[Бенито]

Да ли неко гледао на РТС овај документарно- играни филм и какви су утисци?

[Митић]

Одгледао сам нешто мало, али добар је филм према првим утисцима. У филму су били наши војници који су бранили Кошаре. Ево линка за филма

[Вукашин Петковић]

Одличан филм, вреди погледати више пута, нарочито они што заговарају некакво разграничење.

[Ђорђе Ивковић]

Да, врло добро приказано, нема збора.

Само нема помена ко је тим јединицама командовао. Елем, Лазаревић, Налић...
А има шта рећи Горан Јевтовић, девојка за сваки комуњарски режим.

[Шумадинац]

Убаците у букваре
љуту битку за Кошаре
нека уче српски ђаци
где су гинули јунаци!!!

[Бенито]

Занатски гледано, нема озбиљнијих замерки. Хронолошки је описано ко је када и како од јунака са Кошара погинуо. Оно што је проблем овог филма је да није имао амбицију да објасни позадину догађаја, односно када и зашто су офанзиве из Албаније почињале, и зашто су прекидане. Ту би имало свашта да се каже.
Мој главни утисак после овог филма је да је и битка на Кошарама из 1999. године, доказ колико нама недостају четнички батаљони. Због залуђености титоистичких официра са режимом ЈНА, многи млади војници су се нашли на најтежем делу фронта у том рату и бране оно што је морало да се брани на другачији начин. Чак ни специјализоване јединице, попут 63 падобранске или 72 , нису требале на онај начин да буду увођене у борбу. Испред су требали бити четници, професионални граничари, са одличним познавањем терена и арнаутског језика и обичаја. Поготово је то требало бити у рату из 1999. године, када је то једина предност наше зараћене стране у односу на непријатеља, који је технолошки на много вишем нивоу. Гарантујем да би наших жртава било мање, а да би велики број младића који су тада погинули и данас били живи.
Међутим, титоистичка идеологија је ала која стално тражи жртвовање за њене интересе. Титоистички генерали и данас доживљавају транс гледајући мртве младиће, сматрајући њихову погибију доказом не само свог патриотизма, него и сопственом ексклузивном улогом у војном естаблишменту и у одбрани земље.
Једном речју, битка на Кошарама је још један доказ колико губимо што немамо четнике као званичне јединице у оквиру наше војске.

[Вукашин Петковић]

Тако је, главни удар Аустроугара преко Дрине примили су четнички одреди Војводе Вука и Воје Танкосића, прекаљени ратници, зато их се непријатељ и плашио.
Специјалне јединице 72 . и 63. падобранска су биле оно што су били четнички батаљони Краљевине Југославије, Палошевић и његове колеге.

[Николај]

Где ви одосте...

[Бенито]

Тако је, главни удар Аустроугара преко Дрине примили су четнички одреди Војводе Вука и Воје Танкосића, прекаљени ратници, зато их се непријатељ и плашио.
Специјалне јединице 72 . и 63. падобранска су биле оно што су били четнички батаљони Краљевине Југославије, Палошевић и његове колеге.

На жалост, нити су тада биле, а нису ни сад. Видео си како су настрадали у оне две акције.
Да су имали четнике, тешко да би се појавила могућност за постављање онаквих масовних заседа унутар територије Србије. Дакле, четници су требали бити испред њих, односно да нападну шнтабове терориста на њиховој територији, дубоко у позадини непријатељске територије. Видео си да су добровољци, слава им, покушали то да ураде. Али, не ради се то тако. Четништво је озбиљна играрија.
Али, не гоји се прасе уочи Божића. Требало је генерацијама гајити нове четнике, а титоистичка ЈНА је генерацијама гајила потребу за државним становима и гузатим официрима.

[Вукашин Петковић]

Ма не знам шта су чекали, приликом блокаде Јуника у лето 1998. године. Ако су већ направили блокаду, даш рок за извлачење цивила и онда удри свим расположивим средствима од авијације до пешадије. Побијеш г.... и готова ствар.

[Милослав Самарџић]

Четнике свакако треба поново формирати, али у основи - нисте у праву. Већ сте под утиском једног дефетистичког филма. Наслов филма чак није ни исти као наслов ове теме.
Овај филм није снимљен по правилима снимања филмова у победничким биткама.

У овом чланку, који је писао један од учесника битке, ствари су постављене реалније:
Битка на Кошарама
Рат 1999. обично се назива бомбардовањем. Међутим, на Косову и Метохији одигравале су се велике копнене борбе између регуларне албанске армије и тзв. ОВК, подржаваних НАТО авијацијом, са једне стране, и припадника Војске Југославије са друге стране. Описујемо највећу од тих борби
ЧЛАНАК:
http://www.pogledi.rs/%D0%B1%D0%B8%D1%82...%BC%D0%B0/

[Бенито]

Ма не знам шта су чекали, приликом блокаде Јуника у лето 1998. године. Ако су већ направили блокаду, даш рок за извлачење цивила и онда удри свим расположивим средствима од авијације до пешадије. Побијеш г.... и готова ствар.

Чекали су да се Милошевић нагоди са Американцима. То је најважнија перспектива из које је деловао Милошевић. Сети се чувене сентенце са преговора у Паризу, када Милутиновић каже Хилу:" Крис, па зашто ми не бисмо ушли у НАТО?"
Зато што се нагађао са војном мисијом је повукао тенкове, а и 63 падобранску са границе, и оставио граничаре на редовном служењу војног рока да бране границу све док рат званично није почео.
Погледај понашање српског ђенералштаба и регента Александра у јуну 1914. године. Не само да су постојали четнички одреди, него их је било и у црногорској војсци када су двојица ђенерала српске војске отишли у Црну Гору да координирају ратне напоре две државе.
Да не говоримо о међуратном периоду када је постојао специјални род војске, између жандармерије и војске који су бранили границу према Арнаутима. Углавном су били бивши четници или обучавани на тим традицијама. Сви су одлично говорили арнаутски и познавали племенске и друге релације међу Арнаутима.
Али, на традицијама ЈНА добијеш овакве резултате као што је било 98/9 на Кошарама.
Овог Живановића и Јевтовића кад видиш знаш да им не би дао једну козу да причувају, а да је до краја дана неће изгубити. А ти су се нешто доле питали.

[Жаре]

Одгледао 5 мин., чуо "учк војници", "албански војник" ... Јебо им ја матер, а гарантујем да су исто помислили и сви људи који су учествовали

[Mekenzi]

За Кошаре сам чуо први пут 2001 године. После сам погледао онај Дрецунов филм о одбрани државне границе. Следеће је био извештај прве српске ноге која је после рата крочила на караулу Кошаре то је Био извештај novinara Михајла Меденице, после тога сам прочитао триологију Последња стража.

Момцима који су пали на Проклетијама на висини преко 2000 метара надморске висине Њих 108 су вечни хероји као и људима Што су крваво бранили државну границу.

Свака им част, велики наклон.

Нити један једини филм никада неће дочарати реалне сцене Кошара.Прво нигде нема такав реон ко Што је горе био. Друго Што се то медијски фино пакује, у смислу па требали су да poginu, спаса им није било . Треће нико и никад не може дочарати тепих бомбе и 24 сата бомбардовања тог реона.

Сваки дан су са Кошара спуштали камионом у просеку по 10 мртвих и рањених српских младића.

Караула Кошаре као Крф и Видо никада се не смеју заборавити.

Нажалост, после Милошевићеве "победе" над НАТО Српска нога никада више неће крочити.

Највећи злочинац после пада берлинског зида Слободан Милошевић је слао голобраду децу од 18/19 година на кланицу по шумама Проклетија Док се син Марко опијао у Мадони а Овај несрећни данашњи председник је добио стан од државе.

Кошаре памтимо али никада Србија не сме да дозволи да буде 12 година против најачег војног савеза и најмоћнијих држава.Платили смо историјску, политичку, економску цену 90-их година.
108 мртвих Срба на Кошарама су Само мали број Срба који су протерани, побијени, рањени, који су остали инвалиди и Зашто више Српска нога не може да крочи на Кошаре крив је лудак и злочинац који нас је са Газиместана 1989 повео у погубне крваве ратове.

Слава херојима са Карауле Кошаре.