[Бенито]

Јесте, Калаит је у питању.
Наиме, до сада се мислило да је кнез Максим Рашковић био први обор-кнез у Србији. Међутим, по најновијим истраживањима то је био још његов деда, а можда и прадеда. Они су први добили берат за обор-кнеза. Зато су их Срби и звали "бератлије".
Али, у том берату стоји за тог деду Рашковића да је Калаит, што значи у неком нашем преводу "овлашћен". То је, ипак, доста непрецизно, јер заправо султан никог не "овлашћује" него му даје да влада. Значи, прецизније је "власан" или једноставно "владар".
Историчари су писали да је Штитково после Велике Сеобе остало празно, а да су га потом уништили Турци и Арнаути. То је, изгледа, само делимично тачно. Рашковићи су се поделили на две фамилије: Рашковића и Калаитовиће. Ко познаје Штитково, то зна. Види се и голим оком. Оно што је центар села где је сада црква и велики извор воде су били стециште Рашковића, а суседно брдо које и данас зову Штитковачка мала је брдо Калаита. Калаити су остали после Велике Сеобе, а Рашковићи отишли. Рашковићи су се у међувремену још делили, тако да има још много фамилија њиховог рода, али то сада није тема.
Ово је јако значајно откриће, јер објашњава и многе догађаје са тог подручја из каснијих периода историје. Рецимо, кад су чачански Турци бежали после битке на Љубићу у Другом српском устанку, баш у Штиткову су побили Србе таоце које су вукли за собом. Али, Калаита нико није дирао.
У лето 1941. године ретке су особе које су се дохватили пушке. То су углавном били четници-ветерани, војни четници или понеки комунисти. Када су коначно морали да оформе неку чету, није им падало на памет док се Вук Калаитовић није прихватио да им буде командант.
После комунистичког напада на Штитково 1943 године и жестоке реакције четника, комунисти су се сакрили у велико муслиманско село Кладницу. Дођоше припадници Другог Милешевског корпуса изнад Кладнице и Вук посла поруку да пошаљу комунисте у року од два сата. Прођоше два сата, а никог нема. Тада је Калаит наредио да се опале две минобацачке мине по Кладници. А одоздо се чује:" Вуче брате, немој!! Поби нам ђецу!" Вук им вели:" Ратујете за друге, а не за себе. Или комунисти или пуцам!" Комунисте нису предали, јер су они побегли на другу страну. Вук није ушао у Кладницу да се свети.
Једини случај у Србији у којем су комунисти постигли контра-ефекат за излагањем мртвих четника на трговима, био је управо случај Вука Калаита. Наиме, када је Вуково тело донето у Нову Варош, удбаши су приметили да се присутни народ домунђава. Сазнали су да велики број људи не верује да је то Вук. Много су убеђивали народ, али многи нису веровали иако су видели својим очима.
И одлазак његове жене и ћерке за Сарајево после Другог светског рата, сада добија другачији смисао.
Хоћу рећи да су јако дубоки корени система владања и угледа у Старом Расу. "Царска се не пориче" очигледно је тачна синтагма.
Уосталом, Калаитова јединица је вероватно у ЈВ под командом Драже Михаиловића она која је имала најмање дезертера. Можда само Ђујић може да се пореди са њим. Није чудо што је Перун помислио на њега.
Дакле, да- Калаит значи владар.
ПС управо се преписују и преводе многи документи до којих су српски османолози коначно стигли у великом Османском архиву у Истанбулу. Како сам незванично сазнао, чак и по овоме што је до сада протумачено, а то није ни делић, мораћемо изгледа да пишемо нову историју Срба за најмање три века: 16, 17 и 18 век.
Али, о томе неком другом приликом...