[Бенито]

Др Дејан Ристић, омиљени историчар Тадићевих, а ево и Вучићевих медија, управо нас је на РТС у Јутарњем програму, давајући изјаву испред куће у Трнској 25 у Београду, назвао шарлатанима који измишљају да је војвода претучен и на тај начин усмрћен.
" Ниједан историјски извор не потврђује да је војвода претучен, а извод из матичне књиге умрлих цркве Светог Саве на Врачару потврђује да је војвода Петар Бојовић умро од обостране упале плућа."
Да ли човек да се смеје или да плаче после ове изјаве!!!
ПС једина добра ствар у овој изјави Ристића је да и он као још неки историчари чита овај сајт.

[Mario]

Ако чита овај сајт да рекнем ја нешто.Видите ДОКТОРЕ Ристићу,да није убијен не би се онда говорило у вашем комунистичком свету да је војвода издајник свога народа и не би уцењивали људе да му не долазе на сахрану јер ће бити лишени живота.Није лепо лагати ДОКТОРЕ!А иначе шта друго очекивати од човека који се додворава сваком систему како би имао неке користи...

[Вукашин Петковић]

Ја прокоментарисао на његовој фејсбук страници, први пут је обрисан коментар, а када сам оставио још једном исти коментар, банован сам. Изгледа да неком смета истина. А нисам чак ни хтео да улазим у полемику у вези војводине смрти. Већ је била реч о улици, где он у тексту у Блицу наводи да су комунистичке власти дале назив једном престоничким булевару 1945. године по војводи Бојовићу. А да су му предратне власти дале неку слепу улицу на Звездари, чије је назив Недићева власт променила.
Записник са 12. редовне седнице Градског већа општине града Београда одржане 15. маја 1936. године.

Ево и текста из Блица

[Бенито]

Докторчина!!!!!

[Andrejevic]

Морам и ја да се умешам.
Ја заиста ниге нисам могао да нађем да је војвода онако силно премлаћен као што се у медијима стално потенцира, чак сам чуо да се са то силно премлаћивање историчари мал буне. Оно што знам јесте да је до инцидента дошло и да је по неким тврдњама војвода засигурно добио јенду шамарчину. Међутим, не знам да ли је било још физичких контаката осим те шамарчине.
Оно што ја потенцирам, а други људи, мислим и медији, заборављају је да је тај инцидент пропраћен крајње непримереним понашањем према старом војводи и да је војвода извређан. Е сада, то да је извређан нама сада свучи као да није страшно, али 'ајде да замислимо које су речи употребили ти младићи. Ради куртоазије нећи да пишем које речи, увреде и псовке су могле да дођу у обзир, али замислите ви, ту је сигурно било спомињања, вређања и псовања свега војводи светог и до чега му је стало. Прича се да су му и униформе газили и исмејавали. То је подједнако страшно као та шамарчина (напомињем да немам податке о неком додатном физичком злостављању у кући или у полицијској станици), војвода је душевно осакаћен. Пазите, да човеку од преко 80 година вређате и најблаже речено, исмејавате и понижавате животно дело и то пред њим... па тај човек већ од тога може да умре. Стари људи се брзо узнемире.
Хоћу да кажем, увек се потенцирају батине, али подједнако важно је и то вређање и понижавање, то далеко више може да упропасти душу него физичка бол. Чак и да није било никаквог физичког контакта, војвода је преживео страхоту. Такво понижење ни један војводин колега истог чина није доживео.

Е сада, ја сам заиста нашао слику извода из књиге умрлих и као узрок смрти је заиста наведено обострано запаљење плућа.

Али поставља се питање где и како је војвода задобио ту болест ? Болест је морао да навуче негде, где и на који начин, не бих да нагађам, али до тада није био болестан, а након ослобођења се разболео. Можда је повезано, можда је војводи након немилог инцидента пао имуни систем и добио фаталну болест. Целокупан организам је повезан с менталним стањем, мала промена у душевном миру или с психом може бити фатална по организам (нпр. Људи падну у депресију и разболе се).
Могуће да је све ово повезано и да је на крају војвода преминуо без душевног мира, понижен и у болном стању услед тешке болести.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Извињавам се на дугом тексту, ја увек све образлажем у елаборатима
Ево, ради орасположења, једна дивна фотографија где нам је наш војвода видно орасположен и срећан.

Ја поуздано знам да Марио има већ неке бојадисане војводине фотографије па бих га замолио да се не стиди и да нам их покаже и овде

[Бенито]

Умешај се слободно- Змија и Ти сте најзаслужнији за ову тему.
Могу само да те посаветујем како се користе извори-
Прво- то нису никакви " младићи" , него припадници СКОЈ-а , који су у војводину кућу послати као у неку врсту регрутације за ОЗНУ. У складу са тим сазнањем, укрштено са другим изворима, како су се понашали у сличним случајевима, тумачи се и њихово тадашње понашање, чак и кад нема непосредног сведочења. Ту не треба бити " доктор наука" да би се сабрало 2+2.
Друго- извор из матичне књиге умрлих цркве Светог Саве у Београду може, али најчешће не може бити извор за узрок смрти после доласка комуниста на власт. О томе може да се наведе право море доказа. Уосталом, чак и да је свештеник написао како му је лекар рекао , ми и даље не видимо узрок појаве тако тешке упале плућа која је за неколико дана однела живот славног војводе. Познавајући његову " сорту" то су људи генетски спремни и за најтеже услове живота, што се и види из његове биографије.
Треће- Ристић потиче из породице Београђана који су крајем 44 године прихватили комунистичку власт. Не ради се о великој групи људи, али је у питању врло утицајна групација. Они су, наиме, одлично послужили комунистима да после неког времена етаблирају у политици и науци једну догму, потпуно научно неутемељену, да се 44 и 45 године уопште није догодила револуција, него да је то била једна промена која је имала својих неправилности и грешака, али је то било у ограниченом времену и броју. То се види из сваке реченице овог интервјуа Бљуцу који је дао др Ристић.
И, на крају, нешто лично, можда је занимљиво:
Др Ристић је ишао са мном у основну школу. Имао је обичај, када је одмор, да стоји усамљен и ни са ким се не дружи. Колико се сећам, његови "другари" нису га нешто ни звали да им се придружи.
Са друге стране, признајем, често сам се и ја осамљивао, када би се нешто замислио. Али, када би ме " тргли", одмах сам се враћао у нормалу.
Зато су ме звали " Лудак", а њега " Деген" или " Политичар".
Чудо једно како Срби увек погоде када неком дају надимак.

[Mario]

Ја поуздано знам да Марио има већ неке бојадисане војводине фотографије па бих га замолио да се не стиди и да нам их покаже и овде

Ево ова нова овде је нисам показивао

[Andrejevic]

I - Извињавам се, моја грешка. Назвао сам те људе младићима зато што знамо да су по старости могли да буду синови, па чак и унуци српских војника којима је командовао војвода Бојовић. Моја грешка.

II - Из текста господина Ристића морам да издвојим и онај део за пензионисање.
Ристић тврди, као и многи други, да током владавине краља Александра војвода је видно занемарен од стране свог краља (Александра) па чак и по питању протокола.
Морам да сада станем и у одбрану краља Александра, ако ми не замерите.
Е сада, Андрејевић не би био Андрејевић да бар једном недељно не тражи фотографије војводе Бојвоића на интернету.
На онсову архивске грађе везане за војводу Бојовића у виду фотографија коју моја маленкост поседује (по броју фотографија и по класификацији истих, може се рећи да моја маленкост у свом рачунару поседује мали архив), моја маленкост одговрно тврди, да се од 1918. до 1934. године војвода Петар Бојовић скоро па редовно појављивао на прославама и војним свечаностима (изузев пар пута када је био болестан). Тако је по том делу протокола војвода Петар Бојовић испоштован од стране свога монарха. Након сахране краља Александра, војвода Петар Бојовић се не појављује ни на једној војној церемонији, али ни на једној иако је било и након 1934. војних парада и војних свечансоти (или бар ја не поседујем ни један материјални доказ за то). Једине фотографије настале након 1934. на којима је војвода Петар Бојовић, а које су познате мојој маленксоти, су фотографије портрета, шетњи, обилазака итд, нема ни једне на којој је војвода присуствовао некој церемонији.
Тако да ја одговорно тврдим да у оноликој мери војвода Бојовић није занемариван од стране краља Александра, већ је занемариван након краљеве смрти, јер очигледно појединцима се или сам Бојовић није свидео или им се није свидело што након смрти краља Александра, Бојовић је био једини живи носилац вовјодског чина те је по чину виши од новог Врховног иснпектора војне силе кнеза Павле (не оптужујем кнеза Павла).
Сматрам себе позваним да говорим о овоме јер сам особа која је видела огроман број војводиних фотографија и знам на основу тих фотографија у ком периоду је војвода присуствовао церемонијама, а у ком није. А и тај број фотографија које имам је за мене мали и врло сам незасит по том питању и увек тражим још нових фотографија.

III - Питање: У тексту Ракић наводи да је последња жива особа која је познавала војводу Бојовића, војводин кућни пријатељ Коста Ракић преминуо. Да ли је то тачно? Ја немам информацију о срмти овго дивног човека. Да је заиста преминуо, ваљда би медији пренели трагичну вест да је преминула псоледња особа која је лично познавала војводу Петра Бојовића.

[Andrejevic]

Војвода Петар Бојовић 1937. године.

[Mario]

Ево СС-којевци опет раде по принципу copy-paste буквално понављају једно те исто без и једног јединог материјалног доказа сем умрлице што постоји...
https://www.facebook.com/skojomladina/ph...=3&theater
KOMUNISTI POŠTOVALI A NE UBILI VOJVODU BOJOVIĆA



Antikomunistička propaganda veoma često iznosi laži kako su narodne vlasti socijalističke Jugoslavije nakon oslobođenja Beograda 20. oktobra odgovorne za smrt slavnog srpskog vojskovođe vojvode Petra Bojovića.



Stoga je redakcija “Glasnika” odlučila da iznošenjem nepobitne argumentacije i proverenih činjenica raskrinka klevetničku kampanju reakcionara svih boja. Laž broj jedan, koja se iznosi u javnosti, je da su komunističke vlasti posle oslobađanja Beograda od nacista pozivale vojvodu Bojovića na “informativni razgovor”. Istina je sasvim drugačija. Vojvoda Bojović nije privođen već je u svojstvu svedoka dao izjavu, kao i veliki broj drugih Beograđana, koji su čitav period okupacije proveli u Beogradu. Cilj nije bio da se ispituju postupci Petra Bojovića tokom okupacije već da se prikupe dokazi u odgovornosti kvislinga koji su sarađivali sa okupatorom i radili protiv interesa sopstvenog naroda. Kao neko ko je za vreme okupacije bio u Beogradu vojvoda Bojović je znao dosta toga o aktivnostima kvislinga koji su ga između ostalog zvali i da im se priljuči što je on kategorično odbio. Dakle, Petar Bojović je pozivan od strane novih narodnih vlasti da svedoči o zlodelima kvislinga a nikako da bi bio “ispitivan”. Druga drska tvrdnja koja je apsolutna laž je da je vojvoda Bojović tučen u policiji te da je preminuo od povreda navodno nanetih tokom ispitivanja. Da vojvoda Bojović nije tučen u policiji potvrđuje čak i reakcionarni buržoaski istoričar Dejan Ristić koji takve navode oštro demantuje u autorskom tekstu u dnevnom listu “Blic”. On se poziva na izjave svedoka o tome da je vojvoda Bojović preminuo više sedmica nakon razgovora sa predstavnicima narodnih vlasti a ne “noć nakon batinanja” kako tvrde ostrašćeni i lažljivi antikomunistički klevetnici. Još jedan od dokaza da vojvoda nije umro od nekakvog “batinanja” je izvod iz knjige umrlih hrama Svetog Save od 23. januara 1945. u kome se, u rubrici uzrok smrti, navodi “obostrano zapaljenje pluća”.



Istoričar Ristić demantuje i laž da su narodne vlasti zabranile prisustvovanje građana na sahrani vojvode Bojovića i notornu budalaštinu da je sa talasa Radio Beograda zaprećeno hapšenjem svakom ko prisustvuje pogrebu. Istorijski podaci pokazuju da je sahrana vojvode Bojovića velikog i časnog vojskovođe protekla dostojanstveno i da je čak služen verski obred.



Takođe, veoma važno je napomenuti da su narodne vlasti 1945. godine poništena odluka tzv. Vlade Milana Nedića iz 1942. godine kojom je dotadašnjoj maloj, slepoj Ulici vojvode Petra Bojovića (koja se nalazi na Zvezdari) promenjen naziv. Drugim rečima, dok je Nedić svom ratnom drugu iz perioda balkanskih ratova i Prvog svetskog rata “oduzeo” ulicu, komunističke vlasti su mu je vratile već tokom 1945. godine. Iste te godine gradske vlasti donose odluku da imenom vojvode Petra Bojovića nazovu i jedan prestonički bulevar, što se uskoro i dogodilo.



Ono što je interesantno je to da nakon višedecenijske briljantne oficirske karijere i pobeda ostvarenih na bojnom polju, ovenčan mnoštvom srpskih, jugoslovenskih i inostranih odlikovanja, vojvoda Bojović 10. decembra 1921. godine biva iznenada smenjen sa položaja načelnika Generalštaba Vojske Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. To je učinjeno po naređenju kralja Aleksandra Prvog. Zvanično objašnjenje bilo je da je veliki vojvoda smenjen “zbog starosti i pokazane nesposobnosti za dalje vršenje vojne službe“. Penzionisan je po hitnom postupku već posle nekoliko dana. Sve do smrti kralja Aleksandra vojvoda Bojović bio je predmet potpunog ignorisanja od strane vladara, čak i u protokolarnim situacijama. Usled turbulentnih događaja vojvoda Bojović bio je reaktiviran 3. aprila 1941. godine i postavljen na položaj vrhovnog inspektora celokupne vojne sile Kraljevine Jugoslavije. Svega par dana kasnije imenovan je pomoćnikom vrhovnog komandanta kraljevske jugoslovenske vojske. Vojvodi su tada bile 83 godine. Čitav Drugi svetski rat vojvoda Bojović proveo je u svom domu u prestoničkoj Trnskoj ulici na Vračaru.



Sa druge strane za razliku od kralja Aleksandra koji je uveo monarhodiktaturu i degradirao vojvodu Bojovića, komunisti su poštovali slavnog vojskovođu iako je 1942. godine uputio pismo podrške Draži Mihailoviću u čijim kolaboracionističkim jedinicama se borio vojvodin sin Dobrica. Razlog za poštovanje komunističkih vlasti je odbijanje vojvode da na bilo koji način komunicira sa okupatorskim i kvislinškim vlastima.

[Andrejevic]

"Sve do smrti kralja Aleksandra vojvoda Bojović bio je predmet potpunog ignorisanja od strane vladara, čak i u protokolarnim situacijama."
Једино што ја могу да дам као одговор на ову реченицу је следећи садржај:

[Бенито]

" Реакционарни буржуаски историчар Дејан Ристић"

[Andrejevic]

До сада непозната фотографија (бар не мени); краљ Александар I, кнез Павле и вероватно кнез Арсен на коњима пред почетак војне параде, а на левој страни фотографије, војвода Петар Бојовић јашући коња долази на предвиђено место како би из првог реда гледао маршираље трупа с новим пуковским заставама.


Ова фотографија ме је одушевила. Увек сма мислио да је након доделе застава војвода отишао на трибине, али заправо је зајендо с краљем и мушким представницима краљевске породице посматрао параду из "првог реда" ван трибина.

[Вукашин Петковић]

Одлична фотографија, иначе има је на сајту Двора већ пар година.