08-03-2023, 02:23 PM
Хумано друштво „Баксуза, угурсуза и намћора“ или „Добра нарав“ основано је на Светог Тому 17.9.1929. године у чувеној кафани „Таково“ у Крушевцу. Током тешких, кризних, тридесетих година прошлог века, да би помогли суграђанима који су највише погођени, Крушевљани оснивају разна хуманитарна друштва, али је остало до дана данашњег запамћено и још увек активно, најнеобичније и јединствено у свету, хумано друштво „Баксуза, угурсуза и намћора“.
Који би дан онда био пригоднији за годишње окупљање ових људи него најмалерознији дан у години, девети уторак по Божићу, о коме у „Народном календару“ пише: „Уторак важи за мање срећан дан, а најзлосрећнији међу уторницима је девети уторак, рачунајући од Божића.“ Домаћин славе (колачар) традиционално је један од најистакнутијих и најприврженијих чланова друштва.
На оснивању су установљена правила понашања на забави која важе и данас.
• Ћутање је злато (ко прекрши ово правило плаћа казну). На првим окупљањима постојало је петочлано судско веће, које је прекршиоцу одређивало казну према имовном стању.
• По доласку у кафану, пошто смо сви баксузи, намћори и угурсузи, седимо за столом леђа у леђа.
• Прво коло које се игра на забави је „Баксуско коло“ и играчи се хватају наопако.
Најважнија одлука која је донета је да се сав прикупљен новац „Употреби искључиво за куповину преобуке од доњег рубља до опанака, за даривање тринаесторо (погађате зашто баш тринаесторо) деце за Врбицу“. Како се број чланова повећавао растао је и приход за одећу, тако да друштво последњих година облачи око 80-оро деце, а уведена је и новина да за крај школске године наградимо два најбоља матуранта крушевачких средњих школа матурском одећом.
Рад друштва између два рата трајао је непрекидно од оснивања до почетка рата. Последња предратна забава одржана је 11.3.1941. године. Први који је дошао на идеју да обнови рад друштва био је др Добривоје Боба Лисинац 1987. Године, уз свесрдну помоћ ентузијаста. Од тада друштво сваке године одржава забаве, више стотина чланова окупља се „9-ог торника по Божићу“ да прикупи новац , јер бити члан овог друштва част је и морална обавеза.
Друштво данас главни приход остварује од улазница за забаву које су у ствари добровољни прилог. Други избори прихода су прекршено правило „ћутање је злато“, богата лутрија, која се обезбеђује поклонима дародаваца...
Који би дан онда био пригоднији за годишње окупљање ових људи него најмалерознији дан у години, девети уторак по Божићу, о коме у „Народном календару“ пише: „Уторак важи за мање срећан дан, а најзлосрећнији међу уторницима је девети уторак, рачунајући од Божића.“ Домаћин славе (колачар) традиционално је један од најистакнутијих и најприврженијих чланова друштва.
На оснивању су установљена правила понашања на забави која важе и данас.
• Ћутање је злато (ко прекрши ово правило плаћа казну). На првим окупљањима постојало је петочлано судско веће, које је прекршиоцу одређивало казну према имовном стању.
• По доласку у кафану, пошто смо сви баксузи, намћори и угурсузи, седимо за столом леђа у леђа.
• Прво коло које се игра на забави је „Баксуско коло“ и играчи се хватају наопако.
Најважнија одлука која је донета је да се сав прикупљен новац „Употреби искључиво за куповину преобуке од доњег рубља до опанака, за даривање тринаесторо (погађате зашто баш тринаесторо) деце за Врбицу“. Како се број чланова повећавао растао је и приход за одећу, тако да друштво последњих година облачи око 80-оро деце, а уведена је и новина да за крај школске године наградимо два најбоља матуранта крушевачких средњих школа матурском одећом.
Рад друштва између два рата трајао је непрекидно од оснивања до почетка рата. Последња предратна забава одржана је 11.3.1941. године. Први који је дошао на идеју да обнови рад друштва био је др Добривоје Боба Лисинац 1987. Године, уз свесрдну помоћ ентузијаста. Од тада друштво сваке године одржава забаве, више стотина чланова окупља се „9-ог торника по Божићу“ да прикупи новац , јер бити члан овог друштва част је и морална обавеза.
Друштво данас главни приход остварује од улазница за забаву које су у ствари добровољни прилог. Други избори прихода су прекршено правило „ћутање је злато“, богата лутрија, која се обезбеђује поклонима дародаваца...
Остао сам војник убеђен да народ треба да да реч на крају. Убеђен сам да сам био на правом путу. - Генерал Дража Михаиловић