01-01-2021, 09:43 PM
(01-01-2021, 02:21 PM)Бенито Пише: Ајде једно питање баш за Милослава а може да одговори било ко, ако зна:Синиша Пауновић (Чачак, 1903- Београд, 1995) био је предратни новинар Политике, као и послератни. Имао је кућу на Дедињу, у Младена Стојановића 31а. То је, наравно, послератно име улице.
Да ли је у Србији за време брозизма и касније икада неки новинар живео у доброј и квалитетној кући, а да је није добио од партије?
Био сам као дечак у тој кући једном у посети. Касније, када сам био старији, мислио сам да је до овакве куће један новинар могао доћи само преко закулисних радњи везаних за комунисте и отимање имовине предратним власницима.
Али, није тако. Радило се о једној занимљивој новинарској личности. Увек је радио много различитих послова и све улагао у ту кућу. Пре рата је пратио културна дешавања и о томе писао. До краја живота, а умро је у дубокој старости, био је радно активан. Он је, рецимо, носио у џепу свог мантила сопствени некролог, убеђен да ће умрети на ногама, а да млађе колеге неће добро саставити добру биографију.
Да не пишем целу његову биографију, само да наведем оно што нама може бити занимљиво:
Он је, наиме, био дописник Политике из Софије, уочи Априлског рата. Јавио је редакцији још 3. априла да ће напад на Краљевину Југославију започети у ноћи између 5. и 6. априла, из правца Бугарске. Политика ово није објавила.
Пошто се није вратио у земљу када су је Немци окупирали, са особљем југословенског посланства у Софији отишао је у Одесу, а затим у Цариград, Сирију, Палестину, Египат и Јужну Африку. Три и по године био је у емиграцији и живео од избегличке помоћи.
За то време, пошто је био хонорарни референт Централног Пресбироа Министарског савета, добио је задатак да прикупља фотографије и филмове из времена Априлског рата и повлачења, као и домаће и иностране књиге за потребе ЈВуО. Пошто није једини који је радио на том послу, јасно је да је Влада у Лондону имала велики број књига и фотографија везаних за ЈВуО, Априлски рат и слично...
Синиша Пауновић вратио се у Југославију током 1945. године. Није хапшен, али је био на леду, јер га је узео на зуб комунистички Суд Части Удружења новинара Србије. Извукао га је лично Владислав Рибникар, чија се реч тада слушала због његових услуга које је пружио лично Јосипу Брозу.
Кућа је стварно била прелепа и сређена са много укуса. Сећам се степеница израђених у дуборезу, какве се виде у једној сличној кући, у серији "Повратак отписаних" у оној епизоди где Гашпар живи у кући на Дедињу.
Нисам одавно пролазио тим крајем тако да не знам да ли је кућа још ту и ко је данас њен власник.