21-10-2020, 10:36 PM
(21-10-2020, 10:05 PM)Уставобранитељ Пише:Лепо написано. И оно пре Михаила сасвим тачно. Вероватно и ово за Михаила, мада га обично посматрају другачије.(21-10-2020, 09:02 PM)Милослав Самарџић Пише:(21-10-2020, 08:43 PM)Уставобранитељ Пише: Књаз Михаило је заправо утро стазу Милановој и Александровој несрећи која је уследила и угасила Обреновиће.
Како то?
Разабирајући догађаје из наше новије историје, увек полазим од стеченог уверења да је Кнежевина Србија, из неког и даље неутврђеног разлога, изабрана да буде светло на Балкану. Не само светло Србима, већ светло свим балканским народима, што у унутрашњим што у спољашњим дешавањима. Није то био ни мађарски народ, ни румунски, бугарски или грчки. Можда је управо то чувени слободарски дух српског народа и најдубље усађено обележје наше нације.
Елем, прва територија источно од Рајне где су фактички држаоци поседа постали и власници истих. Та сама чињеница је дефинисала потребу народне улоге у решавању битних па и свакодневних ствари у руковођењу кнежевином и краљевином. Ту наилазимо на једну константу наше модерне историје - сукоба апсолутизма и "јавне ствари". Од Карађорђа и Милоша наша територија је прокламована као "јавна ствар", како год владао вожд или кнез. И сама смисао вожда или кнеза као јаког владара, који контролише све остале гране власти је нестала када су турски војници напустили Србију једном заувек. Србија је земља слободних сељака, трговаца и занатлија. Они морају добити бар неке гаранције да њихова воља може бити нешто више а не само (зло)употребљена.
Књаз Михаило се волео играти и са Скупштином и са владом током своје владавине и како је време пролазило све више и више је желео да стави апсолутно све под своје окриље и није показивао знаке одустајање од тих идеја ни после одласка Турака.
Краљ Милан и краљ Александар су својим деловањем у унутрашњој политици само екстремизовали свој положај у коме нису могли изаћи као победници. Срби то нису имали разлога да дозволе и због тога је један умро као пијаница и коцкар у Бечу, док је други морао бити убијен у свом двору. Нису схватали да је то време када си могао владати апсолутно окончано. На њихову жалост, књаз Михаило који им је могао (и требао) дати пример у право време, није то урадио.