског Таковског пука. Учесник Балканских и Првог светског рата. На Солунском фронту као наредник био је вођа Јуришног одељења, који је формиран крајем 1917. године.
У Априлском рату 1941. године као инвалид са 50%, јавља се на мобилизацију као добровољац. Избегава заробљавање и са оружјем се враћа кући. Од маја 1941. ради на организацији покрета пуковника Д. Михаиловића у трнавском и драгачевском срезу. Формирао је Трнавски четнички одред Југословенске војске у отаџбини који је био у саставу чувеног Јеличког четничког одреда. Био је члан штаба Јеличког четничког одреда.
У операцији ослобађања Чачка 1. октобра 1941. предводио је специјалну јединицу – Чету смрти. Учествовао је и у борбама против Немаца на Краљеву. Након слома устанка остаје у организацији Драгољуба Михаиловића, као командант јежевачке општине и командант Другог батаљона Чачанске бригаде. У току рата партизани су, под руководством Раденка Мандића, у више наврата безуспешно покушавали да изврше атентат на њега. На јесен 1944. године као припадник Другог равногорског корпуса учествује у борбама против Немаца на прстору чачанског краја. Ухапшен и спроведен у притвор ОЗН-е 26. децембра 1944. године.
Тадашњи шеф унутрашњег отсека за трнавски срез Драг. Ђоковић га је, највећег јунака са Солунског фронта, назвао „највећим крволоком“. Од стране Војног суда команде војне области Западне Србије – веће чачанског подручја осуђен је 27. фебруара 1945. године на казну смрти стрељањем, наводно „као ратног злочинца и народног непријатеља“ кривећи га за то „што је за цело време окупације био непомирљиви противник НОП-а“ и члан „издајничке организације ДМ“.. Виши Војни суд ЈА, веће код Генералштаба ЈА, преиначио је ову пресуду 23. марта 1945. у казну затвора од 15 година „уз максималне споредне казне “.
Априла 1945. године послат је на издржавање казне најпре у Пожаревац, потом у Сремску Митровицу. Управа Казнено-поправног дома у Сремској Митровици је 22. марта 1950. године дописом обавестила Војни суд у Крагујевцу да је „умро у болници“ 21. марта 1950. године.
О коме се ради?
У Априлском рату 1941. године као инвалид са 50%, јавља се на мобилизацију као добровољац. Избегава заробљавање и са оружјем се враћа кући. Од маја 1941. ради на организацији покрета пуковника Д. Михаиловића у трнавском и драгачевском срезу. Формирао је Трнавски четнички одред Југословенске војске у отаџбини који је био у саставу чувеног Јеличког четничког одреда. Био је члан штаба Јеличког четничког одреда.
У операцији ослобађања Чачка 1. октобра 1941. предводио је специјалну јединицу – Чету смрти. Учествовао је и у борбама против Немаца на Краљеву. Након слома устанка остаје у организацији Драгољуба Михаиловића, као командант јежевачке општине и командант Другог батаљона Чачанске бригаде. У току рата партизани су, под руководством Раденка Мандића, у више наврата безуспешно покушавали да изврше атентат на њега. На јесен 1944. године као припадник Другог равногорског корпуса учествује у борбама против Немаца на прстору чачанског краја. Ухапшен и спроведен у притвор ОЗН-е 26. децембра 1944. године.
Тадашњи шеф унутрашњег отсека за трнавски срез Драг. Ђоковић га је, највећег јунака са Солунског фронта, назвао „највећим крволоком“. Од стране Војног суда команде војне области Западне Србије – веће чачанског подручја осуђен је 27. фебруара 1945. године на казну смрти стрељањем, наводно „као ратног злочинца и народног непријатеља“ кривећи га за то „што је за цело време окупације био непомирљиви противник НОП-а“ и члан „издајничке организације ДМ“.. Виши Војни суд ЈА, веће код Генералштаба ЈА, преиначио је ову пресуду 23. марта 1945. у казну затвора од 15 година „уз максималне споредне казне “.
Априла 1945. године послат је на издржавање казне најпре у Пожаревац, потом у Сремску Митровицу. Управа Казнено-поправног дома у Сремској Митровици је 22. марта 1950. године дописом обавестила Војни суд у Крагујевцу да је „умро у болници“ 21. марта 1950. године.
О коме се ради?