[Мића Адмирал]

Da li zna neko nešto više :
Pripadnice - saradnice JVuO, iz s. Donja Bejasnica, srez Prokupacki,
pobijene od komunista februara 1945 :

MILICA PEJČINOVIĆ , r.1920, od o. Radula
MIROSLAVA PEJČINOVIĆ, r. 1920, od o. Dmitra
JOVANKA PEJČINOVIĆ, r. 1915, od o. Alekse
STANA PEJČINOVIĆ, r. 1915, od o. Ljubomira.

[Мића Адмирал]

rez.pes.pporucnik STEVAN M. KUKOLECA

Rodjen 1913. u Glini, Banija.
Završio Pravni fakultet u Beogradu 1936.
1.dec.1936. unapredjen u čin rez.pes.pporucnika.
Pripravnik Ministarstva trgovine i industrije, a tokom okupacije činovnik Ministarstva za Narodno Gospodarstvo u vladi Mil.Nedića i saradnik JVuO.
Član Obaveštajno stručne grupe "EDO" Civilnog Štaba Komande Beograda, 1942-43.
Preživeo rat.
1954.doktorirao na Ekonomskom fakultetu i od 1957.je vanredan profesor, a od 1962. radovan profesor na Tehn.-metal.fakultetu u Beogradu.
Objavio preko 20 knjiga i oko 150 naučnih članaka u stručnim časopisima.
Umro je 1994.

[Мића Адмирал]

I jedno političko ubistvo.

art.major ALEKSANDAR S. BLAZNAVAC
Rodjen 16.avg.1892.u s.Blaznava, od oca Save i majke Zivke.
1910.svrsio XVII kllArtilj.podof.skole.
Ucesnik Oslobodilackih ratova 1912-1918.
1915.unapredjen u oficirski cin i odlikovan Zlatnom medaljom za hrabrost.
Sluzbovao po mnogim mestima Kraljevine, a 16.apr.1935, na svoju molbu je preveden u rezervu.
30.okt.1937.u Kragujevcu, ispred hotela Jadran, trebao je da se odrzi politicki zbor pristalica Udruzene opozicije, ali su prostor zauzele pristzlice J.R.Z. i doslo je do ozbiljne tuce. Iz revolvera, kapetan Blaznavac ( U.O.) usmrcuje pristalicu J.R.Z, opstinskog pisara Ljubisu Vasica.
Komandant Trece kragujevacke brigade Drugog sumadijskog korpusa, od 17.avg.1942.
Uhvacen od Nemaca i nakon duge istrage logorisan na Banjicu 26.maja 1944.
21.juna 1944. interniran u lager Dulag 172.
Sudbina nepoznata.

[sagus]

ПОП САВО БОЖИЋ - КОМАНДАНТ ТРЕБАВСКОГ ОДРЕДА

Поп Саво Божић је рођен 1886. године у Доњим Осјечанима од оца Марка и мајке Павлије. Као и сва српска дјеца тога времена производњи се учио у породичној задрузи, историји и етици из народног предања и пјесме, а вјери из традиционалних обреда и урођене побожности. Ту је био темељ и суштина образовања и васпитања, а све остало је била само надоградња на чврст темељ.
Младог свештеника је одмах на почетку његовог духовоног дјеловања чекало велико искушење – Први свјетски рат. Као и све Србе од знања и чисти чекала га је Голгота. Прво је затворен у злогласну Црну кућу у Бањој Луци, а одатле депортован у логор у Араду из кога је успио побјећи и уз помоћ Руса се пребацити у Солун гдје се прикључује српској војсци и са њом учествује у пробоју Солунског фронта и у великом ратном походу на ослобођењу и уједињењу свих српских земаља. На томе путу искушења показао је да посједује све особине свог народа чврстину, одлучност, храброст и издржљивост. Био је и робијаш и ратник, али у сваком тренутку је остао оно што је био по животном опредјељењу – православни свештеник, непоколебљив у вјери и у служби народу и када му је најтеже.
Када је фашизам свом својом бруталном жестином грунуо на Балкан, поп Саво је био приправан да се суочи са још једним злом. Снагу је црпио из хришћанског поимања живот и човјека и опредјељења да се служи Богу и народу. У борбу против узаврелих националних страсти, запаљивих идеологија и бруталне силе ушао је урођеном добротом, разумијевањем и повјерењем, спремношћу на разговор и договор, хришћанским милосрђем и праштањем.Таквог миротворца представници народа су на Ђурђев дан 1942. године изабрали за комаданта Требавског Одреда. Одред му је служио да његовим оружјем заштити народ од кољача и паликућа када других средстава није било, да и њим брани ово подручје од судбине Козаре и Јасеновца, али да својим ауторитетом комаданта брани и друге од Одреда. Снагом свог духа и Одреда одгонио је злочин и злочинце са овог подручја, чувао и сачувао народ и његове домове.
Поп Саво је мучки ликвидиран од комуниста највјероватније код Теслића 1. маја 1945. године.
Државна комисија ФНДЈ за утврђивање ратних злочина издала је саопштење број 69. од 1. јула 1945. године у коме се каже да је поп Саво Божић „издајник свог народа.“
Постао је издајник зато што није издао свој род, своју вјеру и свог краља. Како онда звати оне који све ово издадоше одједном и заувијек?!

[Monarhist]

ПОП САВО БОЖИЋ - КОМАНДАНТ ТРЕБАВСКОГ ОДРЕДА

Поп Саво Божић је рођен 1886. године у Доњим Осјечанима од оца Марка и мајке Павлије. Као и сва српска дјеца тога времена производњи се учио у породичној задрузи, историји и етици из народног предања и пјесме, а вјери из традиционалних обреда и урођене побожности. Ту је био темељ и суштина образовања и васпитања, а све остало је била само надоградња на чврст темељ.
Младог свештеника је одмах на почетку његовог духовоног дјеловања чекало велико искушење – Први свјетски рат. Као и све Србе од знања и чисти чекала га је Голгота. Прво је затворен у злогласну Црну кућу у Бањој Луци, а одатле депортован у логор у Араду из кога је успио побјећи и уз помоћ Руса се пребацити у Солун гдје се прикључује српској војсци и са њом учествује у пробоју Солунског фронта и у великом ратном походу на ослобођењу и уједињењу свих српских земаља. На томе путу искушења показао је да посједује све особине свог народа чврстину, одлучност, храброст и издржљивост. Био је и робијаш и ратник, али у сваком тренутку је остао оно што је био по животном опредјељењу – православни свештеник, непоколебљив у вјери и у служби народу и када му је најтеже.
Када је фашизам свом својом бруталном жестином грунуо на Балкан, поп Саво је био приправан да се суочи са још једним злом. Снагу је црпио из хришћанског поимања живот и човјека и опредјељења да се служи Богу и народу. У борбу против узаврелих националних страсти, запаљивих идеологија и бруталне силе ушао је урођеном добротом, разумијевањем и повјерењем, спремношћу на разговор и договор, хришћанским милосрђем и праштањем.Таквог миротворца представници народа су на Ђурђев дан 1942. године изабрали за комаданта Требавског Одреда. Одред му је служио да његовим оружјем заштити народ од кољача и паликућа када других средстава није било, да и њим брани ово подручје од судбине Козаре и Јасеновца, али да својим ауторитетом комаданта брани и друге од Одреда. Снагом свог духа и Одреда одгонио је злочин и злочинце са овог подручја, чувао и сачувао народ и његове домове.
Поп Саво је мучки ликвидиран од комуниста највјероватније код Теслића 1. маја 1945. године.
Државна комисија ФНДЈ за утврђивање ратних злочина издала је саопштење број 69. од 1. јула 1945. године у коме се каже да је поп Саво Божић „издајник свог народа.“
Постао је издајник зато што није издао свој род, своју вјеру и свог краља. Како онда звати оне који све ово издадоше одједном и заувијек?!

Нека је вечна слава оцу Сави! Див јунак, не само Требаве него и Посавине у којој је био омиљен и у којој је омиљен и дан данас. Људи таквог формата као што су отац Саво, капетан Павле Гајић (његов помоћник и командант 5. Посавске), Милош Ботић и многи други се данас тешко мегу пронаћи. Онакву личну жртву какву су они поднели ради нас свих, мало ко би поднео данас. Нека им је вечна слава и хвала, као и свим јунацима Требаве и Посавине!

[sagus]

СРБОБРАН СРПКО МЕДЕНИЦА
(Вишеград, 15. мај 1924 - Лунићи код Прибоја, 13. јануар 1951)

На данашњи дан 13. јануара 1951. године у Лунићима код Прибоја у сукобу са Озном убијен је Српко Меденица, поручник ЈВуО, обавештајни официр (1941-1945), учесник антикомунистичког герилског отпора у ФНРЈ (1945-1951), једини преживели из пратње и једини очевидац хапшења ђенерала Драгољуба Михаиловића.
Као ни ђенералу Дражи ни Меденици се не зна гроб. По сведочењима неких људи из тог краја Српко је бачен у ископану јаму на месту где се данас налази ФАП у Прибоју.

[levac]

[Митић]

Одисеја др Душана Мушкатировића

https://nova.rs/kultura/foto-istorija-od...o-kvebeka/

http://www.epicentarpress.rs/android/ves...ovi%C4%87/

На Квизу је био споменут др Душан и његов син Гале.

Бенито, Мића Адмирал и гдин Милослав су писали о њима.

[Мића Адмирал]

Jevrejin LAJB SNEKENDORF iz Cacka, presao je u pravoslavlje i uzeo ime LJUBOMIR SELAKOVIC.
Njegov sin, rodjeni Cacanin, MAKSIMILIJAN L. SNEKENDORF postao je MAKSIM SELAKOVIC.
Dr MAKSIM SELAKOVIC, poznati Niski stomatolog, tokom okupacije, novcano je pomagao JVuO i slao novac na Ravnu Goru, preko svog sestrica SLOBODANA VELICKOVICA.
MAKSIM je uhapsen od Gestapoa i streljan 17.avg.1942.u Nisu.

SLOBODAN D. VELICKOVIC, r.31.avg.1918.u Nisu, od oca glednog Niskog farmaceuta DRAGUTINA i majke TEODORE, r.Selakovic.
Student tehnike.
Ravnogorac pod sifrom MILAN VUK.
Posle rata, 12.maja 1945, streljan od komunista u Nisu.

[Мића Адмирал]

Одисеја др Душана Мушкатировића

https://nova.rs/kultura/foto-istorija-od...o-kvebeka/

http://www.epicentarpress.rs/android/ves...ovi%C4%87/

На Квизу је био споменут др Душан и његов син Гале.

Бенито, Мића Адмирал и гдин Милослав су писали о њима.

Bravo za Mitica, koji ovde donosi vredne price.
Gore se pominje reziser Djordje Kadijevic, ciji je otac bio Drazin oficir. Kao i Milan Gale Muskatirovic imao je sudbinu istu. Ocevi im se nisu vratili. Djordje Kadijevic je doziveo tolika porodicna stradanja da je to mnogo i za tri zivota. Na kraju, on mudro zakljucuje da su ovde tri najvrednije licnosti Milos Obrenovic, Nikola Pasic i Josip Broz.
Stvarno ne znam sta bih rekao.

[Милослав Самарџић]

Стокхолмски синдром.

[Бенито]

Одисеја др Душана Мушкатировића

https://nova.rs/kultura/foto-istorija-od...o-kvebeka/

http://www.epicentarpress.rs/android/ves...ovi%C4%87/

На Квизу је био споменут др Душан и његов син Гале.

Бенито, Мића Адмирал и гдин Милослав су писали о њима.

1. "Покрет Драгослав Михајиловића"
Поред свих вредности овог текста, за овакве грешке оваквим ликовима треба забранити да објављују текстове, а нарочито то важи за његовог уредника.
2. Ово око лекарске дипломе није било после рата само у Енглеској, него у целој западној Европи после Другог светског рата. Једноставно, много је било избеглица који су се представљали као лекари или хирурзи, а лагали су, па су западне владе одлучиле да не признају те дипломе. Други разлог био је што њихови лекари нису у довољном броју желели да оду да раде у колоније. Тако су они хтели да натерају лекаре избеглице да оду на те дестинације, а тамо су им признавали дипломе. Чисто да објасним о чему се радило у случају др Мушкатировића, као и многих других лекара избеглица после Другог светског рата на западу Европе.
Иначе, прича је заиста одлична.

[Митић]

Одличан коментар, Бенито.

Поготово што Дражи промаше име, па га прекрсте у Драгослава.

И морам да признам, не дешава се тако ретко. Некад му промаше и презиме.

[Александар Динчић]

Jevrejin LAJB SNEKENDORF iz Cacka, presao je u pravoslavlje i uzeo ime LJUBOMIR SELAKOVIC.
Njegov sin, rodjeni Cacanin, MAKSIMILIJAN L. SNEKENDORF postao je MAKSIM SELAKOVIC.
Dr MAKSIM SELAKOVIC, poznati Niski stomatolog, tokom okupacije, novcano je pomagao JVuO i slao novac na Ravnu Goru, preko svog sestrica SLOBODANA VELICKOVICA.
MAKSIM je uhapsen od Gestapoa i streljan 17.avg.1942.u Nisu.

SLOBODAN D. VELICKOVIC, r.31.avg.1918.u Nisu, od oca glednog Niskog farmaceuta DRAGUTINA i majke TEODORE, r.Selakovic.
Student tehnike.
Ravnogorac pod sifrom MILAN VUK.
Posle rata, 12.maja 1945, streljan od komunista u Nisu.

Погинуо на Зеленгори када је са још неким војницима из Команде Србије бранио Дражино повлачење. Породица му није могла пронаћи остатке у босанским врлетима и на споменику је уписан датум рођења и смрти који су добили од неких комуниста. А тај гроб је празан. Један форумаш са Погледа ми се јављао пре пар година и рекао да су неки наши људи у Републици Српској нашли гроб неког нишког официра (Слободан Беба Величковић је био резервни поручник) али сам заборавио код ког села. Можда је његов, ко би га знао.