24-04-2022, 02:31 PM
Видим да нико није ово покренуо, а важна је и битна тема, па рекох хајде, да се покрене. Да не би био досадан трактат или есеј, ја ћу то овако, по Кју-ен-Еј-у да распоредим
1. Ко је измислио "секуларну државу"
Масони, жидовске слуге
2. Који је циљ секуларне државе?
Расцрковљење народа
3. Шта је следеће иза секуларне државе?
Сотонопоклоњење
4. Која је прва секуларна држава?
Наполеонова француска
5. По чему би сама секуларност била проблем?
Секуларност је обмана да постоји - средњи пут. Човечији, тзв. пут. А истина је да нема средњег, него или си са Богом или ђаволом. Трећег пута, измишљеног секуларног пута - нема. Само откровење говори да се треба пазити броја "човековог". Тај човек, секуларни, је онај који је на ђавољем путу, чега често није свестан (народ), или ретко је у самом дослуху са ђаволом, и у непрекидном контакту са злим духом. (прваци народни - секуларне државе)
6. Како се тај зли дух манифестује?
Преко секуларног устава, који извор правде, права и правичности не проналази у Божијим заповестима и светим књигама, већ у човековој природи, и "природним потребама". Дакле, човек сам, као Бог, одређује шта је добро а шта зло. Сама секуларна држава је зато, хула на Бога и осуђена је на крајњу пропаст, која је ових дана већини видљива.
7. Шта то секуларни устав штити а не треба и не сме да штити?
За секуларни устав исто је и права и крива вера. И законски брак (помазани брачници) и конкубинат (непомазани). И анти-цар (председник) и прави краљ и прави цар (помазаници Божији). И отац, брат и странац. И крштени и некрштени имају иста права.
Иако привидно изгледа праведан, уствари је страшно неправедан. Јер, вековима су људи гинули да би њихова деца живели у правди и закону. С душманом се није "живело у миру", него се душман гледао преко нишана. Нису се с душманом деца правила, него се душман по сваку цену избегавао.
Зашто су људи живели тако? Зато што је једино на тај начин могло одржати се у вери и закону.
Како човек (обичан) да се одржи у поштењу ако и он види и сви његови укућани виде да сви око њега краду? Како да се одржи у црквености и вери, кад и он и сви његови укућани виде да сви око њих - не држе веру и црквеност?
Можда то може понеки човек, али то је за сав народ - претешко бреме секуларности.
8. Шта уствари представља држава, и зашто је "секуларни устав", уствари анти-држава?
Држава свака, на старинском речнику "Царство" се познаје по томе што је једном донет Закон - исти за све, и једнако се примењује на Цара и на просјака. На велможу, трговца и пастира. Сам Закон је, у одрживом царству заснован на моралу. Морал на вери. Вера на Богу. Да нема Бога, дакле, не би било ни вере, ни морала, ни закона, ни државе. Све се то, цела грађевина, цео "поредак" заснива на вери у Бога. Први ваљани закон, одрживи, подрживи Закон је примљен "одозго". Нису се људи сами сетили да донесу неки закон који "њима одговара", који "сваком паше". Не.
Не може Закон сваком да паше. То је просто - лаж и обмана. И он треба да "не прија" криминалцу, отпаднику, јеретику, распуснику. Онај закон који прија таквима, и тај поредак, има име "нови (уствари стари - сатански) светски поредак".
Има међу људима таквих "трулих јабука" који не могу да схвате дух правде и правичности, па им треба подстрек силом да се упристоје. Увек је било тако. Зато је ту Цар, Краљ, помазаник, да на њих примењује најмању могућу силу, не да би доказао над њима да је јачи, нити да би се силом хвалисао, него да им заиста, помогне да дођу у покајање, и преумљење, или... ако ништа од тога није могуће, да бар добију другу шансу, или ако су крајње болесни и неспособни да учествују у друштвеном животу, без да трују све око себе, да се изолују, као кужни, да не би њихова куга, била црвена или бела - допрла до бића народног.
1. Ко је измислио "секуларну државу"
Масони, жидовске слуге
2. Који је циљ секуларне државе?
Расцрковљење народа
3. Шта је следеће иза секуларне државе?
Сотонопоклоњење
4. Која је прва секуларна држава?
Наполеонова француска
5. По чему би сама секуларност била проблем?
Секуларност је обмана да постоји - средњи пут. Човечији, тзв. пут. А истина је да нема средњег, него или си са Богом или ђаволом. Трећег пута, измишљеног секуларног пута - нема. Само откровење говори да се треба пазити броја "човековог". Тај човек, секуларни, је онај који је на ђавољем путу, чега често није свестан (народ), или ретко је у самом дослуху са ђаволом, и у непрекидном контакту са злим духом. (прваци народни - секуларне државе)
6. Како се тај зли дух манифестује?
Преко секуларног устава, који извор правде, права и правичности не проналази у Божијим заповестима и светим књигама, већ у човековој природи, и "природним потребама". Дакле, човек сам, као Бог, одређује шта је добро а шта зло. Сама секуларна држава је зато, хула на Бога и осуђена је на крајњу пропаст, која је ових дана већини видљива.
7. Шта то секуларни устав штити а не треба и не сме да штити?
За секуларни устав исто је и права и крива вера. И законски брак (помазани брачници) и конкубинат (непомазани). И анти-цар (председник) и прави краљ и прави цар (помазаници Божији). И отац, брат и странац. И крштени и некрштени имају иста права.
Иако привидно изгледа праведан, уствари је страшно неправедан. Јер, вековима су људи гинули да би њихова деца живели у правди и закону. С душманом се није "живело у миру", него се душман гледао преко нишана. Нису се с душманом деца правила, него се душман по сваку цену избегавао.
Зашто су људи живели тако? Зато што је једино на тај начин могло одржати се у вери и закону.
Како човек (обичан) да се одржи у поштењу ако и он види и сви његови укућани виде да сви око њега краду? Како да се одржи у црквености и вери, кад и он и сви његови укућани виде да сви око њих - не држе веру и црквеност?
Можда то може понеки човек, али то је за сав народ - претешко бреме секуларности.
8. Шта уствари представља држава, и зашто је "секуларни устав", уствари анти-држава?
Држава свака, на старинском речнику "Царство" се познаје по томе што је једном донет Закон - исти за све, и једнако се примењује на Цара и на просјака. На велможу, трговца и пастира. Сам Закон је, у одрживом царству заснован на моралу. Морал на вери. Вера на Богу. Да нема Бога, дакле, не би било ни вере, ни морала, ни закона, ни државе. Све се то, цела грађевина, цео "поредак" заснива на вери у Бога. Први ваљани закон, одрживи, подрживи Закон је примљен "одозго". Нису се људи сами сетили да донесу неки закон који "њима одговара", који "сваком паше". Не.
Не може Закон сваком да паше. То је просто - лаж и обмана. И он треба да "не прија" криминалцу, отпаднику, јеретику, распуснику. Онај закон који прија таквима, и тај поредак, има име "нови (уствари стари - сатански) светски поредак".
Има међу људима таквих "трулих јабука" који не могу да схвате дух правде и правичности, па им треба подстрек силом да се упристоје. Увек је било тако. Зато је ту Цар, Краљ, помазаник, да на њих примењује најмању могућу силу, не да би доказао над њима да је јачи, нити да би се силом хвалисао, него да им заиста, помогне да дођу у покајање, и преумљење, или... ако ништа од тога није могуће, да бар добију другу шансу, или ако су крајње болесни и неспособни да учествују у друштвеном животу, без да трују све око себе, да се изолују, као кужни, да не би њихова куга, била црвена или бела - допрла до бића народног.