Погледи форум

(19-03-2022, 08:32 PM)Mitic Пише: [ -> ]Нема једноставних теза у историји. Јер су компликовани односи у рату и миру.

А сад рекох да Те питам нешто у вези са једним Твојим текстом.

http://savremenaistorija.com/?p=945

Јел објављен овај рукопис? Мада овај линк треба да пренесем на форум о статусу Југословенске војске.

Није. У међувремену сам дошао до много нових података па сам одустао. Омеле су ме и друге обавезе.  То је стварно сизифовски посао да склапаш из делова целину а узимајући у обзир колико је претходна слика лоше направљена. Драго ми је за извештај генерала Гелена који се нашироко цитира како по форумима тако и у стручним радовима. То је, рецимо, било ново-откриће.

Изводи из дневних извештаја 297. пешадијске дивизије о акцијама против Д.М. (четника) побуњеника (Операција Еделвајс), укључујући заробљенике заробљене и стрељане, а куће спаљене

Дневни извештај од 15. јула 1943. године

Укупно страница: 4
Језик текста: енглески
Шифра доказа: НОКВ-718
Шифра експоната: Тужилаштво 292
ХЛСЛ бр. предмета: 150306

https://nuremberg.law.harvard.edu/docume...s?q=cetnik


Која је ова операција Еделвајс?

Руси су се ту нарочито истицали. Следи опширније.

Што се тиче ове 297. пешадијске дивиизије, она је била део Шесте армије Вермахта током неуспелог напада на Стаљинград.

Дивизија је поново створена у Бордоу у пролеће 1943. пре него што је у јулу послата у Југославију, где је учествовала у антипартизанским активностима. У новембру су елементи дивизије пребачени у састав новоформиране 367. пешадијске дивизије.

Ово су подаци преузети са енглеске Википедије. Цитирају неке књиге.

https://en.wikipedia.org/wiki/297th_Infa...Wehrmacht)

А ова операција Еделвајс, то је операција освајања Кавказа, јел тако?

Прво сам помислио да није постојала још једна немачка операција са истим именом на простору Краљевине Југославије.

297. пешадијска дивизија

Активирана 31. јануара 1940. и формирана у марту и априлу у области Брука, ова дивизија осмог таласа изграђена је око кадрова величине батаљона које су обезбедиле 27., 44., 45., 57., 78. и 268. пешадијска дивизија. Била је део резерве ОКХ-а у Западној кампањи 1940, али није водила никакве борбе.

Послата је у Пољску у јулу 1940. и тамо је остала све док није почела операција „Барбароса“, инвазија на Совјетски Савез. 297. дивизија је први пут деловала у Русији са групом армија Југ јула 1941. Борила се код Житомира (јул), Умана (август), Кијева (септембар), Харкова (новембар) и Ростова (новембар–децембар) и супротставила се совјетској Зимској офанзиви 1941–42.

Године 1942, било је то са 6. армијом у бици за Харков, на чишћењу Изјумског џепа, у пребацивању преко Дона и у бици код Вороњежа. Потом је опкољена код Стаљинграда са 6. армијом и тамо уништена 25. јануара 1943. Њен последњи командант, генерал-мајор Мориц фон Дребер, предао је његове остатке Русима. Већина преживелих је касније умрла у руским заробљеничким логорима.

Друга 297. пешадијска дивизија је створена у Бордоу, у Француској, у лето 1943, да замени дивизију уништену код Стаљинграда. Званично је активирана као Кампфгруппе (борбена група) од три батаљона 7. марта и као дивизија 7. априла. Нова 297. пешадија, међутим, никада није достигла истакнути рекорд прве. Њене јединице су имале исти број као у првобитној дивизији, али су њени гренадирски пукови имали само два батаљона.

У Србију је пребачена јула 1943. године, а септембра у Албанију, где је учествовала у антипартизанским операцијама. Ту је остала до следеће јесени, када се повукла у Црну Гору и те јесени била жестоко ангажована против Титових герилаца. Касније се борила против Руса и остала на јужном сектору Источног фронта до краја рата. Предала се Југословенима у области Цили–Бад Радкерсбург 9. маја 1945, иако су елементи дивизије успели да се предају Американцима.

Извор: Mitcham, Samuel W. (2007). German Order of Battle: 291st-999th Infantry divisions in World War II. Stackpole Books, стр. 10-12


Напомена: Кад се упореди са оним документом са суђења у Нирнбергу, ова дивизија је водила антипартизанску операцију (буквалан превод са енглеског), тј. античетничку операцију.

Следећи документ, часни Суде, биће НОКВ 174 на страници 53 ваше књиге докумената; на странама 38 и 39 немачке књиге документа и ово је књига докумената 17, часни Суде. Број доказног предмета је 410. Прочитаћу овај документ на који се позивам.

"За: 610. штаб административне подобласти:

Референца: Ваш телепринт за 31. август 1943.

"400 Д.М. затвореника због одмазде треба да буде стрељано као освета за изненадни напад на одред обезбеђења 21. помоћне полицијске чете у Страгарима, у којем су 3 члана чета убијена и 5 несталих који се нису вратили након истека утврђеног времена. Затвореници који буду недостајали одредиће командант безбедносне полиције.

"Спаљивање Страгара као мере одмазде мора да се објави у прогласу.

"Завршетак акције треба да се пријави.

Војни заповедник Југоистока.

Потписао ФЕЛБЕР. "


https://nuremberg.law.harvard.edu/transc...q=stragari

Извор: Transcript for NMT 7: Hostage Case, стр. 1745-1746

Није извршена одмазда. Ову и још неке одмазде је зауставио Херман Нојбахер.

Припадници Јуришних Четничких Батаљона ВКЈ заробљени у Априлском рату.
Извор:Алекс Узелац

Једна од тема коју нико од наших историчара није истраживао и о којој има изразито мало помена јесте улога четника Драже Михаиловића и Југословенске војске у Вардарској Србији, током фашистичке бугарске окупације делова наше земље.

Није тајна да наше удбашке елите размишљају искључиво у авнојевским границама и да је тешко објаснити данашњим Србима, да је Вардарска Србија била српска земља до 1945. године, да су у њој живели искључиво Срби и да су тамо деловали Дражини четници, као што су деловали широм српског простора.

Захваљујући историчару Хаџи Милошу Маринковићу, данас имамо податке о борбама Југословенске војске тј. четника Драже Михаиловића против Бугара у Поречу, данашња Северна Македонија.

Пореч је историјска Немањићка жупа у западном делу данашње Северне Македоније, која обухвата долину реке Треске и њено поречје по чему и носи име. Средиште и највеће место Пореча је варош Брод.

Бугарски потпуковник Стојан Илиев у својим мемоарима "Спомени за Поречието, Вардарска Македония, 1943-1944 г." описује свој боравак на простору окупиране Вардарске бановине и борбе против четника Драже Михаиловића.

Илиев у својим мемоарима и за комунистичке и за монархистичке снаге користи назив "партизани" (међународни термин за герилце, невезано za идеолошку припадност), али прави разлику између њих јер на пар места једне назива "партизани комунисти" и "партизани дражевисти".

За четнике бугарски потпуковник углавном користи само термин "дражевисти". Поред осталог спомиње број од 2000 четника у Поречу под командом капетана Војислава Сајковића.

Описује и две борбе, једну током извиђачке акције против четника, у којој је погинуо бугарски капетан Занков и 13 бугарских војника, а затим спомиње и једну већу борбу против четника, у којој је погинуло 65 Бугара.

Илиев ту наводи да је четничке ("дражевистичке", како он каже) снаге чинио Косовски корпус и поречки "србомани". Међутим, у питању је грешка јер Косовски корпус Југословенске војске није оперисао на простору Вардарске Србије.

Илиев даље пише о томе да су "дражевисти" водили борбе и против комуниста у поречком крају. Пише и како је у Прилепу било много "србомана", како му је девојчица од 5-6 година, након што је питао да ли је Српкиња или Бугарка рекла да је испред њега Бугарка, али да је код куће, код родитеља, Српкиња.

Ово и још много занимљивих података налази се у мемоарима овог бугарског официра.

https://www.facebook.com/istorijasrba/ph...000606628/


Извор: Фејсбук страница "Историја Срба"

Да ли је Сајковић имао чин у војсци пре рата?

(09-10-2022, 11:45 PM)Београђанин Пише: [ -> ]Да ли је Сајковић имао чин у војсци пре рата?

Одговор на ово питање ће сигурно знати Динчић, гдин Милослав и Бенито.

Знам да је гдин Милослав говорио о Сајковићу.

(09-10-2022, 11:45 PM)Београђанин Пише: [ -> ]Да ли је Сајковић имао чин у војсци пре рата?

Био је резервни коњички поднаредник. За време рата је унапређен најпре у чин потпоручника, а по заслузи - у поручника и капетана.

(09-10-2022, 08:17 PM)Mitic Пише: [ -> ]Једна од тема коју нико од наших историчара није истраживао и о којој има изразито мало помена јесте улога четника Драже Михаиловића и Југословенске војске у Вардарској Србији, током фашистичке бугарске окупације делова наше земље.

Није тајна да наше удбашке елите размишљају искључиво у авнојевским границама и да је тешко објаснити данашњим Србима, да је Вардарска Србија била српска земља до 1945. године, да су у њој живели искључиво Срби и да су тамо деловали Дражини четници, као што су деловали широм српског простора.

Захваљујући историчару Хаџи Милошу Маринковићу, данас имамо податке о борбама Југословенске војске тј. четника Драже Михаиловића против Бугара у Поречу, данашња Северна Македонија.

Пореч је историјска Немањићка жупа у западном делу данашње Северне Македоније, која обухвата долину реке Треске и њено поречје по чему и носи име. Средиште и највеће место Пореча је варош Брод.

Бугарски потпуковник Стојан Илиев у својим мемоарима "Спомени за Поречието, Вардарска Македония, 1943-1944 г." описује свој боравак на простору окупиране Вардарске бановине и борбе против четника Драже Михаиловића.

Илиев у својим мемоарима и за комунистичке и за монархистичке снаге користи назив "партизани" (међународни термин за герилце, невезано za идеолошку припадност), али прави разлику између њих јер на пар места једне назива "партизани комунисти" и "партизани дражевисти".

За четнике бугарски потпуковник углавном користи само термин "дражевисти". Поред осталог спомиње број од 2000 четника у Поречу под командом капетана Војислава Сајковића.

Описује и две борбе, једну током извиђачке акције против четника, у којој је погинуо бугарски капетан Занков и 13 бугарских војника, а затим спомиње и једну већу борбу против четника, у којој је погинуло 65 Бугара.

Илиев ту наводи да је четничке ("дражевистичке", како он каже) снаге чинио Косовски корпус и поречки "србомани". Међутим, у питању је грешка јер Косовски корпус Југословенске војске није оперисао на простору Вардарске Србије.

Илиев даље пише о томе да су "дражевисти" водили борбе и против комуниста у поречком крају. Пише и како је у Прилепу било много "србомана", како му је девојчица од 5-6 година, након што је питао да ли је Српкиња или Бугарка рекла да је испред њега Бугарка, али да је код куће, код родитеља, Српкиња.

Ово и још много занимљивих података налази се у мемоарима овог бугарског официра.

https://www.facebook.com/istorijasrba/ph...000606628/


Извор: Фејсбук страница "Историја Срба"

Било је једно питање на квизу с моје стране о највећим губицима бугарских војника у сукобу са четничким јединицама. Потпуковник Илијев наводи само губитке на реону његове јединице.

Где то беше? На Кознику почетком 1944?