[Бенито]

Друго:
У ком књижевном делу се први пут и појављује синтагма:
"Сачувај ме, Боже, хрватске културе и српског јунаштва"?

Слабо су се, изгледа, посећивале установе културе? 
Тачан одговор је:
"Хрватски Фауст" - Слободана Шнајдера.
Ова позоришна представа једног од најзначајнијих живих писаца на Балкану, била је инспирисана управо синтагмом "Сачувај ме, Боже, хрватске културе и српског јунаштва", коју је Шнајдер чуо од своје бабе, али зна да она није аутор исте, као што не постоји ниједан доказ да је њен изумитељ био Мирослав Крлежа.
Шнајдер је био инспирисан једним историјским податком који је одлично доказивао задату тезу. Наиме, Хрватско народно казалиште у Загребу је, 1942. године,  поставило на репертоар Гетеовог "Фауста". Готово у исто време када је почео рад логора у Јасеновцу. 
Ту "културу" или цинизам хтео је да прикаже Шнајдер у драми "Хрватски Фауст" и створио је сигурно најважније дело хрватске књижевности у другој половини 20 века. Занимљиво је да је Шнајдер до детаља испратио не само судбину представе која је постављена у ХНК, 1942. године, него се бавио и судбином аутора те представе. Посебно је битна судбина глумца Афрића, који је доцније отишао у партизане, и сачувао оригиналну верзију поеме "Јама", коју је написао Иван Горан Ковачић.
Премијерно постављање представе "Хрватски Фауст" није се десило у Загребу, него у Београду, у Југословенском драмском позоришту, 1982. године, у режији Слободана Унковског. Главне улоге играли су Мики Манојловић и Александар Берчек.
Драмом "Хрватски Фауст", Шнајдер је убедљиво показао да је теза "Сачувај ме Боже хрватске културе и српског јунаштва", бар што се тиче "хрватске културе", прилично тачна.