24-10-2019, 09:35 AM
Захарије Милекић, родом из Заовина на Тари (где је Дража Михаиловић са Брзим одредом прво дошао када је прешао Дрину крајем априла 41), био је игуман манастира Рача.
Није припадао четничким одредима у оквиру војске краљевине Србије. Имао је визије да ће Србија бити окупирана и почео је по планинама око манастира да копа земунице и да склања намернице.
Отишао је у четнике и оставио манастир одмах по окупацији. Окупатор је успео да га ухапси јер су га издали јатаци. Када је у затвору у Ужицу сазнао да је обешен свештеник Вељко Танкосић из села Лиса у Драгачеву, а на служби у манастиру Клисура, Захарије је одлучио да побегне. Водио је Швабове по планинчинама да им покаже све своје земунице. Том приликом, искористио је њихову малу непажњу и везан скочио у једну провалију. Иако је сломио ногу успео је да преживи.
Више од две и по године Захарије Милекић и његови четници су четовали по источној Босни, Црној Гори, западној Србији и у Старој Рашки, где је најчешће боравио. Није успео да се пробије 1917. године према Прокупљу и придружи Топличком устанку.
Све време је нападао аустријске полицијске и војне снаге, а нарочито оне Србе који су им служили. Његови јатаци га више никада нису издали. Говорио је за Србе из области Старе Рашке да су најбољи од свих Срба које је упознао, јер су их векови живота под Турцима и са Турцима научили како издржати притисак који доноси окупација.
Када је војска краљевине Србије успела да пробије Солунски фронт, Захарије Милекић и његови четници су пресрели један батаљон аустроугарске војске код Пожеге и све их побили.
Први је ушао у ослобођено Ужице и одмах завео ред. Похапсио је пљачкаше и склонио их са улица. Затим је похватао све оне који су служили окупаторима током рата, а некима и пресудио. Оним Србима који су одлично пословали под окупацијом одузимао је новац и поделио сиротињи, које је било много као последица тешке окупације. По доласку војске, предао је власт и вратио се у манастир.
Међутим, они које је означио као слуге Швабова обедили су га као лопова и убицу. Ухапшен је и био под истрагом за двадесет убистава и седам тешких разбојништава. У истражном затвору провео је годину дана. Ослобођен је и никада није дошло до суђења.
Вратио се у манастир и наставио да служи Господу. Није се либио да после Литургија држи беседе у којима је упозоравао на људске слабости, а нарочито на издају свог народа и државе као најгори облик греха.
Када узмемо појам четник у изворном облику, за време окупације 1916-1918. године, није било познатијег четника од Захарија Милекића.
Није припадао четничким одредима у оквиру војске краљевине Србије. Имао је визије да ће Србија бити окупирана и почео је по планинама око манастира да копа земунице и да склања намернице.
Отишао је у четнике и оставио манастир одмах по окупацији. Окупатор је успео да га ухапси јер су га издали јатаци. Када је у затвору у Ужицу сазнао да је обешен свештеник Вељко Танкосић из села Лиса у Драгачеву, а на служби у манастиру Клисура, Захарије је одлучио да побегне. Водио је Швабове по планинчинама да им покаже све своје земунице. Том приликом, искористио је њихову малу непажњу и везан скочио у једну провалију. Иако је сломио ногу успео је да преживи.
Више од две и по године Захарије Милекић и његови четници су четовали по источној Босни, Црној Гори, западној Србији и у Старој Рашки, где је најчешће боравио. Није успео да се пробије 1917. године према Прокупљу и придружи Топличком устанку.
Све време је нападао аустријске полицијске и војне снаге, а нарочито оне Србе који су им служили. Његови јатаци га више никада нису издали. Говорио је за Србе из области Старе Рашке да су најбољи од свих Срба које је упознао, јер су их векови живота под Турцима и са Турцима научили како издржати притисак који доноси окупација.
Када је војска краљевине Србије успела да пробије Солунски фронт, Захарије Милекић и његови четници су пресрели један батаљон аустроугарске војске код Пожеге и све их побили.
Први је ушао у ослобођено Ужице и одмах завео ред. Похапсио је пљачкаше и склонио их са улица. Затим је похватао све оне који су служили окупаторима током рата, а некима и пресудио. Оним Србима који су одлично пословали под окупацијом одузимао је новац и поделио сиротињи, које је било много као последица тешке окупације. По доласку војске, предао је власт и вратио се у манастир.
Међутим, они које је означио као слуге Швабова обедили су га као лопова и убицу. Ухапшен је и био под истрагом за двадесет убистава и седам тешких разбојништава. У истражном затвору провео је годину дана. Ослобођен је и никада није дошло до суђења.
Вратио се у манастир и наставио да служи Господу. Није се либио да после Литургија држи беседе у којима је упозоравао на људске слабости, а нарочито на издају свог народа и државе као најгори облик греха.
Када узмемо појам четник у изворном облику, за време окупације 1916-1918. године, није било познатијег четника од Захарија Милекића.