(03-11-2020, 09:39 AM)Mekenzi Пише: (02-11-2020, 11:35 PM)luka.luke Пише: Можда је Кизо мислио да већина Подострогом потроши на даривање икона, на свијеће,..., или га је неки пролетер баш обмануо.
Какве улазинце, глупости
Управо то.
Нисам мислио на праве улазнице него на "улазнице" за "дарвање" поред икона. На острогу су сваки дан пуни ћупови и то преливају евра и осталих валута. Плус сувенири, магнети, бројанице, ланчићи, чист бизнис и лова до крова...
А децу лечимо смс порукама. Када сте чули да је манастир острог или спц било ком српском детету платила лечење, сиромашнима обновила кућу а Косову ,домаћинима српским купила краву, овцу, засаде.
Битно је да је владикама око врата и на мантијама пар кг позлата. И да су крстови од чистог злата и да се возе у блиндираним скупим лимузинама...
Да ти свештеник оржи опело, крсти и венчава испод 150 евра ође у банатској епархији неће да изиђу ако не донесеш кеш на руке свештенику и то у еврима, може у динарима али тешка срца примају.
Проповедање сиромаштва и монаштва за крстом од сувог чистог злата у рукам од пар кг па мени баш не иде заједно.
Ово твоје писаније би свих 7 секретара СКОЈ- а потписали да су живи.
Треба живети у цркви да би се знало кога све, и шта све помажу цркве, па и сама митрополија Црногорско приморска.
Те приче о скупим аутомобилима, позлаћеним кашикама и апартману је најобичније медијско-удбашко спиновање. Лично знам у каквим је условима живео митрополит Амфилохије и са пуном одговорношћу тврдим да је кућа коју називамо Митрополија, једна од просечних, по свом изгледу, на Цетињу. Сав намештај је дониран, као и посуђе и остале потребштине. Једина скупље опремљена просторија у том дому је дневна соба, која служи и као пријемни салон, и салон за прес конференције.
А кога и колико људи цела Црква помаже, о томе је вама војвођанерима и беспредметно причати. Црквене кухиње припремају више оброка него све државне кухиње и на тај начин помаже не само православне. Не познајем никог ко је затражио помоћ од наше цркве, а да му се није изашло у сусрет, а насупрот томе знам лично на стотине људи који су оперисани, запослени, и на други начин помогнути од цркве. А монаштво није потребно тражити, довољно је да само чују за нечији невољу и муку. Они сами притичу у помоћ. И у то сам се сам небројено пута уверио.
На пример, један од наших манастира, који се бави издавачком делатношћу, послује са губитком.
Зашто? - упитаће се многи војвођанери.
Зато што игуман тога манастира вели: "Нећемо ваљда да зарађујемо на мисији коју обављамо у народу." И сваког дана спреме око 150 оброка. А њих је свега двадесетак, али је много сиротог народа који тај манастир храни...И тако у недоглед...па и по целој Митрополији Црногорско приморској, и Будимљанско-никшићкој епархији.
И што се тиче возила које је користило митрополиту Амфилохију - донација је. И искрено, са тим возилом је успео да допре до најудаљенијих и најнеприступачнијих предела Црне Горе, да освешта и живот удахне, и обнови давно заборављене урушене, у времену изгубљене цркве и манастире.
