[Бенито]

Ајмо нови трилинг, па да видимо где ћемо да стигнемо:
Некоме ће се ово питање учинити превише морбидним, али наша историја препуна је злочина учињених према припадницима нашег народа, и требало би је познавати.
У спектру стравичних убистава које су разни окупатори и непријатељи учинили према Србима, тешко је издвојити неки тип или начин убиства за који већина није чула.
Али, има један злочин који се по монструозности издваја.
Напомињем да се ради о убиству једног човека.
Који је то злочин?

Када су Срби добили битку на Љубићу, једну од најважнијих битака Другог српског устанка, чачански Турци са све женама, децом и покретном имовином, почели су да беже преко обронака Овчара према Драгачеву. Пошто их тамо сачекаше Драгачевци, колона Турака се растури и побегоше даље, остављајући многе ствари за собом. Зауставили су се тек када су прешли Јавор.
Са собом су из Чачка повели и таоце, војводу Драгачевског Ђоку Протића и кнеза Рајачког (Јеличког) Аврама Лукића. Они су живели у Чачку код Латиф-аге још од претходне 1814. године, када је избила Хаџи-Проданова буна, и када су били приморани да помогну при гушењу те побуне. Латиф-ага тада је био толико уплашен да је побегао из Ласца у Чачак. У Ласцу, на врху Јелице имао је имања и летњиковац, управо на месту где су четници две јуришне бригаде Првог јуришног корпуса, под командом капетана Предрага Раковића, били постројени на Видовдан 1944. године, неких 140 година доцније.
Цео тај турски збег из Чачка спуштао се са Јавора према Сјеници. Незадовољни и љути што су их Драгачевци успут потпуно растурили и опљачкали, одлучили су да се освете над Ђоком Протићем, син славног Проте Милутина Илића -Гучанина, првог Карађорђевог војводе у Драгачеву, и Аврамом Лукићем, кнезом Рајачким.
Кажу да су Ђоку Протића пронашли Срби, неколико дана доцније, везаног за дрво у селу Вапи. Био је мртав са небројеним ранама на телу и ископаним очима, а на његовом телу налазила се маса птица...
Али, Аврама Лукића нису нашли у први мах. А онда им је један муслиман из Кладнице испричао шта се са њим десило и сам шокиран догађајем.
Наиме, чачански Турци су натерали Аврама Лукића да ископа велику рупу у којој је могао стајати усправно. Онда су га убацили у ту рупу и са горње стране је затворили дебелим буковим гранама. Оставили су само једну рупу, величине лопате. Потом су послали више група да по ливадама, којих на падинама Јавора има много, поваде и донесу што више мравињака, са различитим врстама мрава.
Затим су целе мравињаке са хиљадама мрава убацили кроз ону рупу. Потом су рупу затворили, а несрећни Аврам Лукић, кнез Рајачки, завршио је овоземаљски живот у најстрашнијим мукама.
То је један од најмонструознијих начина убистава којим су окупатори убијали Србе, за које сам чуо...