08-03-2018, 03:46 PM
(08-03-2018, 01:35 PM)Бенито Пише: Конкретан одговор не знам, али с обзиром да је Слободан Јовановић највеће име Београдског Универзитета у његовој целокупној историји, а Марко Ристић обична битанга, онда није тешко погодити шта је ту истина. А чак није ни важно. Много је битније да људи разумеју једно кретање српске и југословенске књижевности, које им недовољно објашњавају они који то требају или би требало да чине.
На почетку 20 века формиран је СКГ, часопис који је културу ставио у први план смисла ослобођења српског народа и његовог уједињења. Доласком Скерлића на место главног уредника, СКГ је оформио један владајући образац српске књижевности, која се базирала на родољубљу и оптимизму. То је био радикалан рез, па је сукоб са другим књижевним правцима био жесток и безпоштедан. Многи су страдали у том судару, неки и без икакве кривице, али је Скерлићева победа била неупитна, иако је он у тој борби дао и свој живот.
После Првог светског рата, тај сукоб се обновио, а временом и продубио. СКГ је и даље држао висок, пресудан углед у српским интелектуалним круговима, али појавиле су се и друге књижевности у оквиру сада заједничке културе. Осим тога, Запад је , одмах после Првог светског рата, био поприште низа покрета у култури и политици , који су неумитно утицали и на српску, па југословенску књижевност. Антиратна књижевност била је општа константа квалитета, а и многи српски аутори написали су низ вредних дела на том фону.
Међутим, ратови нису били завршени и нација је морала, као и пред Балканске и Први светски рат, да буде оптимистична и спремна за испит историјског тренутка. То , наравно, није подразумевало никакву лаж и пропаганду, него реално национално схватање сопственог положаја и свест о сопственој жртви за отаџбину.
У том контексту треба гледати и евентуални случај " забране" књиге " Шести дан", али , понављам, не верујем да је то истина, јер не постоји ниједан доказ да је такав љубитељ књиге какав је био Слободан Јовановић икада забранио било коју књигу. У крајњем случају, он то није ни могао да учини.
Ја се не бих сложио да је академик др Слободан В. Јовановић "највеће име Београдског универзитета у његовој целокупној историји".
Јовановићев Српски културни клуб нити је био Српски нити је имао везе са културом. Под маском Културе ( није само он то радио ),
то је био клуб за масоне а финасиран је од озлоглашене британске тајне службе - СОЕ која је припремала 27. март.
Академик Јовановић је био задрти Југословен свед до смрти у Лондону.
Историчар Крестић је писао да проф. Јовановић "никада јавно није осудио усташке злочине иако су га тешко погађали".
http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1999/...cle-3.html
Иако, сви гоовре да је енглеска политика искључиво реалполитика заснована на интересима власти у Лондону, проф. Јовановић је покушао да објасни чему енглеска буквално љубав према Хрватима и није могао да дође ни до каквог другог закључка да и у британској политици има и ирационалног.
Такође, чуо сам када је председнику Француске генералу Шарлу Де Голу требао неко за нови устав он је позвао тадашњег највећег европског стручњака за Уставно право - проф. др Слободана В. Јовановића.
П.С. Слажем се да је Марко Ристић битанга