(19-07-2022, 11:03 PM)Бенито Пише: Чича, ко је писао тај текст чији си цитат поставио?
Текст ми је углавном познат...али је препричан језиком данашњих површних „аналитичара“ (чим видим да користи израз „све учинио да
поквари причу“ то је образац неких који виде „неке приче“, „неке људе“ и слично „неке“...нису то неке приче нити неки људи...као да је неко из ДС писао

односно Ђилас лично јер он тако говори, па му прихватили следбеници).
(19-07-2022, 04:08 PM)пек. Пише: За очуха и Маринка знам за мајку први пут чујем.
Неко ко је то писао није добро све запамтио и погрешио је у наводу (тачније, површно је написао и препричао нешто што је први...и једини пут у животу прочитао, а није добро запамтио). Треба да пише 125 Срба, брата и оца...а тај који је писао је написао - мајку. Мало му се помешало у препричавању нечијег текста јер се ради о убиству оца по наговору мајке.
(19-07-2022, 01:45 PM)Јеремија Пише: (19-07-2022, 10:29 AM)Сербство Пише: Карађорђевићи су највеће зло које је задесило Србију до доласка комуниста.
![[Слика: KARAORE3d54e70768c75e5e.jpg]](https://img0.imguh.com/2022/07/19/KARAORE3d54e70768c75e5e.jpg)
Цитат:Ђорђе Петровић којег су Турци прозвали Кара (црни) Ђорђе због његове црне пути.
По овом надимку његови потомци мењају презиме из Петровић у Карађорђевић. Био је трговац стоком и један од 9 чланова прве масонске ложе у Београду, формиране 1797. године. Тројица су били Турци а остали чланови су били Петар Ичко, Јанко Катић, браћа Чардаклија, и Грк по националности, митрополит београдски Методије и наравно Ђорђе Петровић.
Прва србска побуна 1804. није била против турске власти него против јањичара или дахија који су завели терор над становништвом након прогона. За вођу устанка прослављени хајдук Станoје Главаш на сабору поставља Ђорђа Петровића али не како ви мислите због његовог ауторитета и господства него због његовог војног искуства стеченог у аустријској војсци. Морам овде да напоменем да је дотични убио свог очуха који се успротивио да оде да служи у непријатељску војску. Дакако, они 1807. године ослобађају Београд и добијају наклоност из Цариграда и Петар Ичко успева да поврати сва права за Србију која је добила царским ферманима 1793. и 1796. године. Али овај мир је кратко трајао јер почиње рат Русије и Турске у коме се Србија ставила на страну Русије и допринела победи над Турском. По мировном споразуму Русија се обавезала да ће се бринути о Србији. Уследио је тада напад Наполеона на Русију што је Русе приморало да праве нови мировни уговор са Турском и учине да поново Србију предају у руке Турцима (Букурештански мир 1812.) Карађорђе је био бесан због тога и уз противљење већине србских правка, након убиства рационалог и устанку противног војводе Милана Обреновића, он подиже на устанак неспремне и недовољно наоружане Србе. Хиљаде Срба је погинуло пред најездом три пута бројније турске војске и када је постао свестан пораза Ђорђе бежи у Земун а потом у фрушкогорски манастир Фенек где је ухапшен и пребачен у Грац. Историја прећуткује да је налог за његово ослобађање 1814. године дошао директно из Цариграда са налогом да му се врате сва имања у Аустрији или купе нова да БРАТ може да живи како му доликује. Нећу овде писати о 2. србском устанку под вођством Милоша Обреновића и роварењу Карађорђа који је све учинио да поквари причу из чисте зависти што није он вођа. Још само да кажем да је за време своје власти својом руком убио 125 Срба међу којима и полубрата Маринка и мајку. Карађорђевићи се нису смирили док уз помоћ масонерије нису побили Обреновиће и сели на србски престо.
Једна од многобројних прича о Вожду.
Шта је истина заиста је тешко докучити.
Званична Историја код нас Вожда уздиже до неслућених висина
док истовремено Милошу Обреновићу додељује улогу "бранковића".
Једно је сигурно, Србска историја је штуцована и уподобљавана по мери Запада
што је на Берлинском Конгресу и запечаћено.
Србски историчари оног времена су прихватили сервирану историју и здушно су се борили
да тако остане проглашавајући за јерес свако друго тумачење историје.
Ако се ваше запажање односи на Ђорђа Петровића односно Карађорђа, могу се сложити. На овај начин се потиру раније буне против Турака и тиме ствара у свести народа да битка за српску слободу потиче од Карађорђа (чак, мени лично, није јасно зашто су узели као презиме турски назив Ђорђа Петровића).
Заборављају се раније буне и битке за ослобођење од турског ропства, али се користи и достигнуће Карађорђа, као да Срби никада раније нису имали државу (прилично моћну).
Буне од Банатског устанка, борбе Јована Ненада о освајање ширег поднебља, које постаје српско па Кочина крајина (најпознатије међу многим побунама)...
У свести народа се одржава Карађорђев рат (којим не оспорава турску власт) и остаје као највеће достигнуће Срба...упркос политичкој неспособности и неразумевању историјских прилика (како је иначе сматрао и Сава Текелија, образовани човек и Србин).
И на крају, остаје чињеница да је Карађорђе побегао после пораза, а остали су други да се боре за спас многих српских глава при суровој турској одмазди...па тако Милош Обреновић постаде некима „бранковић“ а стварао је српску слободу и зачетак српске државе без много проливене српске крви.
Историја која се „гура у страну“ је
са намером да се Срби представе као као вековни турски робови, а не као народ које се вековима борио против окупатора и да многи који су постали чиниоци окупаторске, турске власти (или приступили другим државама, као нпр. Аустрији) нису заборавили ко су и одакле потичу (као нпр. Соколовићи).
ПС
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%...0%B2%D0%B5
„Бојећи се, да се са тога места не дигне побуна против Турака, Синан паша Београдски је наредио да се мошти Савине пренесу у Београд, и ту спале, на Врачару, 27. априла (10. маја) 1594. године. Према српској црквенонародној традицији, спаљивањем моштију Светитељевих паша не само да није угасио свест о Светом Сави у народу него ју је још више укоренио.“
То пише на „википедијама“ али се опет „стиска“ на Београд, уместо на шири простор који су насељавали Срби (постоји спис Митрополије сремско-карловачке објављеног у годишњаку из 1839 и ту читав низ српских породица које су у XI XII XII XIV веку живеле на тлу Војводине, а то је многобројно српско становништво).
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%...0%B0%D0%BA
„Главне турске снаге су биле заузете на северу бранећи Острогон, па су устаници освојили и Бечкерек, Бечеј, Тител и Липову и разбили неколико мањих турских војски (због силних пораза смењена су двојица темишварских паша).
Српски устаници су носили заставе са ликом светог Саве.“
Па се онда чудимо што ће аутономаши успешно изменити и име Јована Ненада, који ће постати Fekete Iván (или који други Мађар) и бити зачетник Војводине а све са намером да се затури Српска Војводина.
https://www.wikiwand.com/sh/Jovan_Nenad
Без обзира на ово:
„Njegovom smrću, uništena je i njegova tvorevina, ali ideja, koju je on uneo među Srbe u Ugarskoj, nije više mogla da se uništi.“
Али ако се историјски замагли, може се та идеја истопити у времену...