[Митић]

Четничке команде

Карта Команде Јужне Србије на простору данашње Србије, са јединицама на њеној териорији крајем 1942. године (белим линијама уоквирени потчињени корпуси)

Извор: Раде Ристановић

https://www.facebook.com/photo/?fbid=102...5488910000

[Александар Динчић]

Топлички, 1. и 2. косовски корпус били су потчињени Команди Јужне Србије.

[Милослав Самарџић]

Топлички, 1. и 2. косовски корпус били су потчињени Команди Јужне Србије.

Да, док их Дража није пребацио Кесеру, пролећа 1944. године (2. косовски и Топлички; мада 2. косовски је ода 1942. био везан за Кесера).

[Мића Адмирал]

Четничке команде

Карта Команде Јужне Србије на простору данашње Србије, са јединицама на њеној териорији крајем 1942. године (белим линијама уоквирени потчињени корпуси)

Извор: Раде Ристановић

https://www.facebook.com/photo/?fbid=102...5488910000

Interensantan je ovaj Rtanjski korpus, sa "pozajmljenim" srezovima iz Timockog i Knjazevackog korpusa, na čelu sa majorom Milovanom Popovićem, budućim komand.Cegarskog korpusa.
Da li Dincicu znaš nešto više o Rtanjskom korpusu, koji očigledno nije opstao ?

[Милослав Самарџић]

Колико ми је познато, није ни формиран. Вероватно је постојао план.

[Александар Динчић]

Четничке команде

Карта Команде Јужне Србије на простору данашње Србије, са јединицама на њеној териорији крајем 1942. године (белим линијама уоквирени потчињени корпуси)

Извор: Раде Ристановић

https://www.facebook.com/photo/?fbid=102...5488910000

Interensantan je ovaj Rtanjski korpus, sa "pozajmljenim" srezovima iz Timockog i Knjazevackog korpusa, na čelu sa majorom Milovanom Popovićem, budućim komand.Cegarskog korpusa.
Da li Dincicu znaš nešto više o Rtanjskom korpusu, koji očigledno nije opstao ?

То је 100% из немачког документа - тако је и направљена ова шема. Они (Немци) помињу Ртањски корпус и мајора Милована Поповића, команданта Чегарског корпуса. 

[Бенито]

Ко зна он зна... Стављање извора без икакве критике... Доктори наука...

[Александар Динчић]

Сокобањски срез је припадао Делиградском корпусу, док је на шеми то Ртањски. Срез Нишки није припадао Делиградском већ Чегарском корпусу. Дакле, немачка шема настала према неким заплењеним документима, можда чак и на основу података које је прикупила прислушна служба (упад у четнички систем везе, касно лето 1942).

[Митић]

Раде Ристановић и Милутин Живковић су објавили рад у Лесковачком зборнику и ту се налази карта Команде Јужне Србије. Заборавио сам да ставим линк.

https://www.academia.edu/57778540/%D0%9C...0%A0%D0%90

Чланак је писан на основу до сада необјављене архивске грађе похрањене у Војном архиву у Београду и одабраној научној литератури. Цитирају документа из четничке архиве.

[Александар Динчић]

Није Ђурић "срце" команде Јужне Србије. Његова улога је више него предимензионирана када је реч о јужним крајевима. Имао је велику територијалну надлежност, али није могао да има апсолутну контролу. Зато су његови извештаји уполовљени, врло често и нетачни. Као командант једне велике области није био спреман за компромис, већ за сплеткарење. Његови извештаји о организацији јединица у источној Босни такође обилују нетачностима и сплеткама. Негде је и лагао, негде чак отворено исказивао љубомору. Подривао је и оне четничке одреде који су намеравали да пређу у јединице ЈВУО. Известио је Дражу да су Пећанчеви четници напали штаб у Добром Долу а то су заправо били Бугари. Ко се њему замерио аутоматски је добијао рђаве карактеристике. Најзад, Ђурић је већ затекао створену организацију која је постојала и пре његовог доласка. Није известио о правом стању које је владало у Топлици пре него што је дошао у јужне крајеве- да су четници бранили српски живаљ од насртаја Арнаута којима су обилато помагали Немци и да су листом прешли у редове Дражиних четника након што је Симовић наименовао Дражу за команданта јединица у земљи.
И зато Ристановић и Живковић, верујући његовим извештајима (овај крај - југ Србије - прим. аут- пре мог доласка био је мртав за Равногорску идеју) - смештају Дражину организацију у 1942. г, а треба 1941. Тачније, чим је Пећанац пристао да се придружи влади Недића, Дража је прекршио споразум о територијалној подели (западно од В. Мораве - ВК, источно - команда Пећанца; зато није било јединица ВК до августа 1941) и формирао је прве истурене штабове на подручју Јужне Србије. Први је био под редним бројем 12 (мајор Добривоје Маринковић, помиње се тек 1942, а треба септембра 1941), други 101 (на Копаонику - поручник Сава Симић, не помиње се), трећи 42 (Пирот - поручник Мирко Ћирковић, не помиње се) и четврти 43 (Ниш - капетан Миленко Рељић, помиње се тек у априлу 1942, а треба у децембру 1941). У почетку или до краја 1941. г. окупљали су и јединице у јужној Србији (углавном четничке одреде К.Пећанца). Конкретно. за подручје које обрађују, пре Ђурићевог доласка, задужен је био Нишки штаб који је имао широка овлашћења у вези организације. Такође је било и Дражиних изасланика (Павле Мешковић, Петруш Стефановић и др). Дража је послао и касније војводу Пчињског, капетана Ђорђевића да изврши организацију од Врања до Лесковца, али је он пришао Пећанцу. И тако даље.

[Николај]

Зашто мислиш да су му нетачни извештаји из Источне Босне? Дословно исте ствари је тада извештавао са тог терена и Лазар Тркља, а нешто касније и Милорад Момчиловић и Манојло Пејић. Па и Остојић у децембру. То се може рећи чак и за Кораћа када после рата описује борбе око Вишеграда.

[Бенито]

Није Ђурић "срце" команде Јужне Србије. Његова улога је више него предимензионирана када је реч о јужним крајевима. Имао је велику територијалну надлежност, али није могао да има апсолутну контролу. Зато су његови извештаји уполовљени, врло често и нетачни. Као командант једне велике области није био спреман за компромис, већ за сплеткарење. Његови извештаји о организацији јединица у источној Босни такође обилују нетачностима и сплеткама. Негде је и лагао, негде чак отворено исказивао љубомору. Подривао је и оне четничке одреде који су намеравали да пређу у јединице ЈВУО. Известио је Дражу да су Пећанчеви четници напали штаб у Добром Долу а то су заправо били Бугари. Ко се њему замерио аутоматски је добијао рђаве карактеристике. Најзад, Ђурић је већ затекао створену организацију која је  постојала и пре његовог доласка. Није известио о правом стању које је владало у Топлици пре него што је дошао у јужне крајеве- да су четници бранили српски живаљ од насртаја Арнаута којима су обилато помагали Немци и да су листом прешли у редове Дражиних четника након што је Симовић наименовао Дражу за команданта јединица у земљи.
И зато Ристановић и Живковић, верујући његовим извештајима (овај крај - југ Србије - прим. аут- пре мог доласка био је мртав за Равногорску идеју) - смештају Дражину организацију у 1942. г, а треба 1941. Тачније, чим је Пећанац пристао да се придружи влади Недића, Дража је прекршио споразум о територијалној подели (западно од В. Мораве - ВК, источно - команда Пећанца; зато није било јединица ВК до августа 1941) и формирао је прве истурене штабове на подручју Јужне Србије. Први је био под редним бројем 12 (мајор Добривоје Маринковић, помиње се тек 1942, а треба септембра 1941), други 101 (на Копаонику - поручник Сава Симић, не помиње се), трећи 42 (Пирот - поручник Мирко Ћирковић, не помиње се) и четврти 43 (Ниш - капетан Миленко Рељић, помиње се тек у априлу 1942, а треба у децембру 1941). У почетку или до краја 1941. г. окупљали су и јединице у јужној Србији (углавном четничке одреде К.Пећанца). Конкретно. за подручје које обрађују, пре Ђурићевог доласка, задужен је био Нишки штаб који је имао широка овлашћења у вези организације. Такође је било и Дражиних изасланика (Павле Мешковић, Петруш Стефановић и др). Дража је послао и касније војводу Пчињског, капетана Ђорђевића да изврши организацију од Врања до Лесковца, али је он пришао Пећанцу. И тако даље.

Динча, ово што си навео је само део грешака које су они направили, али је убедљиво најважнији. Неком је, очигледно, врло важно да остане уврежено да су се партизани организовали на југу Србије далеко пре четника.
Да ли ова двојица то чине зато што не знају да изврше унутрашњу критику извора, да ли зато што им је захват извора и литературе катастрофалан за овако "епохалне" закључке, потпуно је ирелевантно. Узмимо само пример уметања оног македонског историчара и његов рад из 2018. године о Миливоју Трбићу. Могу руку да дам да они тај рад нису ни погледали, него су га ту додали због "братства и јединства" са колегама из Скопља. А не користе мемоаре Трбићеве. Не користе ни "Сура слобода" где би им многе недоумице биле решене, јер је очигледно из авиона да су се они ове теме ухватили први пут у животу. Да не говорим о Твојим бројним сепаратима, расправама и слично на исту тему.
Оно што је сигурно је да ми у историографији имамо, као и у политици, паралелну стварност: званични историчари живе и пишу своју историју, а ми, неки други, неку своју. Наше историје, иако пишу о истом времену, истим људима и истим догађајима, ретко се где сретну. И то ће трајати јако, јако дуго...

[Митић]

Овако се ради историографија. А стварно су могли да цитирају и Динчића, а сигурно знају за Његов рад о организацији Југословенске војске у Македонији.

Тај рад може се наћи онлајн. Такви докторски радови се увек нађу.

[Vlad Alekš]

Није Ђурић "срце" команде Јужне Србије. Његова улога је више него предимензионирана када је реч о јужним крајевима. Имао је велику територијалну надлежност, али није могао да има апсолутну контролу. Зато су његови извештаји уполовљени, врло често и нетачни. Као командант једне велике области није био спреман за компромис, већ за сплеткарење. Његови извештаји о организацији јединица у источној Босни такође обилују нетачностима и сплеткама. Негде је и лагао, негде чак отворено исказивао љубомору. Подривао је и оне четничке одреде који су намеравали да пређу у јединице ЈВУО. Известио је Дражу да су Пећанчеви четници напали штаб у Добром Долу а то су заправо били Бугари. Ко се њему замерио аутоматски је добијао рђаве карактеристике. Најзад, Ђурић је већ затекао створену организацију која је  постојала и пре његовог доласка. Није известио о правом стању које је владало у Топлици пре него што је дошао у јужне крајеве- да су четници бранили српски живаљ од насртаја Арнаута којима су обилато помагали Немци и да су листом прешли у редове Дражиних четника након што је Симовић наименовао Дражу за команданта јединица у земљи.
И зато Ристановић и Живковић, верујући његовим извештајима (овај крај - југ Србије - прим. аут- пре мог доласка био је мртав за Равногорску идеју) - смештају Дражину организацију у 1942. г, а треба 1941. Тачније, чим је Пећанац пристао да се придружи влади Недића, Дража је прекршио споразум о територијалној подели (западно од В. Мораве - ВК, источно - команда Пећанца; зато није било јединица ВК до августа 1941) и формирао је прве истурене штабове на подручју Јужне Србије. Први је био под редним бројем 12 (мајор Добривоје Маринковић, помиње се тек 1942, а треба септембра 1941), други 101 (на Копаонику - поручник Сава Симић, не помиње се), трећи 42 (Пирот - поручник Мирко Ћирковић, не помиње се) и четврти 43 (Ниш - капетан Миленко Рељић, помиње се тек у априлу 1942, а треба у децембру 1941). У почетку или до краја 1941. г. окупљали су и јединице у јужној Србији (углавном четничке одреде К.Пећанца). Конкретно. за подручје које обрађују, пре Ђурићевог доласка, задужен је био Нишки штаб који је имао широка овлашћења у вези организације. Такође је било и Дражиних изасланика (Павле Мешковић, Петруш Стефановић и др). Дража је послао и касније војводу Пчињског, капетана Ђорђевића да изврши организацију од Врања до Лесковца, али је он пришао Пећанцу. И тако даље.

Динча, ово што си навео је само део грешака које су они направили, али је убедљиво најважнији. Неком је, очигледно, врло важно да остане уврежено да су се партизани организовали на југу Србије далеко пре четника.
Да ли ова двојица то чине зато што не знају да изврше унутрашњу критику извора, да ли зато што им је захват извора и литературе катастрофалан за овако "епохалне" закључке, потпуно је ирелевантно. Узмимо само пример уметања оног македонског историчара и његов рад из 2018. године о Миливоју Трбићу. Могу руку да дам да они тај рад нису ни погледали, него су га ту додали због "братства и јединства" са колегама из Скопља. А не користе мемоаре Трбићеве. Не користе ни "Сура слобода" где би им многе недоумице биле решене, јер је очигледно из авиона да су се они ове теме ухватили први пут у животу. Да не говорим о Твојим бројним сепаратима, расправама и слично на исту тему.
Оно што је сигурно је да ми у историографији имамо, као и у политици, паралелну стварност: званични историчари живе и пишу своју историју, а ми, неки други, неку своју. Наше историје, иако пишу о истом времену, истим људима и истим догађајима, ретко се где сретну. И то ће трајати јако, јако дуго...

Да ли си овде можда направио lapsus calami? Колико се ја сећам, мемоаре је написао Василије Трбић. Он је имао сина који је био код Драже. Да ли се син звао Миливоје? Да ли је и он написао мемоаре? Разјасни и хвала унапред.