10-11-2017, 12:24 AM
Тако је. Драго ми је кад се млади људи попут тебе интересују за националну историју, али има овде нешто и да се научи. Покушај да схватиш узрочно- последичну везу између моја прва два питања о Крфу. Овде смо да сведочимо истину, а не да подгревамо предрасуде.
Ево и трећег питања о Крфу:
Већина Срба сматра Плаву гробницу, Милутина Бојића, најлепшом песмом о страдању српске војске на острву Виду.
Међутим, по мом мишљењу, а и доброг броја књижевних критичара, стручњака за тај период наше литературе, има једна потреснија песма.
Она гласи овако:
Опкољени морем и
болом од света,
на Острву Мртвих сви
гасимо зубље,
вечно бесни бура, шиба
киша клета,
мре нада у сунце...
тонемо све дубље...
На блатњавој слами људи сабијени
и последње снаге у мукама неста!
Умиру, у клупче грчем савијени,
Носе их- та страшна поворка је честа!
На обалу морску... О, јадни сељаци,
немирно море данас валом бије,
к'о да јагње бело вал сваки избаци,
забели се пена и јагње се скрије...
Дошла вам је лађа.... Вај, гомиле мртве,
ви сте негда били људи, које зора
звала на њиву... безимене жртве,
тонућете на дно бесомучног мора!
Играју јагањци по пучини целој,
у даљини сивој мртви брод се губи...
Мајко, Света Мајко, у одори белој
сањао сам душу што све људе љуби.
На жалосној барци њих отпрати и ти,
до места ком сада брод наш кобни плови
и пре нег' пучина што ће бедне скрити,
за све мајке, Дево Чиста, благослови!
У дубину мирну и свет без краја,
тамо, где још замах буре допр'о није,
они тону, мајко, где се тихо спаја
душа са тајном вечном што смрт од нас крије...
Како се зове ова песма и ко је написао?
Ево и трећег питања о Крфу:
Већина Срба сматра Плаву гробницу, Милутина Бојића, најлепшом песмом о страдању српске војске на острву Виду.
Међутим, по мом мишљењу, а и доброг броја књижевних критичара, стручњака за тај период наше литературе, има једна потреснија песма.
Она гласи овако:
Опкољени морем и
болом од света,
на Острву Мртвих сви
гасимо зубље,
вечно бесни бура, шиба
киша клета,
мре нада у сунце...
тонемо све дубље...
На блатњавој слами људи сабијени
и последње снаге у мукама неста!
Умиру, у клупче грчем савијени,
Носе их- та страшна поворка је честа!
На обалу морску... О, јадни сељаци,
немирно море данас валом бије,
к'о да јагње бело вал сваки избаци,
забели се пена и јагње се скрије...
Дошла вам је лађа.... Вај, гомиле мртве,
ви сте негда били људи, које зора
звала на њиву... безимене жртве,
тонућете на дно бесомучног мора!
Играју јагањци по пучини целој,
у даљини сивој мртви брод се губи...
Мајко, Света Мајко, у одори белој
сањао сам душу што све људе љуби.
На жалосној барци њих отпрати и ти,
до места ком сада брод наш кобни плови
и пре нег' пучина што ће бедне скрити,
за све мајке, Дево Чиста, благослови!
У дубину мирну и свет без краја,
тамо, где још замах буре допр'о није,
они тону, мајко, где се тихо спаја
душа са тајном вечном што смрт од нас крије...
Како се зове ова песма и ко је написао?