[Шумадинац]

.
И ЉОТИЋА И ВУЧИЋА

[Шумадинац]

.
ПРВОРАЗРЕДНИ СКАНДАЛ: У БОЖИЋНОЈ ПОСЛАНИЦИ СПЦ НИ ЈЕДНЕ РЕЧИ О ЦРНОЈ ГОРИ



Од формирања актуелног састава Синода СПЦ на редовном заседању Светог архијерејског Сабора СПЦ у мају прошле године сведоци смо свакодневних скандала господе ”Синодалаца” који из дана у дан наносе све већу штету нашој Светосавској Цркви.

Епископ бачки Иринеј (као ”једини стални члан” Синода уз председавајућег Патријарха), Епископ крушевачки Давид, Епископ шумадијски Јован и Митрополит дабробосански Хризостом апсолутно су приватизовали комплетну Српску Православну Цркву и ставили је у службу актуелног режима. Један од последњих доказа у низу доказа да су Синодалци нашу Свету Цркву апсолутно ставили у службу режима је и чињеница да је званични сајт СПЦ (чији је уредник Епископ бачки Иринеј) почео све чешће да преноси активности Александра Вучића, па и његова директна обраћања нацији.

Иако је по хијерархији управо Патријарх Иринеј председавајући Светог Синода наше свете Цркве у пракси је други Иринеј (бачки) велики шеф ”црквене владе”. И то рекло би се доживотни.

Један од већих скандала актуелног Синода била је и њихова одлука да председнику Србије Александру Вучићу доделе највеће црквено признање на централној прослави 8 векова аутокефалности СПЦ и то у тренутку када председник лично путем таблоида који су под његовом личном контролом и заштитом, вређа, понижава и деградира Епископе наше Цркве (додуше оне који нису симпатични Епископу бачком Иринеју). Мислили смо тада да Синод наше Свете Цркве не може да падне на веће дно, али су се Синодалци од тог тренутка свесрдно трудили да нам докажу да могу СПЦ да спусте још ниже и укопају је још дубље.

У данима када се СПЦ у Црној Гори бори против дискриминације и прогона од стране црногорске власти, Синод СПЦ пише божићну посланицу у којој се ни једном једином речју не помиње тешка ситуација у којој се налазе наша Црква и верници у Црној Гори?!

Обзиром на чињеницу да се у овогодишњој божићној посланици СПЦ експлицитно помиње мешање Фанара у раскол у Украјини, али ни речју ситуација у Црној Гори, у тренутку када је нашој браћи тамо вероватно најпотребнија наша подршка, врло лако можемо закључити који члан Синода је аутор текста овогодишње божићне посланице. Погађате, реч је о свемоћном, препаметном (пардон, најпаметнијем) Епископу бачком Иринеју, који се и приликом писања божићне посланице водио искључиво личним интересима (у овом случају, конкретно, да настави са додворавањем Руском Патријарху који му је обећао помоћ за његов избор на место будућег Патријарха српског).

Просто речено: Епископ бачки продао је и Србе у Црној Гори и СПЦ у Црној Гори само да би постао следећи Српски Патријарх.

Лукав и покварен план (какав је и сам Епископ бачки) који у очима јавности нема никакву одговорност за све ове прворазредне скандале у које увлачи Српску Православну Цркву, јер сва срамота и сва понижења која нам приређује падају на име Његове Светости Патријарха српског Иринеја

Да актуелни састав Синода СПЦ апсолутно не дотиче актуелна ситуација у Црној Гори говори и чињеница да је Синод одбио молбу Епископског савета у Црној Гори да се сазове ванредно заседање Светог архијерејског Сабора због прогона Српске Цркве у Црној Гори. Оваква одлука Синода у сагласности је са информацијом коју је у јавност пласирао генерални секретар председника Никола Селаковић, који је изјавио да ће ”на предлог патријарха Иринеја”, бити формиран савјет страних стручњака специјализованих за област државно-црквеног права. Дакле, Патријарх са својим Синодом и у овом случају апсолутно игнорише Епископски савет у Црној Гори који је већ формирао међународни правни тим.

Наравно, и ово је дело Епископа бачког Иринеја који на све начине жели да потенцира и увуче у црквена збивања председника Вучића а да деградира Епископе у Црној Гори, и наравно, опет преко имена Патријарха српског.

Да би замаскирао да управо он стоји иза апсолутно игнорантског става према проблему са којим се наша Црква суочава у Црној Гори, Иринеј бачки је уз помоћ режима, тачније новосадског одбора СНС-а и навијача под њиховом контролом, организовао протестну шетњу подршке браћи у Црној Гори, што су пренели сви медији у Србији блиски власти. Ипак убрзо потом у етар је пуштена ”Божићна посланица СПЦ” у којој су заборављена и наша браћа и наша Црква у Црној Гори. И то у овом тренутку. Може ли ишта срамније да нам приреде господа Синодалци?



Политикон
.

[Чавез]

Ти си дечко католички пролупо када се позиваш на србо мрзитељске сајтове. Пошто си из очигледно мешовитог брака имаш егзистенцијани проблем који ми Срби поштујемо али истина је само у православљу католици су јеретици нема код њих спасења !

[Шумадинац]

Ти си дечко католички пролупо када се позиваш на србо мрзитељске сајтове. Пошто си из очигледно мешовитог брака имаш егзистенцијани проблем који ми Срби поштујемо али истина је само у православљу католици су јеретици нема код њих спасења !

Чавез, мани се чапљизгања овуден, јер се зна да си СНС-Синодски бот. Да те научим.... да бисмо некога прогласили јеретиком прво мора да се сазове Васељенски Сабор а за католике никада није сазван нити су икада осуђени, тако да... А и чињенице кажу да признајемо њихове Тајне као што су Крштење, Брак и Рукоположење тј. св. Тајну Свештенства и да никад ни једна помесна црква није поставила свог епископа града Рима. Чуди ме да те није неко од КрушеБачких владика о томе научио... Но, пустимо ми католике, нек иду с милим Богом....

Тренутно и нажалост, главни узурпатори СПЦ (да ли својевољно или под притиском?) су ткзв "КрушеБачки клан" који су постали Синод, тј. Синодалци на челу са зетом Мила Ђукановића (погоди ко је!!!).
Слободно можете у име вашег преосвећеног ПреЦедника да пишете колико хоћете против Владике Таса, Митрополита Амфилохија, Епископа Григорија, Максима и многих других владика који се "не боре као Лав".

Вас не интересује КиМ и Црна Гора, већ титула, положај, углед, новац, па на крају крајева и СЕНДВИЧ.

[пек.]

Неки јеретици су осуђени на помесним саборима па су друге цркве то прихватиле иако нису учесвовале на том сабору католици су осуђени на Фотијевом сабору.

[Шумадинац]

.
ВУЧИЋ КАО ДА ЈЕ ПОГЛАВАР СПЦ


Поручујући да црногорска држава о спорном Закону о слободи вероисповести треба да преговара са СПЦ, чије је седиште у Београду, а не са митрополијом црногорско-приморском, јер “она није нека посебна митрополија”, Александар Вучић послао је неколико важних порука.

Прва је да је он поглавар СПЦ, јер ако није, зашто поруку те садржине није упутио актуелни српски патријарх Иринеј Гавриловић, или ако Вучић није овлаштен да говори у име Цркве, зашто га није демантовао сам патријарх или вечити портпарол Иринеј Буловић. Сада је већ извесно да је Вучић поруку послао уз сагласност два Иринеја, ако му је након окупације СПЦ коју је извео последњих година, сагласност више и потребна.

Председник Србије је овом поруком обзнанио да ће власт чувати и по цену рушења Цркве, која је 800 година одолевала различитим освајачима. Јер, како другачије читати такав излив нетрпељивости према епархијама СПЦ у Црној Гори у тренутку када су брутално нападнуте од стране црногорског режима.

Митрополија црногорско-приморска једна је од четири митрополије у СПЦ и једна од четири епархије која је овим законом нападнута у Црној Гори. О њеним посебностима су исписане странице историје, које је и сама често исписивала и свако добронамеран зна да је митрополит црногорско-приморски чувар пећког трона. Вучић свакако не спада у групу добронамерних, али сигурно није толико необавештен.

Поруком да преговарач држави Црној Гори не може бити митрополија Вучић покушава да скреше крила митрополиту Амфилохију, који је, не само чувар пећког трона, већ и чувар вере и српске цркве већ 30 година у Црној Гори. Да је Цркву на добре темеље поставио, након ужасног комунистичког погрома који је СПЦ преживела у Црној Гори, сведоче десетине хиљада верника, који су на позив првенствено митрополита Амфилохија, али и владика Јоаникија и Методија, кренули у молитвени марш улицама Црне Горе, одмах након што је усвојен спорни Закон о слободи вероисповести.

Недавним доласком у београдску патријаршију митрополит Амфилохије је, заједно са осталим епископима, који чине Епископски савет Црне Горе, доказао да је најупорнији чувар СПЦ. Јавност је након састанка Синода, који је заседао тим поводом, сазнала да Синод није уважио захтеве епископа, чије епархије су директно нападнуте спорним законом у Црној Гори, да се сазове Сабор СПЦ, како би се у најважнијем телу Цркве расправио горући проблем епархија из Црне Горе. Треба ли напоменути да, од усвајања Закона до данас, ни патријарх, нити било који члан Синода, нису посетили Црну Гору, нити су узели учешће у молитвеним окупљањима са својим архијерејима и верним народом у Црној Гори.

Извори из српске патријаршије тврде да је патријарх Иринеј желео да дође за Божић у Црну Гору, само под условом да му друштво прави председник Србије. Непристојну понуду, кажу исти извори, морао је да одбије митрополит Амфилохије, уз сугестију да Вучић свакако и коначно треба да посету Црну Гору, али у својству председника Србије и да та посета не би требало да буде на Божић.

Александар Вучић би и бруталније кренуо на митрополита Амфилохија да није, како сведоче људи из његовог окружења, престрављен сликом верног народа из Црне Горе. Свестан снаге и угледа свог противника, јер он Амфилохија и не види другачије, Вучић преко својих таблоида, порталоида, а и сам лично, покушава да црногорског митрополита јавности представи као издајника српских интереса, а српске интересе је дефинисао лично он. У њима нема Косова, као саставног дела Србије, а СПЦ је тек верско крило СНС. Логично је да за такву политику партнера нема у црногорском митрополиту Амфилохију, који га у свакој прилици подсећа шта све мора да прегази у остварењу та два циља.

Црногорско-приморска митрополија, уз остале три епрахије, јесте Српска православна црква у Црној Гори. Покушај да се дисциплинује Амфилохије, кроз наметање фамозног преговарачког тима из Београда, који није желео ни Сабор да сазове овим поводом, јефтин је трик Александра Вучића. Можда митрополија црногорско приморска и није нека посебна митрополија, како зајаука српски председник, али актуелни митрополит по свему судећи јесте!



Директно
.

[ХраброСрце]

Ректор богословије на Цетињу, о. Гојко Перовић: Вучић није компетентан да прича у име цркве

https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/p...a-ponasati

[Димитрије]

нажолост патријарх Иринеј...

[Шумадинац]

.
ИНТЕРВЈУ СА ВЛАДИКОМ АТАНАСИЈЕМ ЈЕВТИЋЕМ



Атанасије Јетић, умировљени епископ захумско-херцеговачки којег није потребно посебно представљати. Плодотворни теолог, обновитељ Цркве у Херцеговини, аутор небројених књига, човјек изразитог темперамента, без длаке на језику…


- Владико, Упркос Међународном експертском тиму који је Епископски савет Црне Горе формирао, Синод и Патријаршија су уложили своју апелацију пред Уставним судом Црне Горе?

То је неки адвокат из Новог Сада, то је нека ујдурма, како је све написано то је све ишло Ђукановићу у прилог. И онда је Епископски савет убедио Синод на челу са Патријархом те су повукли и предложили нову апелацију коју је стаставио међународни експертски тим Епископског савета Црне Горе.
У самој Црној Гори говоре да тај закон није уставан. Какав је то закон који дискриминише православне који су и најбројнији, а паралелно је са католицима и муслиманима склопио уговор. То показује Милово незаконито понашање. И колико година он само влада, зато сам му и поручио: ”Свака власт квари човека, а што дуже влада све га више квари”. Он је постао тиранин, то је последњи деспот.Власт му се осладила, не гледа ни на шта. Па видите да он хапси мајку, старицу, какав је то режим да једна бака представља опасност за државу?! То ће да пропадне, само се бојим овога колико су груби и како су сурови. Да не дај Боже падне крв и дође до сукоба. Нису Црногорци за презир, то је био ратнички народ.


- Већ мјесец ипо дана се широм Црне Горе одржававају литије и молебани у којима учествују и они који се осећају Србима и они који се сматрају Црногорцима, који су чак чланови владајућег ДПС-а који је и иницирао усвајање контроверзног закона о слободи вероисповести. Како доживљавате све то?

Основна истина је да је то један народ, ја се сећам кад је онај дивни фудбалер звездин, Дејан Савићевић, рекао: ”Ја сам Православац ал сам Црногорац”. На то не може нико ништа да каже јер се тако човек осећа, то јењегово право. Ти људи су у сваком случају као један народ, за име Божије. Та појава народа који видимо у литијама и за нас који смо тамо били је изненађење. Тај народ има живу веру. Те светиње су градили и они и наши заједнички преци. Тај народ је један, при том хвала Богу жив, православан, осетио се угроженим јер дирају њихове светиње.
Тај покушај стварања Црногорске цркве је насиље над народом самим, над историјом, над савешћу. Ово што се догађа у Црној Гори је заиста задивљујуће, толики број људи у литијама. Ово је изненађење и за Митрополита који је до сржи и Црногорац и Србин. Ја се надам да ће тај диван народ победити, само се бојим ових властодржаца да не крену у крвопролиће, то није ни мало добро.


- Како је могуће да је Синод поднео иницијативу Уставном суду Црне Горе која није била у сагласности са Епископским саветом?

На жалост у Синоду има један који је, да тако кажем, наметљив човек, који је узео себи таква права, да не скривам, реч је о бачком владики. Па он је Владику Максима избацио са факултета, једног еминентног теолога, способног, али који се ето негде њему замерио. Ја сам уверен да је то његово масло и писао сам и њему то, али у врата глувога лупај колко год хоћеш, каже наш народ. Ја сам рекао Патријарху ”Он је Вама преузео Патријаршију”.


- Постоје индиције да се сличан закон као у Црној Гори примијени и на Косову и Метохији…

Ту је мени Вучић сумњив без даљњег, ја у тог човека уопште немам поверења, ја мислим да он само чека како да изручи Косово.Он је дао судове и полицију, како да штити народ који пљачкају, хапсе. Сад краду Албанци у Грачаници, улазе и краду, нема полиције.Он је предао полицију, предао је судове. Хтео је да преда и универзитет у Митровици па је сменио ректора. То је човек непоуздан, он је једно обично причало. Има ону мумијицу, оног Ђурића, који је говорио да смо победилио са 5:0, да смо добили Заједницу српских општина. Где је та Заједница српских општина? Пре свега ту нису ни једну општину из Метохије планирали, а има их. То су једна причала и шта ту више да се каже.


- Поред искушења на Косову и Црној Гори, наша Црква се сусреће са искушењима и на ПБФ-у. Ви као заслужни професор БУ шта мислите шта треба да уради Универзитет када Синод кршећи елементарне академске норме жели да управља факултетом који нити је основао нити га финансира?

Садашња ректорка је врло честита жена. Она је заступала и оне студенте што су били заузели Филолошки факултет.Ректорка и Сенат не признају новог декана ПБФ, него још увек само Епископа Игнатија, који се показао легалиста и поднео оставку. Ја не бих поднео оставку, извините. Него је онда ловљено у мутном, и ко је сада тај нови декан? Универзитет га с правом не признаје. Ректорка се веома честито понаша, ја јој честитам јер заслужује сваку пажњу и поштовање. Као професор емеритус био сам присутан на оној седници када су буквално упали Патријарх и Епископ бачки Иринеј и кад је Патријарх мене питао ”Шта ћеш ти овде?!”, а ја сам му одговорио ”Шта ћете Ви овде? Факултет и Синод су деценијама били преко пута, улица нас је раздвајала, па се никад није дешавало да се Синод меша у избор професора или декана. То се поштовало. Било је извесних несугласица, дешавало се, али то је живи живот, никад ми нисмо имали никаквих проблема. Ово сада је једно насиље. То је на жалост пакост тог човека, владике бачкога, који ни сам није легално продужавао статус редовног професора на факултету. Прво, изабран је за редовног професора иако није ништа много ни писао.Таква грубост, такво неотесано понашање Синода на челу са Патријархом је потпуно несхватљиво, а поред тога Патријарх је средњошколски професор, какву он има теолошку каријеру? А Владика Давид још мање.Иринеја бачког је Брнабићка именовала у савет факултета као неког ”обер прокурора”, то је као у доба Петра Великога. Са каквим правом?! Он је као неки гарант лојалности, законитости, а у ствари је први кршиоц свега законитог.


- Сматрате ли да постоји потреба за ванредним одржавањем Светог архијерејског Сабора?

У последњих пар месеци смо неколико пута тражили ванредно заседање Светог архијерејског Сабора. Последњи пут и са Епископског савета у Црној Гори. И они су то бацили у канту за смеће. Писао сам Патријарху: ”Ви сте као Петар Велики који је до 1720. укинуо Патријаршију и завео Синод”. Прво Синод нема велико утемељење у канонима. То је била пракса Патријараха, а не канонска одредба, да рецимо кад има нешто важно позове епископе који су присутни у граду.То је ”синод ендимуса” састављен од епископа који су се у том тренутку затекли у граду. Да ли то наш Патријарх ради? Многи наши епископи често долазе у Београд. Патријарх Павле је то радио. Кад је било превазилажење америчког раскола, тад су у Синоду били покојни Митрополит загребачки Јован и Сава шумадијски, Патријарх Герман је био у болници. Синод је позвао тадашњег Епископа рашкопризренског Павла из Призрена, позвали су Амфилохија из Баната и позову мене као јеромонаха да се нађе решење. И они то повере мени – ја сам тражио сву документацију и урадио сам 30 страна на основу којих је нађено решење измирења. Не да се ја хвалим тиме, али превео сам све каноне и коментарисао, постоје свештени канони Цркве. Велики је захтев владикâ за Сабор, али шта кад Синод то добије, они баце у корпу за отпатке. Они се понашају и говоре да је ”Синод Сабор у малом”. Али нема тога. То је измишљотина. Синод нема те ингеренције. Они себи присвајају то право.Не постоји ”Сабор у малом”. Они имају тенденцију да направе неки стални Синод и да се Свети архијерејски Сабор састаје на пар година, а то је оно што сам говорио – пракса Петра Великог. Само још да уведу државног представника ”обер прокурора”. Не може Синод да истисне Сабор. Не може. Црква је почела са Саборима, пре свега Литургија је Сабор. Сабори су настали од Литургије, бирао је народ свога епископа и онда су се околни епископи окупљали и сабирали и тако је постала међусобна зависност. Не постоји самосталност епископа сам за себе, јер он мора да буде у општењу са другима.




Разговарала: Редакција Преокрета

.

[Шумадинац]

[Шумадинац]

[Шумадинац]

[Шумадинац]

.
БРЕНДИРАЊЕ ПОРФИРИЈА

https://politikon.rs/wp-content/uploads/...efault.jpg

Испијали су некад и данас испијају кафе са првим дамама Србије, водили су и воде прљаве кампање за своје газде, мењали су политичке дресове преко ноћи, дружили се са власником ружичасте ТВ, деловали најчешће из сенке, и обогатили се. Занимљиво је како биографија Владимира Бебе Поповића необично личи на биографијуу загребачкиг митрополита Порфирија Перића.

Оно што је Владимир Беба Поповић у политичким водама Србије већ две деценије, то је митрополит загребачко љубљански Порфирије Перић у црквеним. Само они , који су природом посла били упућени на посао са Владом Србије, знали су ко је и шта ради Беба Поповић. За ширу публику специјалиста црне пропаганде годинама је деловао из сенке, готово неприметан. Да није гадљив на моћ и новац, ма одакле долазили, потврдио је радећи и за убијеног премијера Ђиниђића, а онда и за оне који тај догађај и не памте најбоље, због пијанства.

Загребачког митрополита, за разлику од Поповића, јавност препознаје из РЕМ-а, у који је делегиран у време владавине Демократске странке, када је још био игуман манастира Ковиљ. У РЕМ је доспео захваљујући блиским везама са онима којих се данас одриче. Митрополит Порфирије духовно је чедо утицајног Иринеја Буловића, претедента на патријаршијски престо, на који ће, како верује Буловић, стићи уз свесрдну помоћ свог духовног чеда. Тако бар мисли Буловић. Порфиријева и рачуница његових ментора је нешто другачија.Порфирије од времена чланства у РЕМ-у негује контакте са медијима, а ови данашњи плод су његовог конвертитства и блискости са председником Србије Александром Вучићем.
Захваљујући тим везама увек је лако и брзо пласирао информације које је желео. Због тих познанстава, али и како тврде они који га познају, личних особина, Порфирије Перић постао је Беба Поповић Иринеја Буловића.

Загребачки митрополит, тврде новинари српских таблиода, главни је медијски оперативац епископа Иринеја Буловића и групе епископа коју овај контролише у Сабору СПЦ, а коју је наследио од пензионисаног епископа и пријатеља Василија Качавенде. Преко њега и под његовом контролом, тврде наши извори, вршене су и врше се медијске егзекуције владика које нису по вољи актуелне црквене и државне власти, што му данас дође на исто. Скривајући се иза свог духовног оца Иринеја Буловића, Порфирије се и даље „продаје“ за учењака са Православног богословског факултета, иако видимо да је и он имао запажену нечасну улогу у недавним сменама на том факлуету, а према изјавама запослених некима директно и претио.

Снимци са друштвених мрежа открили су нам да митрополит Порфирије наставу користи за промоцију политичких ставова владајуће партије у Србији , али и за блаћење монаштва и свештенства на Косову и Метохији, што се такође тумачи провођењем Вучићеве политике на факултету. Ако треба стати у заштиту Александра Вучића митрополит Порфирије, видели смо, лако заборавља и на став Сабора СПЦ, који инсистира на КиМ у саставу Србије, па тако Порфрије каже да он није ни за поделу ни неподелу Косова.

Из председничких одаја пре неколио дана процурела је вест да је Порфирије Перић кандидат Андрићевог венца за трон српског патријарха. И да већ увелико трају припреме за „брендирање“ наследника Иринеја Гавриловића, коме ова вест не би требало да ремети десету деценију. Занимљивије ће бити видети како се ова вест чита на двору бачког владике, који је на путу до патријаршијског трона планирао да жртвује чак и свог Бебу.



Политикон
.

[Шумадинац]

.
КОМЕ СЕ ПРЕВИЂА РАСКОЛ У АМЕРИЦИ?

https://politikon.rs/wp-content/uploads/...inej-1.jpg

У сенци хришћанске побуне у Црној Гори, насталој након усвајања Закона о слободи вероисповести, и без претераног интереса јавности, која практично нема где да се истинито информише, у Патријаршијском двору у Београду покренута је операција уклањања три епископа на територији САД. Операцијом руководи бачки епископ Иринеј Буловић, који шаље патријарха у САД са задатком да се у Београд не враћа без три њему драгоцена гласа у Сабору. Те гласове, разуме се, неће добити, уколико Лонгин, Иринеј Добријевић и Максим „преживе“ посету из Београда, најављену за сам крај фебруара.

У сенци хришћанске побуне у Црној Гори, насталој након усвајања Закона о слободи вероисповести, и без претераног интереса јавности, која практично нема где да се истинито информише, у Патријаршијском двору у Београду покренута је операција уклањања три епископа на територији САД. Операцијом руководи бачки епископ Иринеј Буловић, који шаље патријарха у САД са задатком да се у Београд не враћа без три њему драгоцена гласа у Сабору.

Те гласове, разуме се, неће добити, уколико Лонгин, Иринеј Добријевић и Максим „преживе“ посету из Београда, најављену за сам крај фебруара. Иако друштвене мреже, посебно опскурни портали врве од дезинформација о српским владикама у САД и наводним проблемима у СПЦ, најугледнији чланови Цркве из САД отвореним писмом патријарху и Синоду стају у заштиту својих епископа и јединства Цркве. За потребе дисквалификације епископа у САД ишло се дотле да су на различитим порталима измишљани интервјуи са личностима које не постоје.

Наше информације говоре да су те измишљене личности у комуникацији и са Синодом СПЦ, што ће, докаже ли се као истинито, бити прворазредни скандал. Иако никада званично није објављена ниједна информација из врха СПЦ о „проблемима у СПЦ у Америци“, бачки епископ Иринеј Буловић је преко митрополита Порфирија селективно избацивао информације, које су биле у функцији више збуњивања него информисања јавности. Паралелно са пласирањем оних информација, које би требало да баце сумњу на српске владике у Америци, таблоиди, по налогу, у јавни дискрус уводе реч раскол, чиме је јавна пресуда за ова три епископа написана.

https://i.postimg.cc/xqDZFtm0/irinej-bulovic.jpg

Тројици владика у САД се на душу ставља да су усвојили нови Устав СПЦ у САД , и од њих се тражи да га повуку. Чак их и Свети архијерски синод позива да то учине , иако чувени синодалац Буловић и остали чланови Синода одлично знају да у САД није усвојен нови Устав СПЦ. Знају сви у СПЦ да Лонгин, Максим и Иринеј Добријевић нису донели нови Устав СПЦ.

Чему онда проблематизација стања у Цркви у САД , посебно у ситуацији када је готово сва хришћанска Црна Гора на ногама, ко су епископи СПЦ у САД и коме су се још замерили? Тројица српских православних епископа у САД, Лонгин, Иринеј и Максим, пример су транспарентног вођења својих епархија. Једино они имају епархијске скупштине на којима се јавно, у присуству на стотине делегата, дискутује о животу Цркве, претресају се питања везана за мисију и финансије, епископи подносе извештај, као и све парохије. У тим црквеним срединама, не само да се зна где одлази и последњи цент, него и које су бриге и проблеми свештеника и њихових породица, са којим изазовима се суочава монаштво, како сачувати вернике у вери и Цркви, који модел парохијске управе приличи Цркви у 21. веку.

Из ових епархија највећи прилози стижу у отаџбину, посебно на Косово и Метохију. Владике слове за велике патриоте: Иринеј као борац за српску истину посебно пред америчким институцијама, Максим као предани борац за Косово у најтежим временима 1998-2002, који је, поред тога, објавио преко стотину књига на енглеском језику популаризујући српску духовност и теологију. Лонгин као најстарији и најискуснији међу њима успешан је координатор између нашег народа у матици и дијаспори.

Сва тројица су били изузетно активни на дипломатском пољу. Само током 2018. године упутили су десетину дописа америчкој администрацији везаних за Косово и Метохију (против разграничења и унутар граница Србије), али и за Републику Српску.

Наши извори говоре да њихово оглашавање није било по вољи режиму у Београду, који је управо последњих година активно радио на разграничењу са Косовом и Метохијом. Удар на три епископа у САД без иједног ваљаног разлога, у тренутку када је СПЦ изложена отовореном прогону у Црној Гори, упућени у црквене прилике виде као нестрпљење бачког епископа, који би да три гласа у Сабору „реши“ пре одржавања мајског заседања Сабора СПЦ.

Патријарх Иринеј је на најозбиљнијем испиту од ступања на патријаршијски трон. Хоће ли деловати по својој савести или ће остати под утицајем свог имењака из Новог Сада биће познато за неколико дана. Историја ће памтити само извршиоца тог недела, и о томе би Патријарх Иринеј свакако могао да размисли пре лета у САД!
.