18-09-2020, 11:07 AM
(18-09-2020, 10:50 AM)Бенито Пише: То је било после Пижона, односно када се странка већ јасно поделила на две струје, а Пижон био само фигура која није дозвољавала да се странка и званично подели у две партије.
Уосталом, и то је било у смислу дводомног парламента, односно да један дом буде класично биран, а горњи да буде сталешки. То је било због тога што опозиција није могла да нађе начин да обори радикале са власти, чак ни у коалицији са Хрватима. Други разлог зашто је то некима било прихватљиво је да се политички живот у Краљевини Југославији измести из националне конфронтације у грађански оквир. Дакле, у смислу интегралног југословенства и јачања тог националног идентитета. Никакве везе нема са фашизмом који је, рецимо, био у Италији или Шпанији, касније.
ПС за осећања и ставове данашњих Срба у вези смртне пресуде мислим да ниси у праву, али да не расплињавамо тему.
Сваки систем има своје предности и мане. Ми као појединци тешко можемо о томе да судимо. Наши животи су прекратки, а интереси исувише мали и себични, да бисмо разумели живот једног организма као што је држава или нација, а камоли чудне путеве Господње. Сви ти појмови попут фашизма, комунизма, демократије, постали су празне љуштуре без суштине.
А што се тиче Шпаније, тамо није било фашизма попут оног у Италији. Просто речено, тамо је једна коалиција (конзервативци и фашисти) победила у рату ону другу коалицију (анархисти и комунисти). Али, да се ипак не расплињавамо.
Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!