30-03-2020, 10:04 AM
Ђилас је потписао споразум са Будаком. А рецимо да покушам да је Милетић био у ћелији са оним што је покушао атентат на краља Александра у Загребу.
Квиз- Српска историја
30-03-2020, 01:46 PM
У питању је Јуцо Рукавина, усташки пуковник, заповедник Усташке војнице, усташки повереник при немачкој војсци. Организује 1941. године покоље Срба у Книну и околини.
Ове његове дужности сам цитирао из књиге "Робија" од Николе Рубчића. А ево цитираног дела у вези са Петком Милетићем:
"Тако дођоше (жандари) до највеће собе у којој се налазило око 20 робијаша, што хрватских народних бораца, а што комуниста. Међу њима је био бивши официр Јуцо Рукавина, хрватски народни борац, осуђен на смрт па помилован на вечиту робију и познати црногорски усташа Петко Милетић, осуђен на 7 година робије"
Извор: Никола Рубчић, "Робија", Фототипско издање 1999. године, стр. 57
А ово остало се може наћи код Косте Николића:
"Најпознатије пријатељство остварили су Милован Ђилас и Јурај
(Јуцо) Рукавина када су заједно робијали у Сремској Митровици. Рука-
вина је био један од вођа усташког „устанка“ из 1932. године.
У Лепоглави су неки од „националних револуционара“ пришли комунистима, као
новинар Шиме Бален. Било је и супротних случајева, па је тако хрватски
комуниста и новинар Миливој Магдић пришао усташама. Највећи углед
међу усташама од комунистичких затвореника уживао је Андрија Хебранг
(1899–1949. или 1950, митскa личности хрватског комунизма; oн је био
стари комуниста, одмах по оснивању постао је, као млади војник у Осије-
ку, члан KПЈ) „због својих чврстих хрватских уверења и људске
постојаности”.193
193 Андрија Хебранг је потврдио да je 1941. као илегалац у Загребу на улици „на-
летeо“ на Рукавину који га није пријавио полицији. Милован Ђилас je писао да
то није био једини случај да су некe усташе показалe солидарност према нека-
дашњим друговима сa робије. Пре извршења смртне казне, Рукавину je посетио
Хебранг „и разговарали су робијашки“. Рукавина је рекао да се не жали на
судбину, али je молиo да му заштите породицу као невину. Хебранг је то обећао
и касније обећање извршио. Није било ни речи о ублажавању казне. (Zvonko
Ivanković Vonta, Hebrang, Zagreb, 1998, 118).
.....
Исказана солидарност дала је резултате. Одмах после избора од
5. маја 1935. године комунисти и усташе су у Лепоглави ступили у штрајк
глађу, тражећи концентрацију свих „политичких осуђеника“. Казнионич-
ка управа је попустила, па је обновљен рад Заједнице. У руководству су
били Ј. Рукавина, један представник македонских националних револу-
ционара, а од комуниста Моша Пијаде. Заједница је усвојила Резолуцију
у којој је осуђен „злочиначки режим војно-фашистичке диктатуре тако
зване Југославије, који угњетава сељаке, раднике и потлачене нације“.196
Извор: Коста Николић, "Мит о партизанском југословенству", ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2015., стр. 65, 66
А и ово ми је деловало занимљиво да пренесем:
"Али, државни органи Краљевине располагали су и подацима да је ства-
рање КП Хрватске извршено у договору са усташама, да су комунисти
прихватили да се усташе, као „рутинирани конспиратори“, убаце у иле-
галне организације КПХ, а да усташе неће водити антисовјетску пропа-
ганду: „Комунисти и усташе постигли су споразум да се поведе зајед-
ничка борба у правцу остварења наведеног програма најпре у селима
која окружују индустријске центре и то по систему ћелија. Сматра се да
је за извођење овог плана повољна ситуација након споразума између
ХСС-а и Удружене опозиције после кога је народ подељен на два табора.
Поуздани чланови КПХ и усташа добили су наређење да појачају своју
пропаганду и деструктивну акцију увлачењем у сва национална, култур-
на и друга друштва и организације“.199
199 Војни архив, Београд, фонд: „Министарство војске. Пописник 17“, 75–9-18. Извештај Одељења за државну заштиту из новембра 1937.
Извор: Коста Николић, "Мит о партизанском југословенству", ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2015, стр. 67
Ове његове дужности сам цитирао из књиге "Робија" од Николе Рубчића. А ево цитираног дела у вези са Петком Милетићем:
"Тако дођоше (жандари) до највеће собе у којој се налазило око 20 робијаша, што хрватских народних бораца, а што комуниста. Међу њима је био бивши официр Јуцо Рукавина, хрватски народни борац, осуђен на смрт па помилован на вечиту робију и познати црногорски усташа Петко Милетић, осуђен на 7 година робије"
Извор: Никола Рубчић, "Робија", Фототипско издање 1999. године, стр. 57
А ово остало се може наћи код Косте Николића:
"Најпознатије пријатељство остварили су Милован Ђилас и Јурај
(Јуцо) Рукавина када су заједно робијали у Сремској Митровици. Рука-
вина је био један од вођа усташког „устанка“ из 1932. године.
У Лепоглави су неки од „националних револуционара“ пришли комунистима, као
новинар Шиме Бален. Било је и супротних случајева, па је тако хрватски
комуниста и новинар Миливој Магдић пришао усташама. Највећи углед
међу усташама од комунистичких затвореника уживао је Андрија Хебранг
(1899–1949. или 1950, митскa личности хрватског комунизма; oн је био
стари комуниста, одмах по оснивању постао је, као млади војник у Осије-
ку, члан KПЈ) „због својих чврстих хрватских уверења и људске
постојаности”.193
193 Андрија Хебранг је потврдио да je 1941. као илегалац у Загребу на улици „на-
летeо“ на Рукавину који га није пријавио полицији. Милован Ђилас je писао да
то није био једини случај да су некe усташе показалe солидарност према нека-
дашњим друговима сa робије. Пре извршења смртне казне, Рукавину je посетио
Хебранг „и разговарали су робијашки“. Рукавина је рекао да се не жали на
судбину, али je молиo да му заштите породицу као невину. Хебранг је то обећао
и касније обећање извршио. Није било ни речи о ублажавању казне. (Zvonko
Ivanković Vonta, Hebrang, Zagreb, 1998, 118).
.....
Исказана солидарност дала је резултате. Одмах после избора од
5. маја 1935. године комунисти и усташе су у Лепоглави ступили у штрајк
глађу, тражећи концентрацију свих „политичких осуђеника“. Казнионич-
ка управа је попустила, па је обновљен рад Заједнице. У руководству су
били Ј. Рукавина, један представник македонских националних револу-
ционара, а од комуниста Моша Пијаде. Заједница је усвојила Резолуцију
у којој је осуђен „злочиначки режим војно-фашистичке диктатуре тако
зване Југославије, који угњетава сељаке, раднике и потлачене нације“.196
Извор: Коста Николић, "Мит о партизанском југословенству", ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2015., стр. 65, 66
А и ово ми је деловало занимљиво да пренесем:
"Али, државни органи Краљевине располагали су и подацима да је ства-
рање КП Хрватске извршено у договору са усташама, да су комунисти
прихватили да се усташе, као „рутинирани конспиратори“, убаце у иле-
галне организације КПХ, а да усташе неће водити антисовјетску пропа-
ганду: „Комунисти и усташе постигли су споразум да се поведе зајед-
ничка борба у правцу остварења наведеног програма најпре у селима
која окружују индустријске центре и то по систему ћелија. Сматра се да
је за извођење овог плана повољна ситуација након споразума између
ХСС-а и Удружене опозиције после кога је народ подељен на два табора.
Поуздани чланови КПХ и усташа добили су наређење да појачају своју
пропаганду и деструктивну акцију увлачењем у сва национална, култур-
на и друга друштва и организације“.199
199 Војни архив, Београд, фонд: „Министарство војске. Пописник 17“, 75–9-18. Извештај Одељења за државну заштиту из новембра 1937.
Извор: Коста Николић, "Мит о партизанском југословенству", ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2015, стр. 67
30-03-2020, 03:42 PM
Иван Рукавина је био код комуниста. Сигурно су неки рођаци, обојица су рођени у Лици
30-03-2020, 04:30 PM
Можда јесу, а можда нису били рођаци.
А Јуцу Рукавину су изгледа ослободили Немци или усташе. Јесте му казна замењена доживотном робијом, али није пуштен. Помислован је 1939. године, али га је тад једино кнез Павле могао помиловати. Опет цитирам Косту Николића
"Рукавина је био један од вођа усташког „устанка“ из 1932. године. У лето
1933. осуђен је на смрт, али му је казна замењена доживотном робијом.
Помилован je 1939, али је већ почетком идуће године поново затворен
у Лепоглави, а затим интерниран у Крушћици, где је остао до априла
1941. године".
А Иван Рукавина је командовао главним партизанским штабом за Хрватску, а после је био на челу 1. хрватског ударног корпуса. У том корпусу су биле: шеста личка, седма банијска, осма кордунашка дивизија.
А Јуцу Рукавину су изгледа ослободили Немци или усташе. Јесте му казна замењена доживотном робијом, али није пуштен. Помислован је 1939. године, али га је тад једино кнез Павле могао помиловати. Опет цитирам Косту Николића
"Рукавина је био један од вођа усташког „устанка“ из 1932. године. У лето
1933. осуђен је на смрт, али му је казна замењена доживотном робијом.
Помилован je 1939, али је већ почетком идуће године поново затворен
у Лепоглави, а затим интерниран у Крушћици, где је остао до априла
1941. године".
А Иван Рукавина је командовао главним партизанским штабом за Хрватску, а после је био на челу 1. хрватског ударног корпуса. У том корпусу су биле: шеста личка, седма банијска, осма кордунашка дивизија.
30-03-2020, 06:03 PM
Иво и Јуцо Рукавина су били рођена враћа, има у књизи ''Сарадња...''
кад сам то објавио, комунисти су реаговали да су били само браћа по оцу, а не и по мајци. Не могу то да проверим.
Амерички капетан Илија Поповић описао је, као дакле официр код партизана 1944, како су се они састајали, тј. запањио се кад су усташе прошло ушле у партизански штаб, негде на Кордуну колико се сећам.
кад сам то објавио, комунисти су реаговали да су били само браћа по оцу, а не и по мајци. Не могу то да проверим.
Амерички капетан Илија Поповић описао је, као дакле официр код партизана 1944, како су се они састајали, тј. запањио се кад су усташе прошло ушле у партизански штаб, негде на Кордуну колико се сећам.
30-03-2020, 09:08 PM
Наравно да су били рођена браћа, као и браћа Крстуловић, који су такође били и усташа и комуниста. Ова четири брата кривци су за већину побијених Срба и. Југословена у Далмацији, за време и после Другог светског рата.
31-03-2020, 12:33 AM
Ево, да цитирам и гдина Милослава и његову књигу "Сарадња...." (да ставимо шлаг на торту)
"Овде је и дословце долазило до братске сарадње комуниста и усташа, јер су командант Главног штаба Хрватске, Иво Рукавина, и усташке Црне легије, Јуцо Рукавина, били рођена браћа (тј. полубраћа по оцу). 83
....
Капетан Илија Поповић, официр америчке обавештајне службе ОСС, послат код комуниста у време Техеренске конференције, видео је усташког команданта Јуцу Рукавину као госта на вечери у једном партизанском штабу. Партизански комесар позвао је Поповића на вечеру на Петровој гори, и ево шта се потом догађало:
"Дошао сам у једну кућу и за столом видео како седе двојица усташа (поручници) и мајор Рукавина (исто усташа). Тај мајор Рукавина имао је на себи немачко одело и гвоздени крст. Ја сам онда комесару рекао: "Нисам дошао у Југославију да седим и једем са крвопијама које су убијале српски народ. Ја сам дошао да се против њих борим". Четири пута сам улазио у Југославију и никада нисам видео да су се партизани борили против Немаца. Из Југославије сам изнео много рањеника у Италију и сваки ми је казао да његове ране нису од непријатеља, него: "Моје су ране од мога брата". 85
83, 85 М. Пешут, Револуција у Лици, 217-218, 180, 181
Извор: Милослав Самарџић, "Сарадња партизана са....", Друго допуњено издање, Погледи, стр. 79-80
Опет сам узео књигу у руке, таман да се обнови градиво
"Овде је и дословце долазило до братске сарадње комуниста и усташа, јер су командант Главног штаба Хрватске, Иво Рукавина, и усташке Црне легије, Јуцо Рукавина, били рођена браћа (тј. полубраћа по оцу). 83
....
Капетан Илија Поповић, официр америчке обавештајне службе ОСС, послат код комуниста у време Техеренске конференције, видео је усташког команданта Јуцу Рукавину као госта на вечери у једном партизанском штабу. Партизански комесар позвао је Поповића на вечеру на Петровој гори, и ево шта се потом догађало:
"Дошао сам у једну кућу и за столом видео како седе двојица усташа (поручници) и мајор Рукавина (исто усташа). Тај мајор Рукавина имао је на себи немачко одело и гвоздени крст. Ја сам онда комесару рекао: "Нисам дошао у Југославију да седим и једем са крвопијама које су убијале српски народ. Ја сам дошао да се против њих борим". Четири пута сам улазио у Југославију и никада нисам видео да су се партизани борили против Немаца. Из Југославије сам изнео много рањеника у Италију и сваки ми је казао да његове ране нису од непријатеља, него: "Моје су ране од мога брата". 85
83, 85 М. Пешут, Револуција у Лици, 217-218, 180, 181
Извор: Милослав Самарџић, "Сарадња партизана са....", Друго допуњено издање, Погледи, стр. 79-80
Опет сам узео књигу у руке, таман да се обнови градиво
31-03-2020, 01:53 AM
Да ли сте приметили нешто...
Комунисти су направили тону партизанских филмова, обрађујући све могуће догађаје из "епопеје партизана". Ниједан од тих филмова, или скоро ниједан, није рађен по тачним историјским догађајима. Видевши да не могу толико очигледно да лажу, они су смислили "уметничку слободу", односно обрађују историјски догађај, али измене имена историјских личности. Свих осим Тита. Па, Ти размишљај на кога је он мислио када одређени лик командује у некој борби одређеном јединицом, а то се зна ко је био, а већ у следећој сцени тај исти лик осване у неком месту у Југославији, а зна се да он тамо никада није био. Тако се добије један босански лонац, а онда ови испрдци, што су добили споменицу са два сведока, данима шетају по Калемегдану и разглабају ко је то био. У ствари, поента је да се промени историјски догађај, и да се тако нов, по мери комунистичке партије, сервира новим генерацијама, које ће га таквог, погрешног запамтити.
Али...
Има један историјски догађај из "партизанске епопеје", који је оставио снажан утисак на велики део становништва, и многи су о њему знали, ако не све, а оно најважније детаље. Зато се комунисти никада нису одлучили да о томе познатом догађају икада сниме филм, иако су се интерно сами партизански учесници догађаја, изузетно поносили својом улогом у том догађају.
О ком догађају се ради?
Комунисти су направили тону партизанских филмова, обрађујући све могуће догађаје из "епопеје партизана". Ниједан од тих филмова, или скоро ниједан, није рађен по тачним историјским догађајима. Видевши да не могу толико очигледно да лажу, они су смислили "уметничку слободу", односно обрађују историјски догађај, али измене имена историјских личности. Свих осим Тита. Па, Ти размишљај на кога је он мислио када одређени лик командује у некој борби одређеном јединицом, а то се зна ко је био, а већ у следећој сцени тај исти лик осване у неком месту у Југославији, а зна се да он тамо никада није био. Тако се добије један босански лонац, а онда ови испрдци, што су добили споменицу са два сведока, данима шетају по Калемегдану и разглабају ко је то био. У ствари, поента је да се промени историјски догађај, и да се тако нов, по мери комунистичке партије, сервира новим генерацијама, које ће га таквог, погрешног запамтити.
Али...
Има један историјски догађај из "партизанске епопеје", који је оставио снажан утисак на велики део становништва, и многи су о њему знали, ако не све, а оно најважније детаље. Зато се комунисти никада нису одлучили да о томе познатом догађају икада сниме филм, иако су се интерно сами партизански учесници догађаја, изузетно поносили својом улогом у том догађају.
О ком догађају се ради?
31-03-2020, 10:46 AM
31-03-2020, 11:16 AM
(31-03-2020, 10:46 AM)Бенито Пише:(31-03-2020, 07:49 AM)пек. Пише: Да није "ослобођење" Београда 1944?Не, имаш то у Отписанима, и још неким другим филмовима.
Један мањи историјски, а специфичан и емотивно снажан догађај.
Да покушам нешто, можда Сремски фронт, али не верујем да је то у питању, пошто је Сремски фронт био велики догађај за комунисте
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 29 Гост(а)