Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
Феликсе, аеродром у КВ је на излазу према Крагујевцу. И данас постоји. Друго су Лађевци. А пут за Чачак онда је ишао ободом планине Јелице, кроз шуму и поред шуме. Једно два сата вожње. Превелик би био ризик да возе Химлера.
Да су ишли авионом... тешко. Возом, то је опет поред оног пута.
Дивизија је била лево и десно од Копаоника, са циљем да се укљеште четници. После је премештена горе, стигли су до Калабића.
И што каже поручник, лево од ове касарне у Чачку је брдо. А објекат на слици је дужи од оног што си поставио са мапе.
(22-01-2019, 05:37 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]Феликсе, аеродром у КВ је на излазу према Крагујевцу. И данас постоји. Друго су Лађевци. А пут за Чачак онда је ишао ободом планине Јелице, кроз шуму и поред шуме. Једно два сата вожње. Превелик би био ризик да возе Химлера.
Да су ишли авионом... тешко. Возом, то је опет поред оног пута.
Дивизија је била лево и десно од Копаоника, са циљем да се укљеште четници. После је премештена горе, стигли су до Калабића.
И што каже поручник, лево од ове касарне у Чачку је брдо. А објекат на слици је дужи од оног што си поставио са мапе.
Ово је практично на старом путу за Краљево и стиже се за пола сата.
Друго, био сам у крају где је ова касарна па не причам скроз напамет. Све је потпуно равно а у даљини се једва назиру брдашца, као и овде на слици.
Даље, избројте прозоре на згради на сликама, погледајте изглед зграде (спратове), украсе (врло важно за утврђивањ) све је ту. Видећете да је исте дужине а и олика (упоредите сателитски снимак са сликама старих разгледница)
Треће, потврђено је и историјски, пренео сам Динчићеве речи.
Итд, итд, али није ни важно. Ја сам само изнео своје мишљење и поткрепио га, нека суде читаоци. Од мене на ову тему доста.
ОК, не кажем да је немогуће, само кажем да за сада нема довољно доказа. А и заиста није битно. Мени је битно да се упише да је десетак ових есесоваца пало од Кесерових и неколико од Калабића лично.
Да, то јесте нешто што се недовољно истиче и што би стално морало да се истиче да би се разбили комунистички митови који су и даље толико јаки. Међутим, није мала ствар ако је други човек Рајха, не само из Краљева већ и из Чачка бодрио јединице које крећу на непредату краљеву војску док су комунисти у то исто време били у жестоком расулу и бежанији. Зато је ово јако важан податак - уколико је, наравно, тачан.
Динчић је дао неке одличне коментаре поводом ове слике, па да их ископирам:
"Та операција против Кесеровића је вођена из правца Краљева и Косовске Митровице."
" (Химлер) Бодрио тамошњи батаљон који је кренуо да "чисти" простор на Руднику."
"Дивизија "Принц Еуген" је вршила акције од октобра па све до краја године. Копаоник је само једна од тих акција. Сви њени батаљони на подручју централне и западне Србије предузели су по један подухват. Копаоник (октобар), Гоч (октобар), Жупа (октобар), Јавор (октобар), Ибарски Колашин (октобар), Трстеник (новембар 1942), на простору Чачак-Рудник (новембар), Ваљево-Мионица (новембар), Ужице-Ариље (децембар), најзад Крагујевац-Топола (децембар). И сви ти подухвати праћени су великим страдањем становништва и заробљеника - припадника ЈВУО."
"Јесте, Чачак је. Ту је био смешен један од батаљона дивизије "Принц Еуген"."
UPUTSTVO ZA OBAVESTAJNU SLUZBU JVUO:
I jedna depesa uz ovo
Izvor: istoricar Srdjan Cvetkovic
Кога ли четници држе на нишану?
3. октобра 1942. Немци су напали четнике код Горњака манастир Горњак су запалили игумана Мардарија одвели у логор одакле се није вратио. Тада су Немци заробили 283 четника (23 официра) од тога 102 у Петровцу,54 у Кучеву,39 у Жагубици,27 у Крепољину и 11 у Стамници. Из књиге Предрага Мирковића " Светиње Браничева" део о манастиру Горњак.
После рата комунисти су прогласили манастир Горњак за војни објекат па је обновљен тек 1953. А манаштир Витовницу су комунисти запалили за време рата и убили три калуђера јер су били за четнике.
Operacija "Kopaonik". Opuštanje uz logorsku vatru pred akciju; sleva nadesno: SS-unteršturmfirer Anton Vikl, komandir 8. voda Ratno-dopisničkog bataljona SS-a, SS-oberšturmbanfirer August Šmidhuber, komandant 2. puka "Princ Eugen" divizije (Borbena grupa Jug), i SS-grupenfirer August Majsner, komandant SS-a i policije u Srbiji (koji je došao da prisustvuje prvoj operaciji novoformirane SS-divizije, čiji je cilj bio uništenje štaba četničkog Rasinskog korpusa; operacija se, međutim, završila pokoljem civila i paljenjem naselja koje su četnici već bili napustili). Snimljeno na području današnjeg turističkog centra na Kopaoniku (kod Vojnog doma).
Tekst: Ivan Ž.
Fotograf: Homan, Ratno-dopisnički bataljon SS-a.
Datum: oktobar 1942.
Mesto: nepoznato (srez Studenički), Jugoslavija.
Originalni natpis: nepoznat.
Izvori: National Archives, 242-JRP-34-24-39A; Otto Kumm, Vorwärts, Prinz Eugen! Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division "Prinz Eugen", Winkelried-Verlag, Dresden, 2007, str. 45–52; Miodrag Đ. Zečević, Jovan P. Popović (prir.), Dokumenti iz istorije Jugoslavije – Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača iz Drugog svetskog rata, Arhiv Jugoslavije, Printer Komerc, Beograd, 2000, tom IV, str. 180–182. Restauracija fajla: Ivan Ž.
Колико припадника СДС који су радили за ДМ организацију.
Да, има доста припадника СДС који су радили за Дражу. Поред њих, има припадника ДМ организације из свих слојева друштва: земљорадници, чиновници, професори итд.
По презименима и именима бих рекао да је доста наведених црногорског поријекла.
Да, може да се каже да су скоро сви родом из Црне Горе
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16