МИТРОПОЛИТ ВОЛОКОЛАМСКИ ИЛАРИОН:
ЦРКВЕ ЋЕ МОРАТИ ДА ДОНОСЕ НЕСТАНДАРДНЕ ОДЛУКЕ, САДА ИМАМО "ПРВОГ БЕЗ ЈЕДНАКИХ"
Очекујући резултате Синода Александријске патријаршије у Африци, Цариградска патријаршија је оснивање егзархата Руске православне цркве у Африци назвала „антиканонским“ и заложила се за „обнављање канонског поретка“ на континенту. Митрополит волоколамски Иларион, предсједавајући Одјељења за спољне црквене послове Московске патријаршије, у интервјуу за РИА Новости говорио је о реакцији Руске православне цркве на ову и друге сличне изјаве, расколу и новим реалностима у светском Православљу, као и принципијелност превазилажења раскола у Украјини.
– Владико, како коментаришете изјаве Александријске и Цариградске патријаршије, нарочито позив да се „обнови канонски поредак у Африци“?
– Цариградска патријаршија живи у паралелној стварности, коју је створила својим дјеловањем у Украјини. Очекујемо успостављање канонског поретка у Украјини, и тада ће моћи да се започне разговор о успостављању канонског поретка у цијелом светском православљу. Ситуација која се развила у Африци јесте директна последица дјеловања цариградског патријарха Вартоломеја легализације украјинског раскола, „враћања чинова“ особама које никада нису канонски рукоположене.
У светском православљу, као резултат једностраног и непријатељског дјеловања цариградског патријарха према Руској цркви, створена је ситуација канонског хаоса. У овој ситуацији, све док се канонски поредак не успостави у цијелом светском православљу, све док Цариград одбија дијалог и води монолог, издајући указе у стилу „Roma locuta, causa finita“, православне Цркве морају и мораће убудуће да доносе нестандардне одлуке.
– Зашто је Руска православна црква одлучила да оснује егзархат у Африци?
– Свети Синод наше Цркве одлучио је да оснује егзархат у Африци не да би поткопавао мисију Александријске патријаршије или отуђио неку њену парохију. Руској цркви то није потребно и то њу не занима. Не осјећамо никакво непријатељство ни према патријарху Теодору, нити према неком епископу Александријске патријаршије.
Напротив, увијек смо високо цијенили подршку канонском православљу у Украјини, коју је патријарх Теодор доследно пружао до 2018. године. Покушали смо да пружимо сву могућу помоћ Александријској патријаршији и нисмо стварали своје парохије на њеној територији, иако су то од нас тражили многи вјерници који говоре руски, а који живе у различитим афричким земљама. Али, након што је патријарх Теодор почео да помиње расколничког вођу и ступио у саслуживање са расколницима, настала је ситуација без преседана услед које афрички клирици нису хтјели да слиједе свог патријарха у признавању раскола и обратили су се московском патријарху. Нисмо журили са одлуком, чекали смо двије године. Али пошто се став патријарха Теодора није промијенио, а нико од епископа Александријске патријаршије није изразио неслагање са овим ставом, сматрали смо да више не можемо да одбијемо оно свештенство које је тражило од патријарха московског да их прими под јурисдикцију Руске цркве из једног јединог разлога – оног истог, због кога смо били принуђени да прекинемо општење са Александријским патријархом.
– Какав ће бити одговор Руске цркве на изјаве Александријске и Цариградске патријаршије?
– Очекивали смо их, али пошто се нама нико није обратио, онда се одговор и не очекује. По мом мишљењу, начин размјене изјава је прилично бесмислен и неперспективан. Или је потребно договорити правила понашања на међуправославном нивоу, или ће свака помјесна црква бити препуштена сама себи и доносити одлуке самостално.
Недавно је архиепископ албански Анастасије, који је много година посветио својој мисији на афричком континенту, још једном подсјетио да је неопходан дијалог на међуправославном нивоу. Дозволите ми да цитирам његову изјаву: „Од самог почетка црквене кризе у Украјини и усмено и писмено смо истицали да вријеме не лијечи црквене сломове и расколе, већ их, напротив, продубљује и цементира. Недавна одлука Московске патријаршије да успостави егзархат на афричком континенту потврђује првобитне страхове... У будућности ће двије православне патријаршије, које међусобно не учествују у тајнама, позивати обичне Африканце да прихвате православље.“ Из угла предстојатеља Албанске цркве, „ријеч је о болном развоју догађаја.“ Према његовим ријечима, „изјава да у православљу нема раскола, већ само несугласица, подсјећа на теорију о томе да коронавирус не постоји“. Архиепископ Анастасије предлаже да се „хитно разговара о начину лијечења и употреби вакцина, које су прописане апостолским предањем: то су мир и помирење“.
– Да ли су у Руској цркви спремни за дијалог са свим помјесним црквама по питању раскола?
– Увијек смо били спремни за дијалог. Како би спријечио опасан развој догађаја, Његова Светост патријарх Кирил је у августу 2018. године отпутовао у Истанбул, састао се са патријархом Вартоломејем, упозоравао на опасне и катастрофалне последице могућих акција поводом легализације раскола у Украјини. Нажалост, то није помогло. У циљу разговора о проблемима који су настали на међуправославном нивоу, Његово Блаженство патријарх јерусалимски Теофил је сазвао састанак у Аману у фебруару 2020. године и на њему је учествовао Његова Светост патријарх Кирил.
– Како видите пут излаза из садашње кризе?
– Пут ка обнављању јединства и зацјељивању нанијетих рана лежи у повратку на стање које је било прије јесени 2018. године – на стање када су се православне Цркве међусобно савјетовале, и када, у складу са канонима, „први“ ништа није радио без сагласности осталих, а када су остале под предсједавањем „првог међу једнакима“ саборно доносиле одлуке. Сада имамо „првог без једнаких“, а уместо да средство комуникације буде дијалог, изабран је монолог. Последице ове погрешне тактике су очигледне.
(mospat.ru)
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
