[Бенито]

Имаш неки нов податак?

[Вукашин Петковић]

Изгледа да су једну Швабе заплениле 1915, после рата налазила се у њиховом музеју, постоје фотографије.

[ХраброСрце]

Изгледа да су једну Швабе заплениле 1915, после рата налазила се у њиховом музеју, постоје фотографије.

Био је скоро чланак да на аукцији продају фалсификат.

[Вукашин Петковић]

Та лажна је ваљда из бечког музеја.
Ова се налазила између два рата у Берлину.

Душан Бабац пише:
- Ово је застава 1. коњичког пука Милоша Обилића Дринске дивизије, заробљена у ноћи 5. на 6. новембра 1915, на локалитету Ћићевац - Радошевац. У историјском музеју у Берлину, у чијој сали је изложена 1930-их имају документацију, као и исечке из тадашњих немачких новина, а застава је нестала 1945. Иначе, на сајту Импирал Вор Мјузеума се може наћи фотографија управо ове заробљене српске заставе и то фотографија обе стране заставе.
Другим речима, то није застава која је данас у Бечу.

[ЈВуО-КГ]

Српска војска није изгубила ниједну заставу у току ПСР,а из рата је изашла са 59.

Ово што се показује за аукције је апсолутни фалсификат.

Ниједну пуковску заставу швабе нису заплениле, та која је наводно била у Берлину је у Војном музеју у Београду.Зато не знам шта млати Бабац сем што цитира ратну пропаганду супротне стране.

Све наше заставе из ПСР однете су на Опленац, неке од њих је узео Први Равногорски Корпус и носао их са собом од конгреса у селу Ба па све до краја рата.

Застава коју су Аустријанци запленили је државна застава са Калемегдана,скинули су је и окачили своју.

[Бенито]

Један славни четнички командант, и то у оквирима који надилазе само границе Краљевине Југославије, рођен је у месту са изузетним природним феноменом.
О коме се ради?

[Бенито]

Један славни четнички командант, и то у оквирима који надилазе само границе Краљевине Југославије, рођен је у месту са изузетним природним феноменом.
О коме се ради?

Сви јунаци ником поникоше.....
Веселин Мисита био је официр ВКЈ и Сокол који је победио на Свеармијском такмичењу у атлетици пре Другог светског рата. Његово име је златним словима уписано у историју Другог светског рата. Био је командант савезничке јединице која је прва у Другом светском рату ослободила један град од Немаца. У том ослобођењу Лознице од 31. августа 1941. године дао је и свој живот.
Рођен је у селу Буна, које је добило име по реци Буни, дугој свега 9 километара, у славној и крвавој земљи Херцега Светог Саве. Река Буна извире испод средњевековне тврђаве Благај. Врело Буне је поред врела Рајне највеће врело једне реке у Европи. Поред тога, врело Буне је најлепше, у Европи сигурно а можда и у свету. Изнад самог врела Буне налази се дервишка текија, коју у својим путописима помиње и Евлија Челебија. У кратком току бистре и плавооке Буне мрести се мекоусна пастрмка, аутохтона рибна врста, која живи још само у рекама Зети и Неретви.

[ХраброСрце]

Један славни четнички командант, и то у оквирима који надилазе само границе Краљевине Југославије, рођен је у месту са изузетним природним феноменом.
О коме се ради?

Сви јунаци ником поникоше.....
Веселин Мисита био је официр ВКЈ и Сокол који је победио на Свеармијском такмичењу у атлетици пре Другог светског рата. Његово име је златним словима уписано у историју Другог светског рата. Био је командант савезничке јединице која је прва у Другом светском рату ослободила један град од Немаца. У том ослобођењу Лознице од 31. августа 1941. године дао је и свој живот.
Рођен је у селу Буна, које је добило име по реци Буни, дугој свега 9 километара, у славној и крвавој земљи Херцега Светог Саве. Река Буна извире испод средњевековне тврђаве Благај. Врело Буне је поред врела Рајне највеће врело једне реке у Европи. Поред тога, врело Буне је најлепше, у Европи сигурно а можда и у свету. Изнад самог врела Буне налази се дервишка текија, коју у својим путописима помиње и Евлија Челебија. У кратком току бистре и плавооке Буне мрести се мекоусна пастрмка, аутохтона рибна врста, која живи још само у рекама Зети и Неретви.

Нисам се сјетио а био сам тамо! Иначе, извор буне не може се наћи, извире далеко испод брда, и постоји прича, да су негдје у Невесињу сипали црвену боју у ријеку, а да се касније црвена вода појавила у Буни.

[Бенито]

Срби су још у средњем веку, као што је познато, били велики задужбинари, у чему су предњачили владари, давајући пример осталима. То се наставило, наравно у мањем обиму, и у време кад Срби нису имали своје државе. Обновом српске слободе почетком 19 века, задужбинарство је кренуло старим стазама, а временом попримило невероватне димензије.
Прво питање из триптиха:
Које задужбинарство је било најневероватније због начина како је до њега дошло у српској новијој историји, а можда и уопште?

[ХраброСрце]

Срби су још у средњем веку, као што је познато, били велики задужбинари, у чему су предњачили владари, давајући пример осталима. То се наставило, наравно у мањем обиму, и у време кад Срби нису имали своје државе. Обновом српске слободе почетком 19 века, задужбинарство је кренуло старим стазама, а временом попримило невероватне димензије.
Прво питање из триптиха:
Које задужбинарство је било најневероватније због начина како је до њега дошло у српској новијој историји, а можда и уопште?

Да ли мислиш на цркву Покајницу?

[Бенито]

Није црква, али има везе са црквом.

[Милослав Самарџић]

Није црква, али има везе са црквом.

Твоја питања би на ТВ квизу чували за крај, за оно ''питање за милион долара''.

[Бенито]

Познато је да су Бугари у Сурдулици и околини извршили невиђене злочине 1915-1918. године. После Великог рата, и то свега два дана после ослобођења, 8. октобра 1918. године, у Сурдулицу је стигао др Арчибалд Рајс да почне темељну истрагу свих злочина које је извршила бугарска војска.
Тада је и одлучено да се направи једна велика спомен-костурница, онакве величине какву заслужују мученици, и по броју и по монструозности којом су уморени.
Свима је било јасно да ће цена те костурнице бити велика. На крају је коштала око 2 милиона динара, заједно са школом која је сазидана уз спомен-костурницу. Око 100 хиљада динара донације дао је краљ Александар Карађорђевић, а око 800000 је дала влада Краљевине СХС из буџета. Остатак је сакупљен из добротворних прилога сакупљених из свих крајева нове државе.
Али...:
Док су ископавани посмртни остаци, пажљиво је анализирана свака жртва. Тако се стигло и до костура једног мушкарца у лепом оделу за кога нису никако могли да утврде о коме се ради. Док су га пресвлачили, гробарски радници су пронашли кесу са 100 златника и пријавили властима. После дужег размишљања, одлучено је да то буде основни прилог за фондацију која треба да сакупи новац за изградњу спомен-костурнице.
Ето, то је најнеобичније дародавство у дугачкој задужбинарској историји Срба.

[ЈВуО-КГ]

Помену Бенито природне феномене.Ми у Србији имамо један који је врло редак у свету.Налази се у крајевима где су наши средњевековни владари битисали и себи у тим крајевима дизали дворове,било је и неких градова,кажу да је и ваздух аутентичан у том крају... Зна ли неко о ком ретком природном феномену се ради?