01-10-2020, 07:42 PM
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
Мило Ломпар
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
21-02-2021, 01:28 AM
Не треба бркати долазак југословенсих комуниста на власт са подршком на којој је почивао титоистички режим. Јер, Совјетски Савез је, као последицу своје војне побједе 1945, довео комунисте на власт у бројним земљама источне Европе. Али, само се југословенски комунистички систем одвојио од руског утицаја после неколико година, па је ипак остао тоталитарни и диктаторски.
Због настојања да очува симболички значај побједе у Другом свјетском рату, Русија привилегује – у култури сјећања – долазак комуниста на власт у Србији, и потискује прецизну историјску свест о другом антифашистичком покрету: четницима генерала Михаиловића.
Вођена својим интересима и империјално неосетљива, садашња руска политика одбија да разуме да је 1945. година – у историји српског народа – упоредива са 1918. годином у историји руског народа: комунистичка револуција оставила их је без монархије, спроводила унутрашњи терор, изручила насилним поступцима однарођавања, одвојила од пређашњих ратовима потврђених територија, извршила битну редукцију културног наслеђа, материјално и морално опустошила православну цркву – она их је учинила пораженом жртвом, а не победником.
Српска победа у 1918. години, пак, упоредива је са совјетским тријумфом из 1945. године: настала у великим жртвама, победа је донела уклапање у ширу констелацију односа и територија,чији се погубни утицај показао деценијама касније: у годинама после пада Берлинског зида (1989). Тада су нестали и Југославија и Совјетски Савез.
Због пропагандне предодређености совјетским погледом на ствари, садашња руска политика не жели да уочи епохалну инверзију у положају српског и руског народа у 20. веку. Историја се не одвија само линеарно у времену, већ се у култури сећања препознаје и кружно кретање догађаја и процеса.
Тако се на нивоу јавне свести блокира увид у историјски биланс комунизма. Као да руска култура сећања не сеже даље од Совјетског Савеза.
Данашња руска политика симболички подржава титоистичку традицију, која је ишла у сусрет западним (америчким) чиниоцима; а западни чиниоци обнављају сећање на акције српских четника, којима су спасавани амерички пилоти, али их приписују недефинисаним припадницима српског народа, чувајући титоистичка решења у југословенском унутрашњем уређењу. Оба кретања су изнутра недоследна, у нескладу са чињеницама, што им даје збуњујући садржај, али су, истовремено, функционална у политичким наумима спољних чинилаца. На оваквој спољној подлози настаје симулакрум политика режима СНС. То је политика у најдубљем сродству са циљевима и средствима невладине интелигенције.
Мило Ломпар
Због настојања да очува симболички значај побједе у Другом свјетском рату, Русија привилегује – у култури сјећања – долазак комуниста на власт у Србији, и потискује прецизну историјску свест о другом антифашистичком покрету: четницима генерала Михаиловића.
Вођена својим интересима и империјално неосетљива, садашња руска политика одбија да разуме да је 1945. година – у историји српског народа – упоредива са 1918. годином у историји руског народа: комунистичка револуција оставила их је без монархије, спроводила унутрашњи терор, изручила насилним поступцима однарођавања, одвојила од пређашњих ратовима потврђених територија, извршила битну редукцију културног наслеђа, материјално и морално опустошила православну цркву – она их је учинила пораженом жртвом, а не победником.
Српска победа у 1918. години, пак, упоредива је са совјетским тријумфом из 1945. године: настала у великим жртвама, победа је донела уклапање у ширу констелацију односа и територија,чији се погубни утицај показао деценијама касније: у годинама после пада Берлинског зида (1989). Тада су нестали и Југославија и Совјетски Савез.
Због пропагандне предодређености совјетским погледом на ствари, садашња руска политика не жели да уочи епохалну инверзију у положају српског и руског народа у 20. веку. Историја се не одвија само линеарно у времену, већ се у култури сећања препознаје и кружно кретање догађаја и процеса.
Тако се на нивоу јавне свести блокира увид у историјски биланс комунизма. Као да руска култура сећања не сеже даље од Совјетског Савеза.
Данашња руска политика симболички подржава титоистичку традицију, која је ишла у сусрет западним (америчким) чиниоцима; а западни чиниоци обнављају сећање на акције српских четника, којима су спасавани амерички пилоти, али их приписују недефинисаним припадницима српског народа, чувајући титоистичка решења у југословенском унутрашњем уређењу. Оба кретања су изнутра недоследна, у нескладу са чињеницама, што им даје збуњујући садржај, али су, истовремено, функционална у политичким наумима спољних чинилаца. На оваквој спољној подлози настаје симулакрум политика режима СНС. То је политика у најдубљем сродству са циљевима и средствима невладине интелигенције.
Мило Ломпар
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
03-05-2021, 05:55 PM
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
06-08-2021, 02:39 PM
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
31-10-2021, 07:47 PM
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
20-01-2022, 05:41 PM
Заиста, вреди чути....
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
31-01-2022, 11:40 AM
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
16-02-2022, 07:58 PM
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
19-03-2022, 02:11 PM
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
02-04-2022, 02:04 PM
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
11-04-2022, 06:05 PM
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
27-04-2022, 11:52 PM
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
30-04-2022, 10:04 PM
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
06-06-2022, 11:48 PM
ПОСЛЕДИЦА ВУЧИЋЕВЕ ВЛАСТИ ЈЕ ДА ЗА СРБИЈУ НЕМА ДОБРИХ РЕШЕЊА
Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду Мило Ломпар изјавио је данас да за Србију, када је у питању однос према ситуацији у Украјини, нема добрих решења „ни за народ ни за друштво“.
Ломпар је агенцији Бета казао да је основни смисао деценијске владавине председника Србије Александра Вучића било „парализовати српску државу до потпуне унутрашње неспособности да се оријентише и доноси аутономне одлуке“.
„Питање о потезу који српска власт треба да повуче поводом санкција Русији личи на матну шаховску позицију коју некоме нудите да нађе спасење. Криза у Украјини раскрила је и спољну и унутрашњу страну српске политике. Она доводи у питање одрживост владајућег симулакрума“, оценио је Ломпар.
По његовим речима, више се не може везаношћу за руску политику правдати „издаја“ Косова и Метохије.
„Нити учешће у повратку најгорег режима по српске интересе у Црној Гори. Нити постепено удаљавање од Републике Српске. Нити потпуно западно и америчко потчињавање економског и медијског простора Србије. Тако су српска власт и српска опозиција доспели у наглашено ризичан положај“, навео је професор.
Ломпар сматра да српска власт почива на привиду националне политике и на њеном суштинском изневеравању, и да привид, како је рекао, испуњавају три облика националног самопотврђивања.
„Први је декоративни: представљају га споменици као симулација верности традицији. Други је фолклорни: родољубиве песме и говори, као и улични мурали, задовољавају осећајну страну публике. Трећи је навијачки: он испражњава од делотворности, јер је преноси с реалних на манифестне националне садржаје. Сва три облика постоје да би прикрили како ишчезава политички облик националне политике“, објаснио је он.
На питање Бете да ли би Србија требало да се придружи западним санкцијама Русији, Ломпар је рекао да тај захтев угрожава симулакрум политику у самом основу, „јер налаже видљиву промену политичког темеља“.
„Оно што је тајно треба да се покаже као јавно. Сам захтев подразумева политичко признање уз западно тумачење кризе у Украјини. То је једини његов смисао, јер српске санкције ништа не могу наудити Русији. Што се више стање у Украјини буде показивало рђавим са становишта западних сила, оне ће тражити надокнаду на другим тачкама свог утицаја. Отуда руска победа води појачавању западног притиска на Србију“, рекао је Ломпар.
Ако изађе у сусрет оваквом захтеву, додао је професор, власт ће уклонити привид „на коме је дуго почивала“ и разићи се с расположењем „огромне“ већине народа.
„У спољној политици, власт ризикује да изгуби подршку Русије, што би Србију лишило било каквог међународног ослонца у Уједињеним нацијама. Српски народ, као целина, остао би остављен на милост и немилост западних чинилаца. Отуд не треба уводити санкције Русији, јер је боље бити с некаквим међународним ослонцем него без било каквог ослонца“, сматра Ломпар.
По његовим речима, постојање руског утицаја у српском друштву обезбеђује основу с које је могуће успоставити одржив однос са западним чиниоцима.
„Да би се то, у дугом трајању, постигло, поред народа је потребно прикладно понашање како власти тако и опозиције. Но, оно што је боље за народ и друштво није боље за носиоце власти нити за представнике опозиције“, казао је он.
На питање Бете какве ће бити последице по власт уколико уведе санкције, Ломпар је рекао да у том случају власт може рачунати на подршку грађанске опозиције, на „безубу“ критику с националних опозиционих адреса, као и ћутање утицајних јавних установа, попут СПЦ и САНУ.
„Јер, оспоравати власт у тој ствари постаје облик замерања западним чиниоцима, а на то нико није спреман“, нагласио је професор.
Упитан да ли ће по власт бити већи ризик уколико одбије западни захтев, Ломпар је рекао да би власт таквом одлуком ризиковала активирање политичких осуда у међународним организацијама, као и стављање у дејство оних делова администрације, медија и јавности који нису лојални народу него страним чиниоцима.
Коментаришући анкете које указују да је више од 80 одсто грађана Србије против увођења санкција Русији, Ломпар је казао да ако се власт ослони на политичку вољу народа, суочиће се са сазнањем о томе да није изградила никакве механизме којима би своју одлуку подупрла.
„Нема независних механизама којима би управљала економским процесима, јер је предала све инструменте управљања. Сва у пропаганди и култу личности, у загађивању јавне комуникације. Власт нема ни унутрашњих политичких савезника који би омогућавали извесну стабилност“, оценио је он.
Истакао је да у таквој ситуацији нема добрих решења ни за народ ни за друштво.
„У томе је и био основни смисао деценијске владавине председника Србије: парализовати српску државу до потпуне унутрашње неспособности да се оријентише и доноси аутономне одлуке. Ово је класичан пример како трговина националним интересима да би се било на власти доводи до друштвеног труљења које онемогућава било какву одрживу политику. Тамо где се под политичком борбом подразумева гола борба за власт уместо истрајавања на изабраним вредностима, слом једне политике претвара се у организовање друштва на нижем нивоу: у таквом случају, колонијално-окупационо стање постаје све више окупационо“, закључио је професор Мило Ломпар.
Бета
Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду Мило Ломпар изјавио је данас да за Србију, када је у питању однос према ситуацији у Украјини, нема добрих решења „ни за народ ни за друштво“.
Ломпар је агенцији Бета казао да је основни смисао деценијске владавине председника Србије Александра Вучића било „парализовати српску државу до потпуне унутрашње неспособности да се оријентише и доноси аутономне одлуке“.
„Питање о потезу који српска власт треба да повуче поводом санкција Русији личи на матну шаховску позицију коју некоме нудите да нађе спасење. Криза у Украјини раскрила је и спољну и унутрашњу страну српске политике. Она доводи у питање одрживост владајућег симулакрума“, оценио је Ломпар.
По његовим речима, више се не може везаношћу за руску политику правдати „издаја“ Косова и Метохије.
„Нити учешће у повратку најгорег режима по српске интересе у Црној Гори. Нити постепено удаљавање од Републике Српске. Нити потпуно западно и америчко потчињавање економског и медијског простора Србије. Тако су српска власт и српска опозиција доспели у наглашено ризичан положај“, навео је професор.
Ломпар сматра да српска власт почива на привиду националне политике и на њеном суштинском изневеравању, и да привид, како је рекао, испуњавају три облика националног самопотврђивања.
„Први је декоративни: представљају га споменици као симулација верности традицији. Други је фолклорни: родољубиве песме и говори, као и улични мурали, задовољавају осећајну страну публике. Трећи је навијачки: он испражњава од делотворности, јер је преноси с реалних на манифестне националне садржаје. Сва три облика постоје да би прикрили како ишчезава политички облик националне политике“, објаснио је он.
На питање Бете да ли би Србија требало да се придружи западним санкцијама Русији, Ломпар је рекао да тај захтев угрожава симулакрум политику у самом основу, „јер налаже видљиву промену политичког темеља“.
„Оно што је тајно треба да се покаже као јавно. Сам захтев подразумева политичко признање уз западно тумачење кризе у Украјини. То је једини његов смисао, јер српске санкције ништа не могу наудити Русији. Што се више стање у Украјини буде показивало рђавим са становишта западних сила, оне ће тражити надокнаду на другим тачкама свог утицаја. Отуда руска победа води појачавању западног притиска на Србију“, рекао је Ломпар.
Ако изађе у сусрет оваквом захтеву, додао је професор, власт ће уклонити привид „на коме је дуго почивала“ и разићи се с расположењем „огромне“ већине народа.
„У спољној политици, власт ризикује да изгуби подршку Русије, што би Србију лишило било каквог међународног ослонца у Уједињеним нацијама. Српски народ, као целина, остао би остављен на милост и немилост западних чинилаца. Отуд не треба уводити санкције Русији, јер је боље бити с некаквим међународним ослонцем него без било каквог ослонца“, сматра Ломпар.
По његовим речима, постојање руског утицаја у српском друштву обезбеђује основу с које је могуће успоставити одржив однос са западним чиниоцима.
„Да би се то, у дугом трајању, постигло, поред народа је потребно прикладно понашање како власти тако и опозиције. Но, оно што је боље за народ и друштво није боље за носиоце власти нити за представнике опозиције“, казао је он.
На питање Бете какве ће бити последице по власт уколико уведе санкције, Ломпар је рекао да у том случају власт може рачунати на подршку грађанске опозиције, на „безубу“ критику с националних опозиционих адреса, као и ћутање утицајних јавних установа, попут СПЦ и САНУ.
„Јер, оспоравати власт у тој ствари постаје облик замерања западним чиниоцима, а на то нико није спреман“, нагласио је професор.
Упитан да ли ће по власт бити већи ризик уколико одбије западни захтев, Ломпар је рекао да би власт таквом одлуком ризиковала активирање политичких осуда у међународним организацијама, као и стављање у дејство оних делова администрације, медија и јавности који нису лојални народу него страним чиниоцима.
Коментаришући анкете које указују да је више од 80 одсто грађана Србије против увођења санкција Русији, Ломпар је казао да ако се власт ослони на политичку вољу народа, суочиће се са сазнањем о томе да није изградила никакве механизме којима би своју одлуку подупрла.
„Нема независних механизама којима би управљала економским процесима, јер је предала све инструменте управљања. Сва у пропаганди и култу личности, у загађивању јавне комуникације. Власт нема ни унутрашњих политичких савезника који би омогућавали извесну стабилност“, оценио је он.
Истакао је да у таквој ситуацији нема добрих решења ни за народ ни за друштво.
„У томе је и био основни смисао деценијске владавине председника Србије: парализовати српску државу до потпуне унутрашње неспособности да се оријентише и доноси аутономне одлуке. Ово је класичан пример како трговина националним интересима да би се било на власти доводи до друштвеног труљења које онемогућава било какву одрживу политику. Тамо где се под политичком борбом подразумева гола борба за власт уместо истрајавања на изабраним вредностима, слом једне политике претвара се у организовање друштва на нижем нивоу: у таквом случају, колонијално-окупационо стање постаје све више окупационо“, закључио је професор Мило Ломпар.
Бета
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)