[sagus]

Сталешка држава према Љотићу

Цитирам
У „Отаџбини“, Љотић је сматрао да је либерална демократија на европском континенту тријумфовала кроз француску револуцију, и поставила политичке догме о суверености народа, о једнакости свих грађана, али је“исто тако, изазвала највећу друштвену и политичку централизацију Француске“, односно, да је либерално-демократски систем „сам по себи један централистички, а поготову самоуправни непријатељски расположен систем“. Сходно томе, Љотић је о либералној и парламентарној демократији писао и то да није против парламента, иако је против парламентаризма: „Напротив, јесмо за такав парламент који ће бити истински и достојни израз правих и живих народних снага, а способан да врши општу вољу, а нарочито да одржи друге државне власти у поштовању закона, у границама те изражене опште воље.“ Љотић ставља под лупу став да либерална демократија поччива на гледишту да су људи једнаки и слободни, „она је узела оно што би требало да буде као оно што је већ ту – и отуда њене заблуде и њене погрешке“, из једноставног разлога „што знамо да нису истина сви људи ни слободни ни једнаки, а ми жалимо што нису, ми стојимо на гледишту да се избор не може ослонити само на опште и једнако право гласа, већ оно мора бити упућено и поправљено учешћем сталежа у народном одлучивању (место либерално-политичких странака)“.
На основно питање: „Зашто сталежи“, Љотић у једном предавању у Београду, одржаном крајем 1935. године, прецизира између осталог суштину сталешког система: „Заборавља се кад се истичу приговори противу сталежа да ми не мислимо само на привредне сталеже. Свака функција може да буде подлога за установљење сталежа.Људско друштво није само привредно; постоје и културни и хумани сталежи… који имају способност да дају једну општу народну и општу државну политику; да нам дају једну велику општу и планску политику“. Крај цитата

Обзиром да је и краљ Александар увођењем шестојануарске диктатуре у неку руку створио сталешко уређење ( нешто слично као и у Италији ) из тог разлога је неко моје размишљање као одговор на питање.

Има и друга страна коју сам негде прочитао да су Љотићи и Карађорђевићи као и Недићи били у родбинским везама. Ово би најбоље било да неко ко се више разуме у историју и ко је релевантнији од мене потврди.

Књигу нисам прочитао па износим само оно што сам пронашао, али се опет ограђујем
Према књизи Станислава Кракова „Генерал Милан Недић“ (Искра, Минхен 1963, стр. 12-14) Недићи су се, чак и у оно време, по неколико пута женили и удавали, па су Миланова браћа и сестре, по својој мајци Пеладији, директни потомци кнеза Николе Станојевића из Зеока, о коме пева Сима Милутиновић Сарајлија (Србијанка).Босиљка, ћерка кнежева, рођена је мати Пеладије, Недића мајке. Босиљкин брат Јеремија Станојевић био је ожењен ћерком проте Матеје Ненадовића, док је кнез Александар Карађорђевић био ожењен Персидом, ћерком Јеврема Ненадовића, синовца протиног. Од тада почиње сродство између Станојевића - чији су потомци по женској линији Недићи, Љотићи и Фотићи - и династије Карађорђевића.