Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 4 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Тзв. ослобођење Београда - погинуло 28.000 Немаца!
#1

Претераше комунисти опет са овом пропагандом око 20. октобра.
Кажу да је у борбама за ''ослобођење'' београда погинуло 28.000 Немаца!
Ватра, где је ту објективност? Да ли сте реаговали? Овде расправљате да ли је у ослобођењу Пријепоља 1943. погинуло 200 или 100 Немаца, а за ово огромно претеривање изгледа да не реагујете?
Одговори
#2

(20-10-2018, 06:03 PM)Милослав Самарџић Пише:  Претераше комунисти опет са овом пропагандом око 20. октобра.
Кажу да је у борбама за ''ослобођење'' београда погинуло 28.000 Немаца!
Ватра, где је ту објективност? Да ли сте реаговали? Овде расправљате да ли је у ослобођењу Пријепоља 1943. погинуло 200 или 100 Немаца, а за ово огромно претеривање изгледа да не реагујете?

Господине Самарџићу, пустите Ватру. Он је тако научио и гелдао у бројним филмовима.
Него, мислим да нисма једини кога то занима. Колико је стварно погинуло, рањено и заробљено немачких војника у "Београдској операцији" ? Хвала унапред.
Одговори
#3

Prvo što je bitno definisati šta su to borbe za oslobođenje Beograda. Da li se to odnosi samo na borbe u gradskom jezgru? Ili i u okolini Beograda, u borbama sa Štetnerovom grupom?
Kod Sovjeta Beogradska operacija pokriva period od 14. septembra do kraja oktobra (ili čak i posle toga).
Nemački gubici u ovom periodu uopšte nisu mali. 7. SS je od 1. do 26. oktobra imala 1.400 ubijenih i 2.600 nestalih, plus dosta ranjenih. Za 1. Brdsku navode oko 5 hiljada ubijenih i nestalih u istom periodu. Najviše gubitaka su imale pod Avalom. I ostale jedinice iz Štetnerove grupe su imale slične gubitke u ljudstvu, plus skoro kompletna tehnika.

Pored toga, u samom gradu su neački gubici bili verovatno približni partizanskim i sovjetskim, znači oko par hiljada.

Kad se sve uzme u obzir, broj od 28 hiljada ubijenih Nemaca može biti realan za operaciju koja je bila na širem prostoru.
U blizini i u samom Beogradu je moglo da pogine oko 10 hiljada Nemaca, teško je odvojiti jer ni oni ne odvajaju gubitke od prethodnog perioda. Kao i oko tri hiljade partizana i hiljadu crvenoarmejaca, za poređenje u istom periodu.

I nije tzv oslobođenje nego oslobođenje. Beograd su branili samo Nemci, kvislinške snage su pre toga okupili i evakuisali vozom, SDK ka Sloveniji, a četnike na jug. Čak nema ni tog elementa građanskog rata. I to od vojske koju su svi priznali.
Одговори
#4

(20-10-2018, 07:29 PM)ватхра Пише:  Prvo što je bitno definisati šta su to borbe za oslobođenje Beograda. Da li se to odnosi samo na borbe u gradskom jezgru? Ili i u okolini Beograda, u borbama sa Štetnerovom grupom?
Kod Sovjeta Beogradska operacija pokriva period od 14. septembra do kraja oktobra (ili čak i posle toga).
Nemački gubici u ovom periodu uopšte nisu mali. 7. SS je od 1. do 26. oktobra imala 1.400 ubijenih i 2.600 nestalih, plus dosta ranjenih. Za 1. Brdsku navode oko 5 hiljada ubijenih i nestalih u istom periodu. Najviše gubitaka su imale pod Avalom. I ostale jedinice iz Štetnerove grupe su imale slične gubitke u ljudstvu, plus skoro kompletna tehnika.

Pored toga, u samom gradu su neački gubici bili verovatno približni partizanskim i sovjetskim, znači oko par hiljada.

Kad se sve uzme u obzir, broj od 28 hiljada ubijenih Nemaca može biti realan za operaciju koja je bila na širem prostoru.
U blizini i u samom Beogradu je moglo da pogine oko 10 hiljada Nemaca, teško je odvojiti jer ni oni ne odvajaju gubitke od prethodnog perioda. Kao i oko tri hiljade partizana i hiljadu crvenoarmejaca, za poređenje u istom periodu.

I nije tzv oslobođenje nego oslobođenje. Beograd su branili samo Nemci, kvislinške snage su pre toga okupili i evakuisali vozom, SDK ka Sloveniji, a četnike na jug. Čak nema ni tog elementa građanskog rata. I to od vojske koju su svi priznali.

Што се брецаш, црвени? Потпуно је нормална ствар да лажете као пси, то је срж ваше болесне идеологије. Нема потребе да се узбуђујеш.
Одговори
#5

(20-10-2018, 07:29 PM)ватхра Пише:  Beograd su branili samo Nemci, kvislinške snage su pre toga okupili i evakuisali vozom, SDK ka Sloveniji, a četnike na jug. Čak nema ni tog elementa građanskog rata. I to od vojske koju su svi priznali.

"Сви су признали" и Краља, његову владу у Лондону и ЈВуО под командом ђенерала Михаиловића па су их партизани под командом "Тита"
нападали где год су могли ( од новембра 1941. ).
Одговори
#6

Али заиста треба одати признање садашњој власти, успели су немогуће, да изједначе "јубиларну" 74. годишњицу ослобођења Београда у Другом светском рату, са неком "небитном" стогодишњицом ослобођења у Првом светском рату. Само се питам шта би о томе рекао ослободилац Београда у Великом рату, командант Прве армије, војвода Петар Бојовић? Како се оно понеше "ослободиоци" према њему?
Одговори
#7

На Википедији се под одредницом "Београдска операција" помиње 45.000 мртвих Немаца (много је), а у једном тексту се спомињу немачки губици од 16.800. Ево тог текста и још једног текста у вези са уласком Црвене армије у Београд

http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/tri-o...grada.html

http://fakti.org/srpski-duh/istorija-ne-...mir-zdanov
Одговори
#8

(20-10-2018, 07:29 PM)ватхра Пише:  Prvo što je bitno definisati šta su to borbe za oslobođenje Beograda. Da li se to odnosi samo na borbe u gradskom jezgru? Ili i u okolini Beograda, u borbama sa Štetnerovom grupom?
Kod Sovjeta Beogradska operacija pokriva period od 14. septembra do kraja oktobra (ili čak i posle toga).
Nemački gubici u ovom periodu uopšte nisu mali. 7. SS je od 1. do 26. oktobra imala 1.400 ubijenih i 2.600 nestalih, plus dosta ranjenih. Za 1. Brdsku navode oko 5 hiljada ubijenih i nestalih u istom periodu. Najviše gubitaka su imale pod Avalom. I ostale jedinice iz Štetnerove grupe su imale slične gubitke u ljudstvu, plus skoro kompletna tehnika.

Pored toga, u samom gradu su neački gubici bili verovatno približni partizanskim i sovjetskim, znači oko par hiljada.

Kad se sve uzme u obzir, broj od 28 hiljada ubijenih Nemaca može biti realan za operaciju koja je bila na širem prostoru.
U blizini i u samom Beogradu je moglo da pogine oko 10 hiljada Nemaca, teško je odvojiti jer ni oni ne odvajaju gubitke od prethodnog perioda. Kao i oko tri hiljade partizana i hiljadu crvenoarmejaca, za poređenje u istom periodu.

I nije tzv oslobođenje nego oslobođenje. Beograd su branili samo Nemci, kvislinške snage su pre toga okupili i evakuisali vozom, SDK ka Sloveniji, a četnike na jug. Čak nema ni tog elementa građanskog rata. I to od vojske koju su svi priznali.
И где сте демантовали то 28.000 на 10.000? Под условом да је тачно. А оспоравате Бејлијев извештај од 200 убијених Немаца у Пријепољу. Где је ту логика? Или да говоримо о разлици између пропаганде и науке?
Као што знате, ваљда, објавио сам четнички документ да је у Операцији ''Тојфел'' на Озрену априла 1943. убијено 2.000 Немаца и Хрвата. И написао сам да то није тачно, већ су осовински губици били толики и толики.
Белгија је нпр. ослобођена, док је Југославија, или Пољска, итд, окупирана. Није ствар ко је ту био, већ да ли се насилно мења уставни поредак. Совјети су октобра 1944. учинили исто што и Немци априла 1941. Они довели на власт Збор, а ови КПЈ.
Одговори
#9

Miticu,
Navode 45 hiljada gubitaka, ali tu su poginuli, nestali, zarobljeni i ranjeni. Tako da verovatno nije preteran, jer su tu i ranjeni.
Navode gubitke NOVJ i CA u samom gradu, a za CA i za operaciju na širem području (uporediv sa nemaćkim podatkom).

Samardžiću,
Promena ustavnog poretka je po vama okupacija?
Svašta ovde može da se pročita...
Одговори
#10

Заиста, да ли се може негде наћи тачан податак колики су укупни губици били у борбама за ослобођење Београда? Значи, око самог Београда и у граду?
Ово је по мало неодговорно - да се сваке године цифре мењају.
Што се тиче 28.000 погинулих, то је цела ојачана дивизија другог позива, мислим да је претерано.
Одговори
#11

Ево, да цитирам шта каже Енциклопедија "Просвета" у пододредници "Београдска операција" (одредница је "Београд")

"Београд је ослобођен 20. октобра, а Земун 22; Немци су имали 16 800 мртвих и 8 739 заробљених; Прва армијска група имала је 2 944 мртвих и 3 379 рањених, док је Четврти совјетски мотомеханизовани корпус имао 960 мртвих"


Енциклопедија "Просвета", I том стр. 227, издање из 1986. године

А ево шта каже Википедија

Немачке оружане снаге имале су око 15.000 погинулих, међу којима обојица командујућих генерала, и око 9.000 заробљених.[19] Према званичним информацијама поводом 10 година Београдске операције, немачке снаге су имале 16.799 мртвих и 8.739 заробљених.[20]

За бројку од 45 000 не постоји одакле је цитирано

А гдин Милослав је мислио на насилну промену уставног поретка. Ако ћемо тако, и НАТО је "ослободио" Космет, а припадници ОВК су инсталирани на власти. И то је све било под присилом и претњама упућеним Београду
Одговори
#12

(20-10-2018, 10:38 PM)Александар Динчић Пише:  Заиста, да ли се може негде наћи тачан податак колики су укупни губици били у борбама за ослобођење Београда? Значи, око самог Београда и у граду?
Ово је по мало неодговорно - да се сваке године цифре мењају.
Што се тиче 28.000 погинулих, то је цела ојачана дивизија другог позива, мислим да је претерано.

28 хиљада је преко две немачке дивизије у том периоду.
Ако су само 7. СС и 1. брдска у октобру имале 9 хиљада настрадалих, уопште није претеран број. Наравно говоримо о целом октобру.
И остатак Штетнерове групе је имао велике губитке.

Не знам како је могуће раздвојити губитке код Београда кад их Немци наводе збирно за цео месец.
Одговори
#13

(20-10-2018, 11:14 PM)ватхра Пише:  28 хиљада је преко две немачке дивизије у том периоду.

Александар Динчић Пише:Тачно, прерачунао сам се.

(20-10-2018, 11:14 PM)ватхра Пише:  Ако су само 7. СС и 1. брдска у октобру имале 9 хиљада настрадалих, уопште није претеран број.

Александар Динчић Пише:Те две дивизије су имале велики број заробљених војника. Помиње се податак од 4.000.

(20-10-2018, 11:14 PM)ватхра Пише:  Ако су само 7. СС и 1. брдска у октобру имале 9 хиљада настрадалих

Александар Динчић Пише:Ови први су много настрадали у Нишкој операцији. Бугари су избројали ни мање ни више него 520 погинулих есесоваца, са Нишавског моста су бачена око 70, док су 30 стрељана иза Казненог завода. Уз то, заробили су 500 и највећи број је стрељан у Крушевцу. Још увек су им кости разбацане широм Мерошинског поља.
Одговори
#14

7. SS i 1. Brdska su ostavile prilično krvav trag na ovim prostorima. Teško da je neka druga jedinica imala krvaviji.
Ne znam koliko ih je ukupno zarobljeno, ali većina nije dugo poživela u zarobljeništvu.
Samo na Bagdali ih je streljano oko 460 iz 7. SS, zapamtili su ih dobro u Krivoj reci.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним