31-12-2020, 02:59 PM
(30-12-2020, 08:28 PM)Бенито Пише: Хајде у том смислу, једно питање:О старијем брату, пуковнику Стевану Швабићу писали смо доста још на почетку овог Квиза - српска историја. Славан због тога што је самоиницијативно одбранио северне границе нове државе 1918. године и тако постао један од "очева нације" модерних Словенаца. О њему се, током прослава стогодишњице од завршетка Првог светског рата, много писало и његовом имену је одата дужна пажња.
Били су рођена браћа. Један славан још за живота, чак и "отац нације", по њему се зову улице, о њему се праве телевизијске емисије...
Други за живота најмање исто је био познат и цењен. Изабрао праву страну по мери Бога, али погрешну што се тиче историје.
Ко су ова двојица браће који су били изузетно познати и признати Срби у Краљевини Југославији?
Али, ко је био његов млађи брат?
Будимир Д. Швабић, звани Буда, рођен је у Божурњи покрај Тополе, 01.06.1896. године. Био је учесник Првог светског рата, повукао се са војском преко Албаније и учествовао у борбама на Солунском фронту.
Био је новинар Политике од краја 1920-их година. Бавио се урбаним и комуналним темама, као и културним збивањима. Писао је кратке приче и приповетке, а и прославио се серијалом текстова "Старим трагом", када је пратио флоту Југословенске ратне морнарице, 1930. године, на путовање Јадранским и Јонским морем с циљем да се одржи помен и опело на костима српских војника који су свој живот завршили у овим морима.
Тада је пописао и велики број страдалих војника и официра као и цивила, како на Крфу и Виду, утопљених у мору, тако и оних од Алжира до Туниса, што је знатно допринело одлуци да се подигне спомен-костурница на острву Видо, чији је пројектант био Николај Краснов.
У међуратном периоду једно време био је члан управе Удружења новинара Србије. У то време дружио се са Јован Дучићем и Ивом Ћипиком, а био је и близак са неким политичарима, као и са кнезом Павлом. Становао је у Балканској улици, где му је комшија био академик Милутин Миланковић.
Под окупацијом нашао се на немачком списку новинара, као сарадник "Обнове", уз нечитку напомену: "није у предузећу", те да је "одбио спискове", што је значило да се успротивио уписивању на листу сарадника колаборационистичког листа. Познато је, међутим, да је, прикључивши се ЈВуО, уређивао "Глас Опленца". Потписивао се као "Змај од Рудника", писао је како књижевне чланке тако и оне у прилог емигрантске владе и у славу краља Петра Другог, а с посебним надахнућем припремао је свечане бројеве на дан 27. марта.
Повукао се са главнином ЈВуО за Босну, крајем 1944. године. Тада, у Босни, губи му се сваки траг. Како из земаљског живота, тако и из сећања. Нека му овај кратки прилог буде од мене уместо опела. Данас у Тополи вероватно нико не зна да је један од најугледнијих новинара у Краљевини Југославији, био родом управо из њиховог краја.