[Бенито]

"Није се одмах придружио Дражи Михаиловићу на Равној Гори, иако је знао за њега, СВЕ ДОК КОМУНИСТИ НИСУ ПОКУШАЛИ ДА ГА ЛИКВИДИРАЈУ."
У овој фус-ноти није било довољно простора да се овом питању посвети дужна пажња. Тимотијевић зна за овај детаљ, али очигледно није довољно веровао извору.
У врло скором року појавиће се једна расправа везана за ову важну тему. Важна је из много разлога. Оно што је сигурно је да је Драгиша Васић отишао на Равну Гору, иако га је Дража Михаиловић више пута позивао, тек пошто су комунисти покушали да га убију.

[Бенито]

Апропо биографија које смо више пута помињали, треба рећи да се у фус-нотама "провлаче" и личности које немају исписани биографију у овој књизи. Једна од тих историјских личности је и Гојко Стојчевић, много година доцније патријарх Српски.
Биографија Гојка Стојчевића непосредно пре и за време Другог светског рата помиње се у више различитих биографија, у садржају ове књиге. Учења и утицаји које је Стојчевић сакупљао у заједничком мисионарском раду са тим историјским личностима, много су утицале на његове доцније религијске и животне ставове, као епископа Рашко-призренског и патријарха Српског.
Управо ови упливи старијих и много познатијих монаха СПЦ оног доба на духовни развој младог монаха, осветљавају биографију патријарха Павла на нешто другачији и сигурно прецизнији начин, него што то чини данас званична СПЦ за тај период живота патријарха.
Уосталом, многи од нас који памтимо време патријарховање Павла сада, кроз биографије његових учитеља и сапатника из периода Другог светског рата, а које су написане и донете у овој књизи, јасно можемо уочити у многим потезима патријарха Павла утицаје неких личности из наше цркве који, у то време, одавно нису ходали овим светом.
Такође, ту се јасније уочава разлика у духовним ставовима у односу већ на његовог наследника на трону Светог Саве, патријарха Иринеја, који је одрастао у истом крају, али није до краја упио духовне знаке истих тих људи које је однео безбожнички комунизам.
О разлици патријарха Павла у односу на садашњег патријарха СПЦ не треба ни трошити речи.
Све је много јасније када се прочитају биографије и односи патријарха Павла са одређеним црквеним личностима, које су представљене у књизи "Рујна слобода".

[РежисерСтари]

Апропо биографија које смо више пута помињали, треба рећи да се у фус-нотама "провлаче" и личности које немају исписани биографију у овој књизи. Једна од тих историјских личности је и Гојко Стојчевић, много година доцније патријарх Српски.
Биографија Гојка Стојчевића непосредно пре и за време Другог светског рата помиње се у више различитих биографија, у садржају ове књиге. Учења и утицаји које је Стојчевић сакупљао у заједничком мисионарском раду са тим историјским личностима, много су утицале на његове доцније религијске и животне ставове, као епископа Рашко-призренског и патријарха Српског.
Управо ови упливи старијих и много познатијих монаха СПЦ оног доба на духовни развој младог монаха, осветљавају биографију патријарха Павла на нешто другачији и сигурно прецизнији начин, него што то чини данас званична СПЦ за тај период живота патријарха.
Уосталом, многи од нас који памтимо време патријарховање Павла сада, кроз биографије његових учитеља и сапатника из периода Другог светског рата, а које су написане и донете у овој књизи, јасно можемо уочити у многим потезима патријарха Павла утицаје неких личности из наше цркве који, у то време, одавно нису ходали овим светом.
Такође, ту се јасније уочава разлика у духовним ставовима у односу већ на његовог наследника на трону Светог Саве, патријарха Иринеја, који је одрастао у истом крају, али није до краја упио духовне знаке истих тих људи које је однео безбожнички комунизам.
О разлици патријарха Павла у односу на садашњег патријарха СПЦ не треба ни трошити речи.
Све је много јасније када се прочитају биографије и односи патријарха Павла са одређеним црквеним личностима, које су представљене у књизи "Рујна слобода".

Да ли се може наћи списак полазника курса у Каленићу 44?Догађаји у периоду 41-45,на простору тзв уже Србије,а посебно верски живот,и деловање свештенства у том периоду,потпуно је са стране спц некако препуштено зубу времена.Изузев пар књига,Џомића,па она о Рапајићу,и она о страдању Џиџе,написана од стране породице,спц је уложила мало напора да се тај период осветли.Штета,тај период,надахнуо је доста свештеника,па касније читаву једну генерацију,која је стасавала под комунизмом,а која је оставила велики траг.Ако налетиш на какву добру препоруку,у вези монографија везаних за судбине свештеника посебно у Овчарској клисури јави.Благовештање....Свете Тројице,мучне године,а некако непознате,непрезентоване,необнародоване....

[Бенито]

Ана је користила литературу архимандрита Јована Радосављевића, недавно преминулог. Знам да није стигла све да прегледа, јер није имала времена, а ово је било довољно за књигу. Наравно, уз још пар извора који до сада нису објављени...
Углавном, Јован Радосављевић је примарни извор за тај крај био и за Џомића и за друге које си поменуо... Треба прегледати целу његову заоставштину, али не верујем да је нешто оставио необјашњено за тај период и тај предео, манастире које си навео...
Сагласан сам да је изузетно важна тема...
ПС вероватно негде постоји списак полазника школе у Каленићу, али нико га још није "нагазио"...

[РежисерСтари]

Курс је трајао две недеље.Дража је наредио Кесеревићу,да са курса :Радомира Марића,Драгољуба Станковића,и Драгомира Неранџића пошаље у Источну Босну.
АВИИ,ЧА,К-278,РЕГ,БР.18/1 из Самарџићеве књиге Дража и општа историја бр 8.

Списак постоји,што би рекао онај кримос Вуковић-мајмун.Бар делује тако.Има монографија о Благовештењу,али целински да је неко обрадио Овчарску-кабларску клисуру у периоду 1941-1945,није ми познато.
Имам један љотићевски извор,наћи ћу га.Мислим управо везан за Свете Тројице.

---

Можда у Чачанском архиву,кад боље размислим,могуће да је ту тему обрадио,или бар начео.

[Бенито]

Државни историчари боље ништа да не обрађују. Ни ови из СПЦ... Када они не наводе ко је био Гојку Стојчевићу најбољи друг на студијама и патрон у време Другог светског рата, онда стварно шта даље да се каже...

[Мића Адмирал]

Nekako u isto vreme dopale su me dve knjige : Bosanska golgota, od Bojana Dimitrijevica i Nemanje Devica i Rujna sloboda, priredjivaca Ane Filipovic.
Prvu knjigu sam vec neko vreme zavrsio. Ova knjiga opisuje poslednji cin JVuO, a u njoj se ne govori o imenima, samo ona poznata neizbezna, pa na kraju knjige i ne postoji Registar imena !?
Dok knjiga Rujna sloboda je krcata imenima i ja je jos uvek citam. Vec sam jednom napisao Ravna Gora, pa Dragacevo.
Svakako jos od prve Slavkove knjige pa do Rujne slobode, dominira osecaj situacije kako se moglo otici u jednu od vojski, bez ikakve logike i istorijske okolnosti. Ta situacija me neodoljivo podseca na odlazak u partizane Ljubomira Tadica.

[Милослав Самарџић]

Глумца?

[Мића Адмирал]

Otac Borisa Tadica.

[Бенито]

Nekako u isto vreme dopale su me dve knjige : Bosanska golgota, od Bojana Dimitrijevica i Nemanje Devica i Rujna sloboda, priredjivaca Ane Filipovic.
Prvu knjigu sam vec neko vreme zavrsio. Ova knjiga opisuje poslednji cin JVuO, a u njoj se ne govori o imenima, samo ona poznata neizbezna, pa na kraju knjige i ne postoji Registar imena !?
Dok knjiga Rujna sloboda je krcata imenima i ja je jos uvek citam. Vec sam jednom napisao Ravna Gora, pa Dragacevo.
Svakako jos od prve Slavkove knjige pa do Rujne slobode, dominira osecaj situacije kako se moglo otici u jednu od vojski, bez ikakve logike i istorijske okolnosti. Ta situacija me neodoljivo podseca na odlazak u partizane Ljubomira Tadica.

У "Рујна слобода" преко 1100 имена у Регистру имена. А то су, ипак, "само мемоари".
Дотични су у таквој једној врсти студије, аналогно овом горе, требали ставити најмање 10 пута више имена у Регистар, односно најмање толико су морали поменути у књизи. Али, они изгледа имају агенду да "не оптерећују читаоце својим претераним знањима које поседујемо".
Извињавам се што их уопште помињем. Није ни битно...
Адмирале, хвала на коментару... Једно од тих имена у Регистру је и Твоје, па јави овде ако си "непрецизно цитиран".
Очекујемо Твоју расправу о овој књизи....

[Ficca76]

Један савет ономе ко шаље књиге, да је боље тј. сигурније запакује, јер они тамо у поштама као да фудбал играју са пакетима, те дођу оштећени до крајње адресе.
Оштећена ми је стигла, али се ипак може прочитати, што ћу ускоро и урадити.
Хвала и свако добро!

Поштовани Фићо, искуство нас је научило да нису све поште у оквиру Пошта Србије исте. За неке експозитуре и неке поштаре у Србији, можемо пошиљку запаковати и у панцирну кошуљу, они би је изрешетали... Наравно, Ви за то вероватно немате времена, могли би да их тужите за оштећење пошиљке и да Вам надокнаде штету. Познато је да они са тим проблемом муку муче годинама, јер су неки Срби немилосрдни по том питању, па Поште Србије троше знатна средства на одштете...
Размишљали смо о преласку на алтернативне компаније, али и са њима су искуства прилично негативна.
У сваком случају, хвала на разумевању. Покушаћемо да у најскоријем периоду нађемо решење за овај проблем.
Велики поздрав...

Поштовани, веома сам вам захвалан што сте ми послали поново књигу која је стигла без оштећења.
Професионализам за похвалу, још једном хвала и уздравље!

[Бенито]

На здравље и на Спасење...

[Мића Адмирал]

Nema knjige o Dragacevu, a da nije o Milutinu Jankovicu i tako ce uvek da bude.
Najveca rana i greska JVuO i najv samog Draze.
Narednik Milutin je dobacio svoje ime, za zivota, mnogo dalje od Dragaceva.
Evo kako pominje Milutina i Dragacevo jedan redov iz Druge kragujevacke brigade koji je prvi put "tamo" u povlacenju JVuO za Bosnu 1944 ( rukopis je neobjavljen ) :
" ... Dobili smo pokret. Dolazomo u Kaonu. Tu smo se zadrzali dva dana.
Idemo dalje kroz Dragacevo, preko terena por.Milutina Jankovica. Prolazimo Gornje Dragacevo...Prema nasoj Sumadiji...mala Bosna ! Tri puta su Bugari palili Gornji Dubac. Tri puta su palili kucu Jankovicevu, - tri puta mu je narod, sam podizao.
Mislim da je 1943 likvidirao 70 Bugara na Cemernu.
U Ovcarsko-kablarskoj klisuri potukao ljoticevce, i samom njihovom komandantu Budimiru Nikicu, otsekao nogu mitraljezom.
...Pokret se nestavlja. Idemo preko Cemerna. Prolazimo pored koliba gde je bio Cicin Stab, 1942 godine. Prolazimo Dragacevom i idemo ka Ivanjici.
U jednom selu Gornjeg Dragaceva ucinio sam se poznat - majci, sinu i cerci, i u to su bili tako tvrdo ubedjeni, da ih vise nisam mogao razuveriti.
Smatrali su da sam ja 1943 bio kod Milutina Jankovica, tu u njihovom kraju.
Dobra strana bese ta - sto posle toga nisam placao ni mleko, ni sir, jer nisu za to hteli ni da cuju.
Inace, nas 30 koliko nas je u tu kucu odredjeno, za nedelju dana , za mleko i sira ostavili smo 85 000 dinara, kako nam sam domacin rece. Vise nego sto bi imao, kada bi godina najbolje ponela, kako on kaze.
Prosli smo i Ivanjicu. Idemo pored r.Moravice...tako drum vodi...
Prolazimo mesto zvano Debeli jasen..."

[Шумадинац]

Najveca rana i greska JVuO i najv samog Draze.

Свака част Мићо и све то стоји, али не бих рекао да је то "највећа рана" и "грешка" ЈВуО. Уствари, нека просуде и они који знају доста више о њему.... његове мане.