15-03-2020, 08:25 AM
И Цинцар-Марковић је био, Путник није, био је већ пензионисан.
На седници су поред краља Милана, присутни били и:
- ђенерал Јован Атанацковић, министар грађевина
- пуковник Драгомир Вучковић, министар војни
- ђенерал Димитрије Цинцар-Марковић, начелник штаба Команде активне војске
- ђенерал Лазар Лазаревић, командант Трупног одељења Команде активне војске
- пуковник Вукоман Арачић, начелник Опште војног одељења Министарства војног
- потпуковник Светозар Нешић, в.д. начелника ђенералштабног одељења Команде активне војске.
Пар година касније, пуковник Светозар Нешић в.д. начелника Главног ђенералштаба, на Бадњи дан 1902. израдио је Мемоар за састав ратног плана за рат Србије против Турске. План концентрације српске војске, према
јужном фронту, за извођење офанзиве против Турске, дорађен је према напоменама и изменама краља Александра Обреновића, 1903. године. Измена се састојала у томе да је за сваку евентуалност планирано да Тимочка дивизија буде распоређена у Лесковцу.
Основне поставке ратног плана за рат против Турске, које су утврђене 1898. године. биле су садржане и у плану ђенерала Радомира Путника и пуковника Живојина Мишића, са којим је Србија ушла у рат 1912. године.
На истој седници 1898. године, је разматран и план рат са Бугарском, али о томе неком другом приликом.
На седници су поред краља Милана, присутни били и:
- ђенерал Јован Атанацковић, министар грађевина
- пуковник Драгомир Вучковић, министар војни
- ђенерал Димитрије Цинцар-Марковић, начелник штаба Команде активне војске
- ђенерал Лазар Лазаревић, командант Трупног одељења Команде активне војске
- пуковник Вукоман Арачић, начелник Опште војног одељења Министарства војног
- потпуковник Светозар Нешић, в.д. начелника ђенералштабног одељења Команде активне војске.
Пар година касније, пуковник Светозар Нешић в.д. начелника Главног ђенералштаба, на Бадњи дан 1902. израдио је Мемоар за састав ратног плана за рат Србије против Турске. План концентрације српске војске, према
јужном фронту, за извођење офанзиве против Турске, дорађен је према напоменама и изменама краља Александра Обреновића, 1903. године. Измена се састојала у томе да је за сваку евентуалност планирано да Тимочка дивизија буде распоређена у Лесковцу.
Основне поставке ратног плана за рат против Турске, које су утврђене 1898. године. биле су садржане и у плану ђенерала Радомира Путника и пуковника Живојина Мишића, са којим је Србија ушла у рат 1912. године.
На истој седници 1898. године, је разматран и план рат са Бугарском, али о томе неком другом приликом.