[Романија]

Ђорђе Петровић Карађорђе (16. новембар 1762, Вишевац — 26. јул 1817, Радовање) је био вођа Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевића. Рођен је у Вишевцу у Османском царству (данас Србија) на Ђурђиц, од оца Петра и мајке Марице. Имао је два сина, Алексу и Александра.
Крај 18. и почетак 19. века доноси повећање зулума који су Турци чинили над српским народом. Огромни намети, самовоља и терорисање народа од стране Турака и јањичара, гушење сваког отпора доводе до удруживања српских великаша и договора око побуне.
Повод за Први српски устанак био је крвави догађај, познат као сеча кнезова. О томе је певао Филип Вишњић у чувеној песми Почетак буне против дахија. Посецањем виђенијих српских глава, Турци су хтели да заплаше српски народ и онемогуће устанак за који су знали да се спрема.
На народном збору у Орашцу Карађорђе је изабран за вођу устанка и тако је стао на чело српског народа на Сретење Господње, (2.)15. фебруар 1804. године. Карађорђе је лично обилазио народ и договарао са осталим вођама ток борбе и припреме за устанак. Као строг и доследан, уживао је ауторитет у народу и међу другим вођама. Остало је записано да су га се плашили због преке нарави и због спремности да без компромиса дође до циља. Иза њега су остале многе победе често над бројнијом и опремљенијом турском војском: Иванковац, Мишар, Нови Пазар, Варварин...

---

На питање ко је највећи војсковођа француски император Наполеон је одговорио: „Лако је мени бити велики с нашом искусном војском и огромним средствима, али далеко на југу, на Балкану, постоји један војсковођа, изникао из простог сељачког народа, који је окупивши око себе своје чобане, успео без оружја и само трешњевим топовима, да потресе темеље свемоћног османлијског царства и да тако ослободи свој поробљени народ. То је ЦРНИ ЂОРЂЕ и њему припада слава највећег војсковође!”

[херцеговац]

Унесрећио нас својим потомством.

---

Скромни сам Обреновићевац.

[Романија]

Занимљиво је то што сам чуо да су сви који су били одговорни за Карађорђево убиство, посредно и непосредно, умрли на тешким мукама (психичким). Никола Новаковић који је убио Вожда, пред смрт је био потпуно луд. Још већу несрећу имали су његови потомци.И дан данас, чак и потомци његових најдаљих рођака, рађају се са физичким манама.
Вождов кум, Вујица Вулићевић у знак покајања подигао је цркву-брвнару Покајница. Али га је смрт Вождова и даље прогањала.Отишао је на праг цркве Покајнице и ту умро.
Књазу Милошу, сваке године на дан Вождовог убиства, приказивала се Карађорђева глава. Још једна казна за њега, била је то, да је већина његових потомака убијено.
И све ово показује колики је грех био убити највећег Србина тог доба.

[Лепи Бора]

...
И све ово показује колики је грех био убити највећег Србина тог доба.

Та судбина чека и остале убице, не малог броја Правих Србенди, које су убили.

Карађорђа мора поштовати сваки истински Србин. А обреновиће НИКАКО!

Обреновићи су једна ЗЛИКОВАЧКА династија, ... па само рећи да су настали Карађорђевим УБИСТВОМ - КРАЈ! А где је тотална ДЕСТРУКЦИЈА Српства, ослањањем на АУ монархију, уместо Царску Русију! Они су нас као Народ учинили од Великог, подељеним вашкама у ишчезавању...

Потомство Карађорђа нема никаква права на круну - НИКАКВА!

Нама треба Нови "Карађорђе", Нови Краљ, Нова "династија".

Даће Бог неког Вођу да га Црква Крунише...

[Мањача]

Скоро сам слушао Радована Калабића када је у некој емисији рекао да су налогодавци убиства заправо били Британци...
Нисам сигуран, ал мислим да је то поменуо у једној од ове двије:
http://www.youtube.com/watch?v=MIE6RQTE0ww
http://www.youtube.com/watch?v=TDSCjr52r9Y

[херцеговац]

Карађорђе је запалио у Аустрију, док је Милош остао и спашавао народ. Тачка.

[Лепи Бора]

Скоро сам слушао Радована Калабића када је у некој емисији рекао да су налогодавци убиства заправо били Британци...
...

Ма јасна ствар, чували турску, није то ништа ново и непознато. Стара је то прича о оном коњу што је вукао да га помасони, па кад га је Карађорђе замало убио, онда верзија "Б".

Карађорђе је запалио у Аустрију, док је Милош остао и спашавао народ. Тачка.

Спашавао Србе, као ДОС што нас је спасио после 2000. продајући Србе у хаг (нови Стамбол)?

Боље да смо и ми под Слобом ратовали са западом, као и Срби под Карађорђем против турака, мање би штете било 100%.

Обреновићка и ДОС-овска "србија" је ПОГУБНИЈА по Српство, него и најгори изгубљен рат и окупација.

И обреновић је убио Карађорђа и ДОС Слобу (и остале), а када је већ Зорила Русија на дохват руке! А све из ЧИСТОГ среброљубља и себичлука.

[Громовник]

Боље да смо и ми под Слобом ратовали са западом, као и Срби под Карађорђем против турака, мање би штете било 100%.

Да, само што је Турска у време Карађорђа била империја на заласку, и то једна једина држава, па смо и имали неке шансе, а за време Слобе смо ратовали против колико оно беше држава...?

[Романија]

Скоро сам слушао Радована Калабића када је у некој емисији рекао да су налогодавци убиства заправо били Британци...
Нисам сигуран, ал мислим да је то поменуо у једној од ове двије:
http://www.youtube.com/watch?v=MIE6RQTE0ww
http://www.youtube.com/watch?v=TDSCjr52r9Y

Нису проблем Британци него ми Срби.Србија је убила Карађорђа, Србија је убила Дражу, Србија је убила ђенерала Младића и не видим да ће се било шта у будућности променити са следећим ђенералима и јунацима.

[Mihajlo]

Као што рекоше,најбоље је да Србији дође нови Карађорђе,јер више нема вајде од краљевске династије Карађорђевић.
И Ђорђе је био обичан сељачки човек,па је од себе изградио вожда и легенду.Не заборавите то никада јер Србија у 21. веку може да добије нову династију,односно мора.



Јесте запалио у иностранство али реално,бољи је био од Милоша јер није убијао Србе као турски вазал већ се безусловно борио против њих.Милош је учествовао у борби код Кнића за време хаџи-Проданове буне,и убио је најистакнутијег Србина тог доба.
А и владао је веома сурово,једина је била разлика од Турака што је Милош Србин,па је ваљда лакши био српски шамар од турског.
А опет у оба устанка ратовали смо за неку слободу,веће људско право,те сада је глупо величати Милоша и идеале из Првог устанка.

[Романија]

Ja сам био у Србији
Србија је на робији,
Леже Срби у кафани
Што пијани што заклани.

Леже Срби покрај друма
из главе им никла шума.
А из сваке српске главе
теку три мутне Мораве.

Српског вођу Карађорђа
убио је други вођа.
Место где је било клање,
Срби зову Радовање.

Убијеном и убици
дигнути су споменици.
Сад се сваки Србин бије
Са две своје историје.
Црква Покајница, 3км од Велике Плане, у Радовању коју је подигао Вујица Вулићевић из покајања што је учествовао у убиству кума.

---

[Вукашин Петковић]

Злочин и казна

„Видиш какав се олуј подигао, рекне ми. Видим, господару. Није то олуј обичан, рекне. То душа Карађорђева мира нема, па мене гони. Знаш ли ти, попо, да се ноћас 42 године навршује од како смо Карађорђу живот узели. Главу му од тела одвојили. Изненада. Морало се. На превару. Морао сам, попо. А какова је то човечина била, тај Карађорђе! Кум мој. Ма гди да сам, попо, у овој се ноћи увек олуј диже. Свих 42 лета, 42 ноћи. И кад сам у Бечу, и кад сам у Влашкој. Ево сад и овди. Крв ме његова опомиње опрост да тражим. Исповеди ме, попо, па да молим господа да грехе моје велике опрости ми.”
http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi...eza-milosa

[Романија]

Eво једна мање лијепа:

Србин само из ината
секирчетом млатне брата,

док на гробље брат се сели,
Србин се сав сневесели :

празно му у родној кући -
не може се ни с ким тући!

Жао му је брата, свега,
а досада изједе га.

Мучни Србин досети се
узме конопац и обеси се.

---

Петар Рајић је написао обадвије пјесме.

[ХраброСрце]

Ипак, мислим да је Карађорђу најљњепше стихове посветио Петар II Петровић Његош, "Посветом Праху Оца Србије":




Нек се овај вијек горди над свијема вјековима,
он ће ера бити страшна људскијема кољенима.
У њ се осам близанацах у један мах изњихаше
из колевке Белонине, и на земљи показаше:
Наполеон, Карло, Блихер, кнез Велингтон и Суворов.
Карађорђе, бич тирјанах, и Шварценберг и Кутузов.
Ареи је, страва земна, славом бојном њих опио
и земљу им за поприште, да се боре, назначио.
Из грмена великога лафу изаћ трудно није,
у великим народима генију се гњ'јездо вије:
овде му је поготову материјал к славном дјелу
и тријумфа дични в'јенац, да му краси главу смјелу.
Ал' хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме,
све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:
диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,
из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.
Ево тајна бесмртника: даде Србу сталне груди;
од витештва одвикнута у њим лафска срца буди.
Фараона источнога пред Ђорђем се мрзну силе,
Ђорђем су се српске мишце са витештвом опојиле!
Од Ђорђа се Стамбол тресе, крвожедни отац куге,
сабљом му се Турци куну - клетве у њих нема друге.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Да, витеза сустопице трагически конац прати:
твојој глави би суђено за в'јенац се свој продати!
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Покољења дјела суде, што је чије дају свјема!
На Борисе, Вукашине, општа грми анатема,
гадно име Пизоново не см'је каљат мјесецослов,
за Егиста управ сличи гром небесни, суд Орестов.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Над свијетлим твојим гробом злоба грдна бљува тмуше,
ал небесну силну зраку што ћ' угасит твоје душе?
Плачне, грдне помрчине - могу л' оне свјетлост крити?
Свјетлости се оне крију, оне ће је распалити.
Плам ће, вјечно животворни, блистат Србу твоје зубље,
све ће сјајни и чудесни у вјекове биват дубље.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Зна Душана родит Српка, зна дојити Обилиће,
ал хероје ка Пожарске, дивотнике и племиће,
гле, Српкиње сада рађу... Благородством Српство дише...
Бјежи, грдна клетво, с рода - завјет Срби испунише!