(09-03-2021, 11:45 PM)Антитоталитаран Пише: Имаш ли можда то сведочење Гојка Половине?
Немам више. Али нека суштина је да су се сукобили КПХ и КПЈ.
Јединствени српски устанак против НДХ подигнут на тромеђи Босне, Лике и Далмације. То је вековима било слепо црево, јер се налазило на периферији три државе, Млетачке Републике, Хабсбуршке Монархије и Османског Царства. Због те географске забачености тај крај је вековима био "сигурна кућа" за Православне Србе који нису били изложени асимилацији као у неким питомијим местима. Због толике српске концентрације тај крај су и 90-их звали "мала Србија". Не велика него мала. Е тај крај је подигао 27. јула устанак у Дрвару, који се после ширио концентрично даље и убрзо је створена јединствена слободна територија на српској тромеђи.
Након тога, ту слободну територију реокупирају Талијани и то је регулисано "Отрићким споразумом" по ком ће талијани заштитити српске цивиле и укинути концентрациони логор Госпић и стратиште Јадовно, а заузврат ће се наоружани Срби држати пасивно у односу на талијанску окупациону војску.
Након тога на ту територију, слободну од Хрватске, али под меком талијанском окупацијом, долазе комунисти са разних страна и полако преузимају устанак под своју шапу. Суштинска промена коју су комунисти наметнули је да више нису главни непријатељи наши крвници Хрвати него Талијани. А уз талијане и четници који су изједначени са усташама под заједничким именом "слуге окупатора".
На крају су присвојили српски устанак против НДХ по моделу по ком су присвојили 27. март.
Сукоб међу комунистима избија на релацији КПХ/КПЈ око надлежности над територијом. Марко Орешковић гине од "својих" као последица тих унутрашњих комунистичких превирања. На крају КПХ је изгурала своје, па је јединствени српски устанак против НДХ подељен на 2 устанка и то на основу колонијалних граница које су повучене Карловачким миром 1699. године. Па је један устанак подигнут 27. јула у Дрвару у режији КПЈ и то се славило као "Дан устанка народа БиХ" а други у Србу такође 27. јула у режији КПХ и он се славио као "Дан устанка народа Хрватске". (!) А од Дрвара до Срба ваздушно има као од Љига до Косјерића. И то сам много рекао! Обашка што тог 27. јула 1941. године нико на устаничкој тромеђи није чуо ни за КПЈ ни за КПХ. Нису чули ни за Дражу, али су знали за младог Краља Петара и сви су себе тада видели као краљеву војску, супротстављену издајницима Краља и отаџбине - Хрватима.
На крају смо сви у школи морали учити напамет песмицу
"Цјелој Лици жалост срце бије, што јој неста дичнога Крнтије..."
а која се завршава са
"...ој четници жалосна вам мајка, платићете Орешковић Марка".
А четници ни лук јели ни лук мирисали. Али је то искоришћено да се ископају Маријански ровови међу тада јединственим српским устаницима, а који се држе и дан-данас кад је свима јасно да је у питању била манипулаија.
Изгледа да је тачно оно да се људи најтеже одричу сопствених заблуда.