22-01-2020, 09:06 AM
(21-01-2020, 11:59 AM)Бенито Пише: Није ништа важно. Само сам прокоментарисао да је Самарџић видео у оригиналним документима да Боба Станишић није била комунистички агент, нити је са њима имала икакве везе.
То је Краков по свом положају морао да зна, јер је сигурно имао увид у предмет. Без обзира на то, написао је супротно, што се не може тумачити другачије него да је паковао историјске чињенице тако да оне иду у корист ратној биографији Милана Недића. Да ли ће то неко звати омашком или лагањем мање је важно. Оно што јесте важно је да се то у историјској струци аутоматски сматра "непоузданим извором". А наши историчари то и даље сматрају "примарним извором", због "кредибилитета" аутора, јер је он рањаван више пута за време Ослободилачких ратова 1912-1920. Што са темом ове приче нема апсолутно никакве везе.
Бенито, брате Србине, тврдиш да је небитно да ли је омашка услед заблуде или је свесна лаж. Ја сам одреаговао као човек. Да ли си ти, осим што си историчар, и човек?
Ја биографију Кракова познајем површно. Никада га нисам упознао лично, разуме се. Не знам да ли је био лажов. Можда и јесте. Али можда и није. Знам да је "крварио" за свој народ неколико пута и да је за то добио ордење. Слажем се да извор није релевантан ако је био рањаван. Али, израз "прао је биографију свог ујака" је директно оптуживање да је човек био лажов. Ето, због тога сам морао да одреагујем. Лако је из топле собе оптужити јунака да је био лажов, Бенито, брате Србине.
(21-01-2020, 06:35 PM)пек. Пише:(21-01-2020, 11:44 AM)Vlad Alekš Пише: Ево питања док Бенито не поправи тастатуру.
Гледао сам неки документарац о митрополиту Амфилохију, у коме се појављује и Матија Бећковић. Наокон што се вратио из Париза, вели Матија, питали су га шта је било оно најлепше што је видео тамо. А он је одговорио - Амфилохије. Наиме, њих двојица су у исто време били у поменутом граду.
Матија је у овом одговору заправо парафразирао једног нашег писца. О ком писцу и о ком догађају је реч?
Мислиш на Љубу Ненадовића и Његоша?
Тако је.
Ненадовић је у књизи "Писма из Италије" написао да је Његош нешто најлепше што је видео у, на пример, Венецији (нисам сигуран за град).
Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!