[Милослав Самарџић]

Прекосутра је 21. октобар, годишњица Крагујевачке трагедије 1941. На друштвеним мрежама поново се шири комунистичко-љотићевска верзија догађаја који су претходили стрељању Срба у Шумарицама: партизани су се по сваку цену борили за слободу, партизани су унаказили немачке лешеве, итд. У ствари, партизани нису тада ни видели Немце, већ су их напали Дражини четници. Комунисти јесу криви, јер су својом акцијом пореметили план четника - а то је рат у НДХ. Али из ове борбе, као и из свих осталих тада, они су побегли.
На слици: Лешеви немачких војника које су поубијали четници, а који, наравно, нису масакрирани.


Овде има опширно о томе:
https://www.pogledi.rs/kragujevacka-treg...afije.html

[Бенито]

Невероватно је да и даље људи не могу да схвате шта се десило. Разумем оне који нису чули или сазнали истину, али да они који су видели истиниту причу и даље не могу да разумеју, е то је стварно несхватљиво.

[Бенито]

Мада, када видим да РТС на данашњи дан пушта играни филм "Крвава бајка", за који је сценарио написао, а потом га и режирао крагујевачки глумац и редитељ Тори Јанковић, не чуди ме што већина људи данас појма нема шта се заправо десило у Крагујевцу тих дана.
У филму партизани нападају немачке тенкове и Немци имају велике губитке, а потом Немци убијају 8000 цивила за одмазду.
Ово су две највеће лажи комунистичке историографије везане за крагујевачки масакр који су починили Немци 21. октобра, као и у данима који су претходили и уследили после поменутог датума. Управо по ове две неистине људи и данас памте и познају дотични историјски догађај. Односно, не познају га уопште.

[Митић]

У тексту за "Политику", Дејан Ристић каже да је "управо ових дана у Музеј приспела необично драгоцена и јединствена оригинална архивска грађа која сведочи о првој званичној државној комеморацији крагујевачким жртвама, одржаној крајем новембра 1942. у Лондону, у организацији Владе Краљевине Југославије".

Из садржаја ове драгоцене грађе сазнајемо најпре да је помен одржан 22. октобра 1942. у грчком православном храму у Лондону. Црквени обред обавио је прота Живојин Ристановић уз саслужење грчког архимандрита Вирваса. Помену су присуствовали југословенски краљ Петар Други Карађорђевић, председник Краљевске Владе Слободан Јовановић са свим члановима владе, као и многобројне званице. У проповеди одржаној током помена прота Ристановић је дирљивим и бираним речима указао, поред осталог, на сву трагедију крагујевачке „крваве жетве”.

Прва званична државна комеморација „ђацима виших разреда крагујевачке гимназије и мученицима свесавезничке омладине”, како је наведено, одржана је 25. новембра 1942. године у лондонском хотелу „Хајд парк”.

https://www.politika.rs/scc/clanak/52178...tve-london

[Митић]

Та млада бића која су слана у смрт на стрељање су одлазила „певајући и како је стрељање вршено у леђа храбро су се окретала и гледајући храбро у митраљезе говорила Србин смрти гледа у очи и са узвицима Живела Србија и Живео краљ”.

Извор: Дејан Ристић, "Србин гледа смрти у очи - Помен крагујевачким жртвама 1942. у Лондону", Политика, 21.10.2022.

[Шумадинац]

Митићу, па где нађе њега.... он је државни историчар за посебне потребе.

Паз' сад шта још туна пише:

Цитат:
"Полазећи од свести да само они појединци и друштва који су утемељени у знању могу успешно да се одупру све учесталијим и агресивнијим појавама потпуне или делимичне дисторзије (кривотворења) прошлости."

На кога је то циљао? Која су то делимична кривотворења прошлости?

[Милослав Самарџић]

Спремамо документарни филм "Истина о стрељању у Крагујевцу 1941".

[Митић]

Митићу, па где нађе њега.... он је државни историчар за посебне потребе.

Паз' сад шта још туна пише:

Цитат:
"Полазећи од свести да само они појединци и друштва који су утемељени у знању могу успешно да се одупру све учесталијим и агресивнијим појавама потпуне или делимичне дисторзије (кривотворења) прошлости."

На кога је то циљао? Која су то делимична кривотворења прошлости?

Нисам га ја нашао, он је рекао да је Музеј жртава геноцида добио ту примарну грађу. 

Шта да се ради, све државне установе добијају ту архивску грађу и сервирају нам на кашичицу. Један од таквих примера је Архив Србије који је добио досијеа БИА и чекамо да их отворе за све истраживаче.

А не знам на која је то кривотворења мислио. Он је више настројен према званичној историографији, али овај текст иде у прилог Краљевини и њеној Влади.

[Шумадинац]

Питање за гос'н Самарџића, Бенита, Перуна или Николаја:

Да ли чувена реченица "Пуцајте, ја и сада држим час" припада др. Лазару Пантелићу, јер је он био директор Гимназије а не Милоје Павловић? И да ли му је претходно Марисав Петровић тражио да се одвоји од својих ученика, што је овај енергично одбијао?

[Бенито]

Питање за гос'н Самарџића, Бенита, Перуна или Николаја:

Да ли чувена реченица "Пуцајте, ја и сада држим час" припада др. Лазару Пантелићу, јер је он био директор Гимназије а не Милоје Павловић? И да ли му је претходно Марисав Петровић тражио да се одвоји од својих ученика, што је овај енергично одбијао?

Писао сам о томе још давно. Ставио сам га на почасно прво место као јунака у Другом светском рату.
Био је директор и наставник Друге мушке гимназије у Крагујевцу. (Милоје Павловић требало би да је био директор Прве мушке гимназије у Крагујевцу)
Јесте му Марисав Петровић, док је изводио свог сина из групе за стрељање, понудио да изађе:"Професоре, изађите! Ипак сте ми Ви учили дете?"
Пантелић га је зачуђено упитао:"А деца? Шта ће бити са децом?" Марисав Петровић је слегнуо рамена.
"Како да онда изађем, човече. Па, ја и сада држим час!"
Тако се, отприлике, десило. 
Једна од ретких ратних прича из Другог светског рата коју комунисти нису загадили.

[Бенито]

По мом скромном мишљењу, држава Србија, која на жалост не постоји, требало би да има ЈЕДНУ почасну награду за професора/наставника, која би се додељивала на годишњем нивоу, и то заједничку за основно, средње и високо школско образовање, и да носи име ЛАЗАР ПАНТЕЛИЋ и додељивала би се оном наставнику који је у свом професионалном раду показао такав ниво морала и професионалне етике да му се може доделити тако висока награда.
На жалост, у оваквој консталацији политичких и просветних установа, загађених партизанијом, готово је немогуће да би таква награда сачувала кредибилитет.

[Милослав Самарџић]

Комунисти не одустају... Из данашње Политике:

Стрељање је било одмазда за погибију десет и рањавање 26 немачких војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на Трећи батаљон 749. пешадијског пука Вермахта.

[Александар Динчић]

Класика, сваке године исто.

[Милослав Самарџић]

Шумарице 2022: Наставак комунистичке пропаганде
Иако су од пада Берлинског зида прошле 33 године, медији у Србији и даље пишу да су се октобра 1941. на друму Крагујевац – Горњи Милановац против Немаца борили партизани, иако су то били Шумадијски четнички одреди под командом мајора Миодрага Палошевића
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
ЧЛАНАК И СЛИКЕ:
https://www.pogledi.rs/sumarice-2022-nas...27386.html