Погледи форум

Пуни Облик: ИСТИНОГУБЉЕ Драгана Давидовића
Тренутно прегледате lite облик форума. Погледајте пуни облик са одговарајућим обликовањима.
Страница: 1 2 3 4 5 6
.
ЗАШТО ДРАГАН ДАВИДОВИЋ ( БИВШИ МОНАХ АНТОНИЈЕ ) ВАРА ВЕРНИКЕ? ЈокЈок

Патријарх Иринеј потврдио да није први пут да се нека црква потапа или измешта за добробит народа и рекао да се договор који су владике постигле са ЈП „Колубара“ мора да се испоштује. Драган Давидовић који предводи групу верника није само рашчињен као монах већ је на две године био у потпуности избачен из окриља СПЦ. По чијем налогу Давидовић узнемирује јавност?

Патријарх српски Иринеј у обраћању јавности саопштио да је добробит народа на првом месту када је у питању манастир Грачаница „Владика Јован и Владика Лаврентије су о томе размишљали и дали сагласност у име Синода због националног интереса. Тако су премештени и други манастири.Они су дали сагласност , али под условом изградње нове цркве. Колико разумем изградјена је нова Грачаница Тешко се мири са тим , мучно је то и тешко , али дешавало се то и у прошлости и биће тога и у будућности“, рекао је Патријарх Иринеј .

На фејсбуку су се појавиле и лажне фотографије потапања икона што никако не може бити тачно јер је све пренето у нову цркву што потврђују и сведоци , али и потписани записници .Сведоци тврде да су иконе на слици донели управо верници које предводи Давидовић те и да оне никада нису биле део манастира .




На жалост масмедији омогућили су манипулацију грађанима и верницима почев од објављивања фотографија о хапшењу верника при чему је искоришћен моменат за фотографисање док се иста група молила клањањем , а полиција мало даље чекала да заврше молитву како би их безбедно испратила из зоне радова па све до лажних слика о иконама.


Кампању видљиво води рашчињени монах Драган Давидовић из Ваљева који је у неколико наврата хапшен због напада на службено лице, али и напада на раднике који су чистили корито хидроакумулације "Ровни" , Давидовић је био хапшен и у јуну 2012. године , када је Ванрасправно кривично веће Основног суда уважило жалбу његовог браниоца и укинуло му једномесечни притвор. Давидовић је у мају рушио два стуба будуће телемерне станице на брани "Ровни" и, како је тада саопштено, причинио штету од око 800.000 динара.


Драган Давидовић, рашчињени монах Антоније, био је у косовским манастирима Зочиште и Црна река, а рашчињен је због учешћа у протестима пред Грачаницом на Косову и Патријаршијом СПЦ у Београду приликом смене тадашњег епископа рашко-призренског Артемија.


Наиме у мају 2010. године монах Антоније (Давидовић) који је изазвао нереде испред манастира Грачаница и организовао протесте пред Патријаршијом у Београду лишен је монашког чина. Одлуком Црквеног суда Епархије будимљанско-никшићке, он је враћен у ред цивила са световним именом Драган и искључен из црквене заједнице на две године.
Пресуда Црквеног суда практично значи и да ако се бивши сабрат манастира Црна Река буде представљао као монах, може бити ухапшен за лажно представљање.
Монах Антоније је пресудом Црквеног суда оптужен за самовољу и немонашко непокоравање надлежним црквеним властима, као и за изношење бројних неистина и клевета недоличним хришћанину, а камоли монаху.У пресуди стоји и да се одрекао послушности црквеној власти, бунио и стварао заверу против ње, ускраћивао јој дужно поштовање, клеветао је, вређао и ниподаштавао, а и одбијао да изврши одлуке надлежних црквених власти.Како је наведено у пресуди Црквеног суда , монах Антоније је одговоран и за више пута поновљено немонашко клеветање патријарха и архијереја. У пресуди је наведено неколико важних канона које је прекршио.Не треба заборавити да је када је у питању црква Давидовића осудио највиши односно Велики црквени суд.
Од тог дана рашчињења не постоје подаци о Давидовићевом запослењу нити било каквом другом радном ангажовању , али је и даље у монашкој одори присутан на градским улицама. Иако на то нема право као цивилно лице, исти Давидовић је у више наврата на градском Тргу под озвучењем саслуживао у вршењу верске службе на пта није имао право ни док је био монах јер је припадао реду простих монаха који ниједну свештеничку радњу не могу да врше. Толерантна црква на ово понашање није реаговала сматрајући очито с обзиром да се ради о цивилу он није више њихова надлежност већ надлежност цивилних судова И органа реда. Драган Давидовић није монах већ врло вешта особа у информатичком свету, маипулацији верним народом за кога је црква изрекла став да је износио неистине И клевете које не приличе ни хришћанину , а камоли монаху.




По информацијама Вамедие иста група предводјена Драганом Давидовићем недавно је причинила материјалну штету на новоизграђеном црквеном објекту надомак манастира Пустиње .





Група верника опседала је у уторак зграду Управе док су интернетом послате бројне поруке о томе да је вода ушла у манастир Грачаницу . Да ће вода ући у овај манастир знало се још половином осамдесетих година када је први уговор измедју цркве и јавног предузећа „Колубара“ потписан . Овај уговор који је потписао владика Јован, био је предуслов да се почне са прикупљањем документације за изградњу бране. Много година касније владика Лаврентије 2003. године потписао је још један уговор .Тачније 15. јуна 2003. године између овог ЈП и СПЦ, коју је заступао тадашњи епископ шабачко-ваљевски Лаврентије потписан уговор о размени непокретности. По том уговору објекат Ваљевске Грачанице уступљен је ЈП “Колубара”, док је ово предузеће прихватило обавезу да за потребе СПЦ у оближњем селу Брезовице на површини од 1,2 хектара изгради нову цркву, парохијски дом, кућу за свештеника, продавницу, летњиковац и јавну чесму , што је И урадјено.


Крстове за нову цркву у селу Брезовице освештао је актуелни епископ Милутин.


„Зашто је тражено да се уопште уговори направе? Зато што су још тада знали да ће манастир бити потопљен . Ту нема дилеме, никакве .Ја не знам зашто је то сада проблем . СПЦ нас физички никада није ометала у реализацији пројекта .Одговорно тврдим да ометања с њихове стране није било. Постоји обимна документација о томе да смо комуницирали , да смо их обавештавали унапред о сваком наредном потезу . Дислокација , ствари , животиња које су биле горе, предмети који су били саставни део објеката до дислокације иконостаса и монаха. Са свиме су били упознати. Сада се води нека друга прича , али не од стране СПЦ већ од стране неких људи који вероватно имају неки интерес да то раде“, тврди Миодраг Марковић директор ЈП „Колубара“.

Ако је црква већ рекла шта има на тему Давидовића остаје велико питање зарад чијих интереса Давидовић спроводи акције које спроводи и од чијег новца он живи и финансира поменуте акције?
Ovog antihrista Davidovica treba poslati na robiju.
Čovek se bavi svačim a najjmanje bogom i verom.
За тебе се зна да си контраш, али ме брине овај Шуми.. таман се вратио са мере лечења, реко прездравио, али изгледа да ће морати глогов колац да ради...
И нема много гос'н Драган Давидовић својих присталица, 100- ак у врх главе. То је највероватније последица његовог ангажовања против Блаженопочившег Патријарха Павла 90- их и почетком 2000- их година.
У сваком случају ради се о вештом манипулатору и помраченом уму. Наравно, и за такве се Црква моли, уз наду да ће се покајати некад и вратити се Њој(Цркви).
.
ПОЧЕЦИ ПОМРАЧЕЊА УМА БИВШЕГ МОНАХА АНТОНИЈА

Монах Антоније Давидовић, некадашњи „заменик игумана” манастира Црна Река, познат је јавности још одраније јер је био умешан у протест којим је онемогућена англиканска прослава Божића 24. децембра 2002. године у Патријаршији. Том приликом, монах Антоније и окупљени псеудозилоти вербално су на најгрубљи начин вређали блаженопочившег Патријарха српског Павла и Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија. Само месец дана касније, 29. јануара 2003. године, монах Антоније, са групом од тридесетак истомишљеника, организује нови протест пред зградом Патријаршије. Том приликом, блажене успомене патријарх Павле, који је лично сишао међу окупљене, опоменуо је монаха Антонија да „његова ревност није по разуму” и да „може да се обрати само преко свог надлежног Епископа”. Антоније је патријарху тада одговорио: „Не треба ми ничији благослов да браним Цркву од рушења и Православље од јереси”, упозоривши патријарха Павла да „не иде јеретицима јер је тим одласцима погазио све каноне”. (Већ овај поступак речито сведочи о одсуству било какве црквене свести, а поготову монашке савести и духовности код овог човека.)

Због дрског понашања, вређања патријарха српског и стварања пометње у Цркви, Свети архијерејски синод је у априлу 2003. године (актом бр.737), а потом и Свети архијерејски сабор 21. маја 2003. године (одлуком АС бр 62/зап. 122), умолио његово преосвештенство епископа рашко-призренског Артемија да „непокорног монаха Антонија Давидовића, сабрата манастира Црна Река, стави под црквени суд, односно лиши га монашког чина и врати у ред световњака“. Свети архијерејски сабор је умолио епископа Артемија да „монасима подручне му Епархије забрани било какве делатности ван њихове матичне Епархије, без одобрења надлежних епархијских архијереја“.

Ову одлуку Светог архијерејског сабора, коју су потписали сви епископи, као ни многе друге везане за неканонско и нецрквено понашање појединаца из Епархије рашко-призренске, владика Артемије никада није извршио, иако је иста понављана на Сабору 2006. и 2009. године, заједно са одлукама о покретању црквеног поступка против протосинђела Симеона Виловског и о распуштању фирме „Раде Неимар“. Иако се монах Антоније у међувремену „повукао” у испосницу изнад Црне реке, и даље је остао активан у свом деструктивном деловању против Цркве. Приликом недавних трагикомичних протеста пред Патријаршијом, 13. фебруара ове године, а затим пред манастиром Грачаницом, монах Антоније се могао видети заједно са осталим црноречким монасима и тамошњим игуманом Николајем.
Јуче, 22. фебруара 2010. године, монах Антоније је изишао у јавност са интервјуом дневном листу Правда у коме је изнео читав низ најбезочнијих неистина и клевета на рачун Светог архијерејског синода и епископâ Српске православне цркве поводом садашње ситуације у Епархији рашко-призренској, најављујући и конференцију за новинаре за 24. фебруар у Медија центру у Београду (наравно, насупрот црквеном поретку, без знања и одобрења његове светости патријарха као и надлежног архиепископа београдско-карловачког).

Реч је, дакле, о човеку који живи ван сваког црквеног и монашког поретка, у непослушности Цркви и свом надлежном епископу, а то је сада владика Атанасије. (Сумњамо да би он послушао и владику Артемија, којег иначе не доживљава као духовника него као гуруа, уколико би му овај поручио да не чини то што чини.) Својим досадашњим непочинствима он руши углед Српске православне цркве. Нажалост, епископ Артемије је годинама штитио монаха Антонија, као што је упорно штитио и протосинђела Симеона и остале, који су и њему лично, и Епархији рашко-призренској, и читавој нашој светој Цркви, нанели и наносе огромну материјалну и моралну штету.

Обавештавамо делатнике средстава информисања да све изјаве, писане или усмене, које буде износио монах Антоније Давидовић, представљају лични став једног неодговорног човека, сасвим неуравнотеженог понашања, и не могу се од стране озбиљних медија сматрати релевантним изјавама о ситуацији у Епархији рашко-призренској и Српској православној цркви у целини.

СПЦ
Zanimljivo da se artemite i istinogubjenici slikaju pored katolicke jelke,

SA SVE KOMUNISTIČKIM CRVENIM PENTAGRAMOM NA VRHU TE JELKE...

[Слика: 2nk5q47.jpg]
Јелка је испред владе Србије, тј.иста је и поставила. СОТОНО!
Sto se slikaju svako veče i dan ispred jelke i pentagrama komunističkog..
Људи протестују већ годину дана,прелистај слике од рецимо новембра, септембра, августа, јула, јуна... Видећеш да нема јелке... 5+5
Ево једног исечка из старе Политике на латиници, па да се подсетимо: Rolleyes




"Politika" broj 32052, Sreda 29. Januar, 2003:



PROTESTNI SKUP ISPRED SRPSKE PATRIJARSIJE


Brane crkvu i pravoslavlje
Okupljenima se obratio i patrijarh Pavle opomenuvsi ih da i sami krse kanone



Grupa od tridesetak gradjana valjevskog kraja koje je predvodio monah Antonije Davidovic, do pre dva meseca zamenik igumana manastira Crna reka u eparhiji rasko-prizrenskoj, protestovala je juce mirno dva sata ispred zgrade Patrijarsijskog dvora SPC. Drzeci ikone i panoe sa natpisima i pevajuci povremeno crkvene pesme, zahtevali su da ih primi "neko od nadleznih" kako bi urucili pismo sa sedam "svetosavskih zahteva" na koje traze odgovor od Sinoda, sabora i patrijarha srpskog.

Neposredno po okupljanju grupe gradjana cije je nezadovoljstvo izazvano pristajanjem crkvenih vlasti da se srusi, kako kazu, jedna od najvecih svetinja valjevskog kraja, Gracanica valjevska i predstojeca poseta delegacije Srpske crkve Vatikanu, na ulicu je izasao licno patrijarh Pavle. Njegovim dolaskom podjednako su bili zateceni svi prisutni ispred zgrade Patrijarsije, kako demonstranti, tako i dvadesetak policajaca koji su stitili ulaz u zgradu i prilican broj novinara kojima su demonstranti dan unapred najavili svoj dolazak u Beograd.

Odbivsi da primi pismo upuceno najvisim instancama SPC, patrijarh Pavle je monaha Antonija podsetio da njegovo ponasanje "nije po razumu, jer vi treba da znate da monah zvanicno pismo moze da uputi samo preko svog episkopa". Kako je predvodnik demonstranata rekao da za ovo nema "blagoslov nijednog episkopa", patrijarh Pavle ga je opomenuo da takav postupak podrazumeva rascinjenje. "Ne treba mi niciji blagoslov da branim crkvu od rusenja i pravoslavlje od jeresi", rekao je monah Antonije. Na zahtev patrijarha Pavla da se razidju, jer se za veru ne bori na ulici, vec u hramu, monah Antonije je rekao da ce se razici, ali posle dva sata. "Razici cemo se ako nam obecate da necete cesto ici kod jeretika, jer ste tim odlascima pogazili sve kanone", rekao je monah Antonije, na sta je patrijarh Pavle odvratio: "Bice onako kako je Sveti sinod odlucio".

Posle toga patrijarh Pavle, ocigledno potresen ovim dogadjajem, vratio se u Patrijarsijski dvor, a demonstranti su ostali na ulici do 16 casova, kad su se razisli. U pismu koje su, ne urucivsi ga nikom u Patrijarsiji, podelili novinarima zahteva se "da se ukinu sve posete papi jeretiku", da se istupi iz Svetskog saveta crkava "jer se time izvrce i ubija svetosavsko pravoslavlje", da se svi episkopi SPC odmah ukljuce u borbu protiv rusenja i potapanja manastira, jer to traje vec 100 godina, da se "opomene i prizove pokajanju episkop Sabacko-valjevski Lavrentije zbog poklonjenja rimskom jeretiku", da se srpske crkve ne prave od stranih donacija...
Ваше понашање није по разуму... јер се за веру не бори на улици, већ у храму.

БЛАЖЕНОПОЧИВШИ ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ
.
"ИСТИНА", "ПРАВДА", "ИСТИНОЉУБЉЕ" ...

По томе се познају секташи, увек се крију иза неке велике речи.
Чим неко себе стави да Он штити, прописује и преписује истину,
болест је очигледна, као и код свих секташа - гордост.

Смирен, читај "верујући", човек никада неће рећи да је то што
он тврди "истина".
Већ ће рећи да он сматра да је тако, а да само Бог зна Истину.

Зато се чувајте свих који говоре за себе да су истина,
или да сведоче само истину.
Они имају само једну истину у коју верују, а то је њихов (ограничени) разум и (незадовољена) суета.

Они увек (лажно) представљају себе да заступају истину,
али ту се види да им савест није чиста, јер морају прво себе да убеде да су заступници истине.
Они јесу само самозвани заступници своје непогрешиве "истине".

Рецимо "истинита православна црква" (претеча секте јадног Милоја).
Ако је заиста истинита што јој треба да то наглашава?
Треба јој јер јој савест говори да то није и у сталном је убеђивању прво себе па осталих.
Други знак мањкања истине код тих људи је стална потреба потврдом њихове "истине" са стране, од што већег броја људи,
не би ли затрпали савест која их ОПОМОЊЕ.

Зато су неуморни у саморекламирању и продавању своје "истине".
А ономе ко је стварно у истини, није потребна галама и реклама,
јер га сама истина рекламира.

Људи који се труде да живе по Богу знају КО ЈЕСТЕ ИСТИНА ПУТ И ЖИВОТ.
Зато се никада неће сакривати иза своје "истине" и наметати је другоме. Јер је сваки човек лажа пред Богом.

Дакле,
ЧУВАЈТЕ СЕ ОНИХ КОЈИ СЕ ОЛАКО ПРОГЛАШАВАЈУ ЗАШТИТНИЦИМА ИСТИНЕ !!!

.

Што се тиче Светиња, треба их заштитити, али разумно, не као монах Антоније, који около лута и
истражује домаће издајнике и стране плаћенике. Питање је кога признаје као епископа,
мислим да не признаје ни Артемија.

Требао би да се врати у свој манастир на послушање, џаба је да самовољу покрива ревношћу,
боље да мисли на завете које је дао Господу на монашењу.
А не да живи код родитеља и за новац продаје своју "ревност".
.
О НЕКИМ САВРЕМЕНИМ "БОРЦИМА" ЗА СВЕТИЊУ И ПРАВОСЛАВЉЕ


Борба неких људи за тај манастир, сада већ за заустављање пуњења бране, и за испуштање воде до испод нивоа већ потопљеног манастира, интензивирала се након самог потапања. Љубав сваког човека за светињу и осећај за светињу је свакако за похвалу, тако је похвална и љубав људи који су се борили за очување овог манастира. Међутим, погледавши снимке како потопљеног манастира тако и снимке протеста не могу да не запазим више него чудно понашање многих људи који у овој борби учествују на челу са њиховим предводником бившим монахом Антонијем.


С обзиром да се боре за светињу, коју, како тврде, воле, што је, како рекох, похвално, потпуно је необјашњив њихов апсолутни недостатак осећаја за светињу на другим местима и у другим приликама.


Први пример њиховог неосећања јесте чињеница да су, након што су иконе и црквене ствари уклоњене из манастира, уочи планираног потапања, они самоиницијативно опет напунили цркву иконама. Затим када је вода ушла у цркву, они су не само то мирно гледали него су и снимали потапање икона, а затим све то објављивали као пропагандни материјал на својим сајтовима. Страшан призор за свако православно срце. Али авај, изгледа не и за срца ових људи који протестују под паролом, о апсурда, борбе за светињу! Они сасвим супротно хришћанском понашању,жртвују иконе као некакво приношење на олтар свога идола „борбе“ за спас светиње и православља. Какав духовни мрак!



Други пример њиховог потпуног неосећања за светињу јесте сам њихов протест у Београду испред Патријаршије. Тамо је ова Антонијева група као каква руља пред српским Патријархом узвикивала свакојаке гадости, тражећи од њега да им се обрати. А Патријарх српски је смирено стајао и слушао, видљиво се молећи за њих, а затим, када су потпуно изгубили контролу у своме викању, он је полако прешао на другу страну улице у Цркву на бденије уочи Недеље Православља. Док је тако Патријарх пролазио поред ове разјарене групе, која сматра да се бори за правду и истину, за Бога и светињу, једна жена као у некаквом трансу, ван себе, иконом Богородице закршта Патријарха и изговара вероватно некакве егзорцизме над Свјатјејшим српским Патријархом!


У Цркви је бденије већ почело, а ова (православна?) маса остаје испред Цркве држећи говоранције и певајући којекакве песмице ометајући службу Божију, док бивши Антоније поручује Патријарху да тај народ „нису каубоји, они верују у Бога“. После свега питамо се како то они верују, и коју веру исповедају, јер православни човек не би себи дозволио да омета богослужење, нити да злоупотребљава иконе у пропагандне сврхе. Још бивши монах позива Патријарха речима „Нека изађе два минута са бденија, неће му капа с главе пасти“! Боље би било бившем Антонију да је два минута ушао на бденије уместо што најављује, до у недоглед, протесте сваке суботе у време бденија, кад би требало сви да су у Цркви. О туге, о жалости! Или како би свети наш отац Јустин рекао „Каква тмина! Каква помрчина!“


Да, управо такав осећај за светињу имају неки нови „православци“ савремени „борци“, не знамо за шта. Њима је више важан њихов идол „борбе“, него светиња бденија уочи недеље Православља, као што им је њихова „борба“ важнија од светиње икона које су жртвовали. Логично је онда закључити да ни св. ваљевска Грачаница њима није важнија од саме њихове „борбе“. Они који несвесно у свему томе учествују треба да се запитају пред Богом и пред својом савешћу да ли је то што раде богоугодно.

ЂАКОН НЕНАД ИЛИЋ
Страница: 1 2 3 4 5 6