(27-05-2020, 07:36 PM)Милослав Самарџић Пише: Скоро 4.000 избачених из строја од око 10.000? Дакле рачунато од оних што су били, или ће бити, под Рачићем, за ова 4 месеца.
Ајде онда да се кладимо. Ако је преко 1.000 мртвих и рањених за ова 4 месеца, ти си добио опкладу.
Цитат:Prvi razgovor najpoznatijeg komunističkog obaveštajca Boška Vidakovića – koji je dobio zadatak da ostvari kontakt sa Milanom Stojadinovićem – i najpoznatijeg predratnog kapitaliste i političara počinje 20. avgusta 1952. godine u Buenos Ajresu pričom o Titu i Draži.
“Posle izvesnog naklapanja pitao me šta ja mislim o Draži, kao i samom pokretu”, počinje Vidaković izveštaj koji je pohranjen u dokumentaciji Udbe. “Odgovorio sam mu da smatram da je Draža bio hroničan alkoholičar i lično vrlo nesposoban čovek za ma kakvu akciju. On me je prekinuo, tvrdeći da se slaže s tom konstatacijom. Ispričao je kako je sam u svoje vreme imao mnogo muke s Dražom kad je ovaj bio vojni ataše u Sofiji, jer je pravio neke kombinacije da ubije kralja Borisa i da je on na kraju bio primoran da smeni tog ludaka.”
Šef SID-a, ili Službe za informacije i dokumentaciju Ministarstva spoljnih poslova što je praktično centar komunističke kontrašpijunaže, nastavlja “pikanterijom” koju mu je ispričao Stojadinović: “Draža se držao osobenjački, sve žene je eliminisao iz svog pokreta nazivajući ih kurvama. Kada je dolazio u selo odsedao je u nekim kolibicama, dok je Tito, naprotiv, umeo da pridobije žene, pa preko njih i muževe i da se drži vrlo čisto i u relativnom sjaju što je narodu imponovalo.”
Vidaković dalje kaže da je “reagovao na ovu neozbiljnost, nalazeći da ipak to njemu ne dolikuje, i da se Tito ni sa kim ne može uporediti kroz pikanterije”, ali izgleda ne zbog odbrane Titovog dela, već kako sam kaže: “Namerno sam zategao u ovom trenutku da bih odmerio koliko je Stojadinoviću stalo za produžetak razgovora. Način i ton kojim se izvinjavao zbog ove priče ostavio je utisak da mu je mnogo stalo da ne prekidam dalji razgovor.”
Ideološki neprijatelji nastavili su priču o nacionalnim pitanjima.
“Postavljao je mnoga pitanja, između ostalog, da nisu slučajno Srbi danas proganjani u Hrvatskoj…”
*Iz knjige Veljka Lalića “Milan Stojadinović: Najveći ekonomski reformator ili profašistički premijer” koja se dobija na poklon uz novi Nedeljnik koji na kioske dolazi u četvrtak 28. maja.
***
Nedeljnik čitaocima poklanja ediciju koja se čekala godinama. U našoj “letnjoj biblioteci” nalaze se priče o Titu (poklon uz prošli broj od 21. maja), Milanu Stojadinoviću (poklon uz novi broj od 28. maja), a u narednim nedeljama i knjige o Milovanu Đilasu, Aleksandru Rankoviću i Dragoljubu Draži Mihailoviću.
(27-05-2020, 08:18 PM)ватхра Пише: Ја морам да се исправим, није за четири месеца - него за пет месеци.
Због чега мислите да ти губици нису реални?
У том периоду је било озбиљних борби.
(28-05-2020, 10:55 PM)Милослав Самарџић Пише: Немам времена, али памтим за толико. Много си се забројао. Партизански губици били су велики, они су само у Бици на Златибору имали преко 2.000 погинулих и рањених.
(29-05-2020, 12:08 AM)ватхра Пише: Самарџићу,
наравно по четничким извештајима?
Ваљда је основно да се упоређују сопствени извештаји о губицима, а не противнички (увек су претерани).
(29-05-2020, 05:53 PM)posmatrač Пише: Тако ти је то у војсци, извјештаји се пишу накнадно. Често да би се неке ствари нивелисале.Не бих рекао, код четника нема тога. Неки команданти су хвалили себе, истицали своје доприносе, али може се утврдити шта је шта поређењем са другим извештајима.
Је ли ико урадио процјену колики проценат партизана је погинуо у борбама са четницима до доласка Црвене армије на територију Југославије?
