[Mitic]

Сава Текелија, Милан Кујунџић Абердар, Лука Ћеловић, Сима Игуманов, Алекса Крсмановић.

Пупина сам заборавио.

[Vlad Alekš]

Објашњење које ја могу да дам је да је то у катастарским границама Босне коју је одредила Аустроугарска (на Бечком конгресу је Аустроугарској дат мандат да запоседне Босну). Врло је могуће да је то по праву својине јер по причи то подручје је припадало неком бегу...

То је мој закључак, а не могу тражити (а вероватно ни наћи) историјске потврде.

Тако је. Међурјечје, будући да припада Босни и Херцеговини.
За време турске окупације, неки бег је, по локалној причи, поклонио једној од својих жена велико имање од око 400 хектара. На Берлинском конгресу Аустроугарска је анектирала читаву Босну, па и мало Међурјечје.
Тај крај је ослобођен од окупатора 1918. године. Али авај, када су компањони од Ћопавог исцртавали мапе република и покрајина, они су испоштовали одлуке Берлинског конгреса. Тврдили су како је небитно где је која граница јер, Боже мој, то је све једна држава. Будући да је ова енклава у општини Прибој, ова општина је изградила читаву инфраструктуру - школу, електроенергетски систем, амбуланту, полицијску станицу...
Након рата у Босни, ова територија је припала управо Босни, то јест Републици Српској. Тачније, припада општини Рудо.
Након свих ових перипетија, становници ове енклаве плаћају порез општини Рудо, а све комуналне трошкове општини Прибој. Имају углавном држављанство Србије или двојно држављанство. Интересантно је и питање припадности црквеним епархијама. Општина Прибој припада милешевској епархији, док енклава припада Дабробосанској митрополији.
Како решити овај проблем? Босна предлаже формирање коридора и повезивање са својом ексклавом, док Србија предлаже размену територија. Трагично је то што у већини случајева Србија предлаже размену "наше за наше".
Како упокојити одлуке Берлинског конгреса и заседања АВНОЈ-а? Како упокојити вампире?

[Vlad Alekš]

Тешко је одговорити на ово Бенитово питање. Пек и Митић су дали логичне одговоре. Ја бих додао и Николу Спасића.

[Vlad Alekš]

Вероватно је на овом списку од првих 5 и неко из династија Карађорђевића и Обреновића...

[Mitic]

Краљ Александар Карађорђевић је био добротвор.

Можемо и њега да укључимо у списак.

[Бенито]

Тачно је да је изузетно тешко рангирати, па самим тим и одговорити на ово питање. Изузетно је велики број задужбинара између краја 18 века и доласка комуниста на власт 1944. године, који су оставили материјална средства, зграде или друге објекте, или новац којим су изграђиване различите установе, финансирани студенти, школе, сиротиња.... Много би било важно да један тим историчара систематизује та сазнања, која су углавном позната, не да би нечији прилог био приказан мањим од другог, него да би показали све оно што су Срби, најчешће својом чистом и слободном вољом, оставили свом народу и Отаџбини.
Прва два или чак четири места не смем ни да напишем, да се не би повела општа расправа овде, јер су ипак резервисана за владаре. Оба та владара су двојица најомиљенијих, а још чешће нсјомраженији српски владари модерне историје Срба. Зато их историчари у овом смислу и прескачу, како би афирмисали сећање на задужбинарство и подсетили Србе на људе од којих су неки целокупан свој иметак оставили Отечеству. Зато ћу и ја овог пута њих прескочити.
Покојни професор Драгољуб Живојиновић је био међу првима који је то приметио, па је сакупио историјску грађу и написао књигу, која на жалост, није објављена о животу једног човека који је највећи задужбинар српског народа. Професор Милош Ковић искористио је ову заоставштину професора Живојиновића и афирмисао сећање на тог човека. На жалост, захваљујући утицају Ковића, ту се умешала једна опскурна женска особа, која је гледала само да себе афирмише, па су многе београдске бабе помислиле да је та жена све то оставила Србима, а не један Велики Србин.
Ради се, наравно, о броју 1. у српском цивилном задужбинарству:
1. Михајло Пупин
тешко је набројати шта је све учинио за Србију и шта је све оставио у материјалном погледу. Свакако се ради о огромном новцу, који се и по тадашњој вредности мерио стотинама милиона долара, АКО НЕ И ЗНАТНО ВИШЕ.
Сви други који следе иза њега боре се за друго место. Поменућемо само највеће: Илија Милосављевић -Коларац, Сава Текелија, Миша Анастасијевић, Сима Игуманов, Лука Ћеловић, Никола Спасић, Милош Савчић, брачни пар Кики, браћа Теокаревић и још стотине других...
Србија заслужује једну велику синтезу о животу и задужбинарству ових великана.
Од деведесетих наовамо имамо пар задужбинара који су покушали да врате у традицију Срба тај изузетно леп обичај... Занимљиво је, ипак, да се још нико није појавио ко би по величини задужбинарства ушао макар међу првих 20 на некој замишљеној листи. Можда ни међу 50.
Ту се посебно издваја фондација престолонаследника Александра Карађорђевића и принцезе Катарине, који су сигурно највећи појединачни задужбинари у ових тридесетак година после званичног пада комунизма са власти.
Новаку Ђоковићу пружа се та шанса, јер је добро и паметно кренуо у том правцу. Морао би, ипак, да се угледа на ове старе и схвати шта су они све урадили. За то има довољно средстава, а и добру организацију која носи његово име.

[Милослав Самарџић]

Краљица Наталија је један од највећих задужбинара, превазилази данашњих милијарду евра (деонице рудника Бор итд). Највише је дала Београдском универзитету, који је, уједно, био највећи корисник донација
Онда син кнеза Михаила Велимир. Његову задужбину разкрчмили су тек 1979-тих, или је толико много пара.
Напиши на коју четворицу мислиш. Ту мора бити краљ Александар Карађорђевић.

[Милослав Самарџић]

Тешко је одговорити на ово Бенитово питање. Пек и Митић су дали логичне одговоре. Ја бих додао и Николу Спасића.

Хајде онда нешто што ти лакше иде.
Ана Краус... Ко је пажљиво читао сабрана дела Вука Караџића, могао је видети нешто необично. Реч је о преписци Ане и Вука. Пошто је Вук често био одсутан, било је много писама. Она је иначе била поприлично неписмана и невешта у писању. Можда и зато, између редова у тој преписци јасно се види једна швалерација. С ким?

[Бенито]

Краљица Наталија је један од највећих задужбинара, превазилази данашњих милијарду евра (деонице рудника Бор итд). Највише је дала Београдском универзитету, који је, уједно, био највећи корисник донација
Онда син кнеза Михаила Велимир. Његову задужбину разкрчмили су тек 1979-тих, или је толико много пара.
Напиши на коју четворицу мислиш. Ту мора бити краљ Александар Карађорђевић.

Краљ Александар Карађорђевић, краљица Марија, кнез Милош, кнегиња Љубица... И као што си навео краљица Наталија.
Мада пориви су ту били значајно различити.
Појединачно - краљ Александар Карађорђевић је далеко на првом месту, јер то не може да се мери.

[Vlad Alekš]

Сима Игуманов, Лука Ћеловић, Никола Спасић, Милош Савчић, брачни пар Кики, и још стотине других...

Ово је изузетно интересантна тема. Све похвале за питање, а и за исцрпан одговор.
Требало би проверити читаву групу која је финансирала четничку акцију у вардарској Маћедонији. На пример, Лука Ћеловић је изнео огроман финансијки терет тог заједничког предузећа. Иза њега су остале силне зграде око аутобуске станице. И онај парк испред Економског факултета, који је потпуно девастиран. Прво су се ту окупљале проститутке, а потом мигранти из Азије.
У тој групи финансијера четничке акције је био и Матија Бан. Вероватно је и он оставио задужбине.
А иначе, отац оснивач породице Кики је из оног фамозног села Клисура, одакле потиче већина цинцарских богаташа. То је требало да буде једно од мојих следећих питања.
Такође, не смемо заборавити ни Димитрија Анастасијевића Сабова, који је, између осталог финансирао изградњу прве српске гимназије, као и његову испомоћ Карловачкој митрополији...

[Vlad Alekš]

Тешко је одговорити на ово Бенитово питање. Пек и Митић су дали логичне одговоре. Ја бих додао и Николу Спасића.

Хајде онда нешто што ти лакше иде.
Ана Краус... Ко је пажљиво читао сабрана дела Вука Караџића, могао је видети нешто необично. Реч је о преписци Ане и Вука. Пошто је Вук често био одсутан, било је много писама. Она је иначе била поприлично неписмана и невешта у писању. Можда и зато, између редова у тој преписци јасно се види једна швалерација. С ким?

Јернеј Копитар.

[Милослав Самарџић]

Тешко је одговорити на ово Бенитово питање. Пек и Митић су дали логичне одговоре. Ја бих додао и Николу Спасића.

Хајде онда нешто што ти лакше иде.
Ана Краус... Ко је пажљиво читао сабрана дела Вука Караџића, могао је видети нешто необично. Реч је о преписци Ане и Вука. Пошто је Вук често био одсутан, било је много писама. Она је иначе била поприлично неписмана и невешта у писању. Можда и зато, између редова у тој преписци јасно се види једна швалерација. С ким?

Јернеј Копитар.

Тако је. Добро ти ово иде.

[Милослав Самарџић]

Које вере су била деца Вука Караџића?

[Шумадинац]

Које вере су била деца Вука Караџића?

Чини ми се да су му женска чељад била католкиње а мушка православне вере.