25-03-2024, 02:07 PM
(22-03-2024, 03:15 PM)Бенито Пише:(22-03-2024, 02:29 PM)Милослав Самарџић Пише:(22-03-2024, 01:25 PM)Бенито Пише:(22-03-2024, 01:12 PM)Милослав Самарџић Пише: "Удри банду" је сјајан, али мислим из 1980-тих.
"Године које су појели скакавци такође", али опет из 1980-тих.
Раније ипак не видим шта би могло сем Меше Селимовића.
Пише лепо "до распада СФРЈ". Дакле, до 1991/2. године.
Онда остаје ово и додајемо "Године које су појели скакавци".
Тачно. Роман "Године које су појели скакавци" сигурно је највећа критика титоизма у области романескне прозе.
Уз њега, као роман који критикује целокупни комунизам, треба обавезно додати роман Данила Киша "Гробница за Бориса Давидовича", јер је настао као нека врста протеста против несхватљиве појаве неостаљинизма управо на Западу, а пре свега у Француској, у време док је тамо живео.
Наравно сва ова дела која сте навели могу се сврстати у категорију антикомунистичких, са мањом или већом књижевном вредношћу, али је наведени двојац најуочљивије показао сву несрећу коју је комунизам донео свету и нама.
Другим речима, за разлику од поезије, имали смо знатно више романа који су критиковали комунизам, али то није ни близу афористике која носи убедљиво прво место на листи антикомунистичких дела у нашој књижевности.
Извињавам се, али морам да укажем на неке пропусте у овом одговору.
"Године које су појели скакавци" није по дефиницији књижевне теорије роман. То је, барем по мени, школски пример аутобиографије. Свако ко је читао Пекића упознат је са чињеницом да је испод сваког наслова своје књиге писао и поднаслов који објашњава који је жанр у питању. За ову своју аутобиграфију је написао - "Успомене из затвора или антропопеја".
Што се тиче "Гробнице за Бориса Давидовича", то такође није роман, већ - збирка приповедака. И то јесте критика стаљинизма, а никако целокупног комунизма, што је у титоизму било прихватљиво због конфронтације из 1948.
Иначе, питање је гласило - "Који роман из доба СФРЈ се може сматрати највећом критиком титоистичког режима?" Тако да ова два "романа" заправо нису романи, а овај други "роман" критикује само стаљинизам.
Ако имате било каквих недоумица, увек сам пријемчив за полемику у границама општеприхавћених цивилизацијских норми.
Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!