(24-12-2021, 10:31 PM)Бенито Пише: Поставио сам на погрешној теми, ево исправљам:
Дакле, за Крагујевчане, а може и ко год хоће да одговори:
Зашто су комунисти забрањивали песму "Плућа су ми болна" аутора Драгише Недовића, коју су доцније снимили Бора Спужић Квака и Нада Мамула?
У званичној биографији Драгише Недовића, хиљаду пута поновљеној, па самим тим, и опште прихваћеној стоји: "из групе за стрељање октобра 1941. године у Крагујевцу, извукао га је један немачки официр јер га је препознао као познатог кантаутора и композитора."
У времену у ком није било телевизора, у великој гомили људи, неки немачки официр познао је "српског композитора"? Јуче је поред мене стајао голман и капитен Црвене звезде Стеван Стојановић, један од оних који је освојио Куп шампиона 1991. године. Док га други човек није ословио са "Дика" нисам га препознао, иако сам га десетину пута видео уживо, па чак и седео са њим у друштву. Толико о веродостојности приче о препознавању.
Дакле, Недовић је извучен из колоне за стрељање из ко зна ког разлога.
Друго: по повратку у Југославију, СВИ, али АПСОЛУТНО СВИ заробљеници прошли су кроз проверу ОЗН-е. Нико није одшетао са железничке станице кући као слободан човек без те провере.
Тако је проверен и Драгиша Недовић. И одведен у ЗАТВОР у Нишу. Нишки затвор је био толико пун, да су после пар месеци, одлучили да један део затвореника пребаце у Забелу код Пожаревца. Ти затвореници су отишли пешице из Ниша у Пожаревац.
У тој тужној колони био је и Драгиша Недовић. Био је толико слаб да није могао да носи ни оно мало постељине и ствари које је имао у завежљају. Носио је човек који је био до њега, један заробљени четник, који је и оставио ово сећање. Уз пут Недовић је стално певушио тихо "Груди су ми болна", "Плућа су ми болна*, и то све на много различитих начина. Очито је напамет, "на суво" компоновао песму.
После шест месеци у Забели, Недовић је пуштен. По повратку кући, затекао је стан са преврнутим намештајем, покраденим или уништеним рукописима песама.
Дакле, песма "Плућа су ми болна", аутора Драгише Недовића, настала је у брозовском казамату и била је забрањена зато што је била химна сужњева под титоизмом. Каква Јованка, каква самилост Броза, бла, бла, бла трућ...
И још нешто, стално се прича да "Недовић из непознатих разлога није био признат као аутор, па су многи под својим именом ауторизовали његове песме". Он није био признат, нити му је дозвољено да се потписује испод песама, јер је био лице које је имало затворску казну. То је истина. А његови биографи нека овом народу кажу истину, већ једном.
