[Mekenzi]

Џизус није рођен у зиму и није 7-ог јануара рођен.

Седми јануар представља? Шта?

[Шумадинац]

И ШТА САД!


Западњачки глобалистички монструми више неће да чекају Вучића да испуни преузету обавезу: гурнули су му папир о de yure признању Косова за државу под нос да га потпише (de facto је то признање одрадио поодавно, имплементацијом Бриселског и потписивањем Вашингтонског споразума, те игнорисањем Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација). Њима Вучићеви ауто путеви, приче о економском тигру, лидерству у региону, дроновима над Копаоником, повишене борбене готовости, барикаде на Северу Косова, најновији хит злато и et cetera циркуси уопште нису забавни.

Није им довољно што је у Србији западњачка новопаганска глобалистичка идеологија имплементирана у медије, школство, социјалне установе, што је већ непроменљива председница Владе јавна лезбејка, што су стране инвенстиције у Србији у ствари инвенстиције српским новцем из њихових кредите... Они хоће све. Хоће Косово, и са њим Србинов Косовски завет. Хоће душу Србинову.

Они су Вучића учинили српским Лујем XIV. Учинили га државом. Он је и Влада, и Скупштина, и Устав, многима у Србији, али и ван ње, и тата и мама, све и свја. Неће они да се бакћу институцијама. Треба им персона којој ће дати надинституционалну моћ. Њена моћ је – њихова. Та персона мора имати „капацитет“ за судско процесуирање у случају да покуша да изигра испуњавање налога оних који су joj „удахнули“ моћ.

Устав Вучићу не допушта да својим потписом од државе Србије одсече део њене територије. Али Устав Србије није устава. Он је – решето. Кроз то решето провлаче његов потпис којим би требало српски народ да остане без свог духовног исходишта Косова и Метохије. Био тај чин експлицитан или не, биће правно обавезујући.

Вучић је одавно намамљен, и такав је, техником званом „демократски избори“, инсталиран на место председника Србије. Ухватио се у коло са Ђаволом, преценивши сопствену лукавост. Сада се замка затегла. Цап-царап. И он се превија и цврчи као црево на жару. Хвата се за партију, за Владу, за Скупштину..., али као да се у аутобусу уместо за шипку држи за сопствени брк. И ногу би себи да одгризе, као оно лисица, да се ишчупа из ње али – не дају. Мораће своју кашу да покуса до краја. Још и да погребе ваган. Таква су правила у његових послодаваца. Мафијашки кодекс. (О томе је могао да му исприча Мило Ђукановић. Био је такође држава као и Вучић и у истој замци. И одрадио им што су тражили: одвојио је Црну Гору од Србије, признао Косово за државу, увео Црну Гору у НАТО... Више им није потребан. Ако успи штогод од своје слободе да купи, и то је то.)

Нико не уцењује Србију, нико јој не поставља ултиматуме да призна Косово за државу. Само су Вучићу издали налог да изврши своју обавезу према њима уз вероватно последње упозорење да више немају стрпљења за његова врдања. Он и вредни клесачи његове бисте то представљају нападом на Србију. Родољубље његових фанова је – вучићољубље.

У страшном греху велеиздаје Вучић није сам. Он је као глава комете која вуче огроман, дуги реп. У том репу уз главу су они који су за њега везани што легалним што нелегалним крупним бенефитима. Низ реп се протежу остали који се каче на његову моћ: они који чине његову власт, од њених полуга до шрафова; власници и уредници медија са којих се он не скида као што се не скида ни сва та булумента његових удворица; они који или побочно заташкавају његова непочинства или их прећуткују, а у прилици су да на њих укажу; па и они који јавно говоре о његовим непочинствима не именујући њега као починиоца..., све до јан-хусовске невине простоте која прилаже свој нарамак дрва на ломачу српског народа, каквих су крцате легије његових гласача.

Вучић је својеврстан лакмус папир духовног и моралног стања српског народа у ово време. Он је усисао лакоме, слабокарактерне, бојажљиве..., одвојио је кукољ од жита. Прилепили су му се поклоници бога Новца, славољубци, хедонисти..., сви који мигоље кроз земаљски живот избегавајући личну жртву. Интелектуалци су посрнули, што подржавајући Вучића јавно или у институцијама у којима су упослени, што ћутањем на његово увлачење српског народа у пропаст. САНУ се дави у сопственој срамоти.

Много је разлога због којих људи подржавају Вучића: од политичких до осећаја стида оних којима је он или његов режим нешто помогао у животу ако му не узврате.

Не треба нам пуно више прстију него нам их је Створитељ на рукама саздао да бисмо побројали српске интелектуалце који јавно показују на Вучића као онога који је spiritus movens не само губитка Косова и Метохије за Србију, него и културолошког, па и духовног урушавања српског народа, који се јавно одупиру вучићезацији Србије. Међу њима су људи које с поносом могу назвати мојим пријатељима: водећи српски интелектуалац професор Мило Ломпар; професор међународног јавног права не у ладовини Београда него на врелини Косовске Митровице Дејан Мировић; жена-чо'ек, генерални директор Центра за геостратешке студије, Драгана Трифковић; човек чија је душа поезија, она оловна, као Србинов живот, Михаило Меденица; мој брат по путиру протојереј Саша Петровић, парох цркве Светог Николе у Омахи, у Небраски (САД)...

Српска православна црква још од Светог Саве била је притка уз коју се из каљуге ропства, али и посрнућа својих вођа, уздизао српски народ. Српски народ опстао је на ангеоским крилима своје Цркве. Вучић је продро и у Српску православну цркву убризгавајући у њу отров своје мисије.

Планине крупних српских речи су прекотрљане преко Косова и Метохије. Крупних, узвишених, али – јалових. Не дам из свога срца Косово, ори се по приредбама и кафанама. Али, не могу ја решити проблем Косова, то ће неко други.

Косово неће спасити нико други него ја, и ти, и ти..., као што нико други неће сачувати српски народ од пропасти. Ђед и прађед погинули су за себе. Наравно, и за мене, али не као испуњење мог родољубља.

Косово, себе, своју породицу и свој народ можемо спасити само личним непристајањем на пропаст, непристајањем из којег узраста лични отпор. До спасоносног отпора доћи ћемо једино кроз поправљање самог себе. Управо то – довођење себе у склад са јеванђељским вредностима – је оно покајање на које ових дана призива и мој такође брат по путиру, пуно млађи од мене по годинама и исто толико старији по мудрости, професор протојереј-ставрофор Дарко Ђого.

Покајање није флоскула, како се према њему обично односимо. Покајање је – живот хришћанина. Не постоји опште, заједничко покајање; постоји само лично покајање. Збир личних покајања чини народно покајање.

Подсетимо се, посебно ми у Цркви који тако и подучавамо, живот не завршавава његовом земаљском кончином. Заиста, сушто у својој души ћемо изаћи пред Господа? Чиме ћемо своју душу откупити из ропства греха? Новцем, славом међу људима, положајем у друштву као и у Цркви...? Једино, искључиво, и само – делатним покајањем.

И само одрицањем од Вучића и дела његових, као на крштењу, можемо изаћи на пут спасења свога рода и Отаџбине. Ма колико велика била жртва то одрицање...



о Јован Пламенац

[Шумадинац]

У вези са различитим, нажалост и нетачним, информацијама везаним за улазак у храм Светог Саве на Врачару, Управа храма дужна је да саопшти следеће:
Улазак у храм Светог Саве се не наплаћује никоме. Туристичким групама из иностранства које долазе преко туристичких агенција, као и свуда у свету када је реч о сакралним објектима који имају посебан духовни и културни значај, не наплаћује се улазак у храм, већ услуга стручног вођења, односно водича које за ту прилику ангажује и чији рад надзире Управа храма.

Информативна служба СПЦ

[Djoleat]

Milan Vidojević kaže da mošti Svetog Save nisu spaljene da srbi nisu ovce koje bi tek tako dale mošti svog omiljenog sveca...mošti se čuvaju u jednom manastiru u Crnoj Gori ali neće da kaže u kom jer NIJE TRENUTAK

То су монаси причали у Куманици, када сам био још пре 20 и јаче година. Није хтео да потврди да су то мошти Светог Саве, јер за тог монаха из 15. века и нема података, али ни да негирају. Исто ми је тако текао, кад дође време. Такође, ни да су Арсенија 2 заменили и послали на Врачар. А ту оричу је и патрх. Павле потврдио истим аргументом, да није још време и да Велики светац чека да се врати, а исто тако су давали назнаке и Амфилохије и остали, нарочито после ископавања оне грибнице са стуџентима на којој пише парх. Србски....  има и књига о томе Св. Сава није спаљен, па можда неко сазна више ако има о томе.

[Djoleat]

Џизус није рођен у зиму и није 7-ог јануара рођен.

Седми јануар представља? Шта?

Ништа, 21. децембар, највећа тама, па три дана у гробу сунце лежи на јарчевој обратници, па вече 24. децембра почиње да се рађа Сунце Правде, а ми славимо кад је Сунце већ обишло пола круга. Али ни Васкрс није био прве седмице после јудејске Пасхе после пуног месеца после пролећне равнодневице, али Бог не мари, јер нисмо суботарски јудеопротестанти, него опет на Велику Суботу силази Благотворни Огањ Духа Светога.

А није ни да Слава није ритуал предака, и бадњак ритуал сунца, итд., па шта да радимо Царе Константине, превише паганства, Унесите га у хришћанство, оно је довољно широко да може да га обухвати и дубоко да преобрази.

[Шумадинац]

[Шумадинац]

Епископ Давид: Моментално прогласити окупацију Косова!
https://stanjestvari.com/2023/03/05/mome...ju-kosova/

[Шумадинац]

МИТРОПОЛИТ ЈОАНИКИЈЕ: ТЗВ. ФРАНЦУСКО-НЕМАЧКИ СПОРАЗУМ НЕПРИХВАТЉИВ ЈЕР СЕ У ЊЕМУ КОСОВО ТРЕТИРА КАО НЕЗАВИСНА ДРЖАВА


Митрополит црногорско-приморски Јоаникије рекао је данас да је предлог тзв. француско-немачког споразума неприхватљив, ако је дефинисан као оквир за даље преговоре о статусу Косова и Метохије, а у њему се Косово третира као независна држава.

„Тај споразум од стране Србије није потписан. Међутим, ако је текст споразума дефинисан као оквир за даље преговоре, а у њему се Косово третира као независна држава, онда је он у потпуности неприхватљив“, рекао је Владика у интервјуу Радио-Светигори поводом деветнаесте годишњице од мартовског погрома српског народа и светиња на Косову и Метохији.

Он подсећа да су тај споразум сачиниле земље које су тада биле гарант мира и сигурности за српски народ и његове светиње на КиМ.

„Седамнаестог марта 2004. године њемачки војници, припадници КФОР-а нијесу прстом мрднули док су шиптарски терористи пљачкали и палили светиње: девет цркава у Призрену, међу којима и Богородицу Љевишку, Богословију и резиденцију Епископа рашко-призренског. Ето каква нам је била њемачка заштита. Французи су исто тако допустили да шиптарски терористи опљачкају и запале манастир Девич и да разоре гроб Светог Јоаникија Девичког”, подсетио је митрополит црногорско-приморски.

По његовим речима, дволичност коју су тада показали Немци и Французи не сме се заборавити.

„Још је мања сигурност за наш народ и његове светиње на Косову и Метохији тзв. француско-њемачки споразум“, закључио је Митрополит Јоаникије, а преноси Митрополија.


НСПМ

[Шумадинац]

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПОВОДОМ ДРЖАВНОГ ТЕРОРА НАД УКРАЈИНСКОМ ПРАВОСЛАВНОМ ЦРКВОМ


Украјинска Православна Црква је, као што је општепознато, једина канонска и законита Православна Црква у Украјини, а уједно и највећа верска организација у тој земљи. Она је призната од свих Православних Цркава у свету, као и од свих инославних Цркава и конфесија, док неканонску, расколничку структуру која, иако назива себе Православном Црквом Украјине, нема ни најосновније атрибуте црквености, признају само четири Православне Цркве, које по броју својих верника чине веома мали проценат у православној васељени. Наравно, и кад би бројчана несразмера била у корист неканонске структуре, тојест на уштрб канонске Цркве, то у онтолошкој равни не би изменило ништа: Црква је Црква, а илегална парасинагога може постати Црква искључиво кроз покајање и канонску процедуру, никако нечијим потезом пера.

Украјинска Православна Црква није никаква „зараћена страна” него жива и делатна Црква Божја у јединству вере и литургијском општењу са Руском Православном Црквом и Православним Црквама уопште. Ратове, праведне и неправедне, воде државе, а не Цркве. Чудовишног је карактера и сâм третман неке Цркве као непријатеља због чињенице да припадници трагично сукобљених страна, уколико су верници, јесу верници једне те исте Цркве. Црква је увек за мир, стално се моли за мир и чини све што може да непријатељство и мржњу међу људима и народима замене пријатељство и љубав. Црква не дели људе на „своје” и „туђе”, „домаће” и „странце”; она се труди да, у име Бога Који је Љубав, воли све и пастирски брине о спасењу душâ и животâ свих којима су братска љубав и помоћ потребне.

Најбољи пример таквог става и понашања даје нам Украјинска Православна Црква – њен првојерарх, Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије, њен епископат, свештенство, монаштво и верни народ. Због тога Српска Православна Црква са дубоком забринутошћу, тугом и састрадалном братском љубављу гледа „трпљење светих” (Откр. 14, 12; ср. 1, 9) у Украјини, гледа притиске, насиље и прогоне које актуелна украјинска власт врши против канонске Цркве, а тиме и против већине властитих грађана, с обзиром на чињеницу да је реч о највећој верској заједници у земљи. Прогони су кулминирали управо последњих дана насилним отимањем храмова у корист псеудоцрквене расколничке структуре, која има статус својеобразне „државне Цркве” и неформалне инквизиције. Најављен је и предстојећи врхунац терора, верна реприза совјетског гоњења Цркве – изгон двеста педесет монаха и више стотина професорâ и студената теологије из Кијево-печерске лавре, вековног духовног изворишта и средишта Свете Русије (Святая Русь), крстионице источнословенског хришћанства и Православља у савременој Украјини, Русији и Белорусији.

Кијево-печерска лавра са својим светињама није само символ и центар православне Украјине и, шире, „рускога света” (ма како ко тумачио тај термин) него и непресушни живоносни извор духовности васцелога Православља. Штавише, духовно и културно благо Лавре јесте изузетно важан и свима видљив елеменат не само украјинске и сверуске него и светске културне баштине. У светлу ових чињеница, одлука садашњег државног руководства Украјине да митрополита Онуфрија, монашко братство и духовну академију протера из Лавре није друго до синоним ужасавајућег државног терора над Црквом, као и најгрубљег кршења њених основних права, верске слободе и слободе савести уопште. Понашање украјинског државног руководства сведочи да је његов стварни – вероватно и крајњи – циљ брисање историјског памћења и свих трагова изворног Православља у Украјини да би се изменио кôд и историјски идентитет који је Црква мукотрпно изграђивала и чувала у току векова, од светога кнеза Владимира до данас.

Осећајући и знајући да једина постојећа Православна Црква у Украјини, на челу са митрополитом кијевским Онуфријем, храбро и смирено носи свој крст и са надом узлази на Христову и своју Голготу, уверени смо да ће Распети и Васкрсли Господ – због дубоке вере, праштања и љубави према свима, па и према непријатељима по њиховом сопственом избору – дати снаге Својој Цркви да издржи сва страдања која треба и мора да поднесе. Истовремено подижемо свој вапијући глас против ужасне неправде, против државног терора над Црквом у Украјини који „вапије на небо”. Надамо се да ће Цркве и верске заједнице, као и институције и организације којима је стало до мира, правде и каквог-таквог поретка у свету, осудити флагрантно кршење верских права и слобода у Украјини.

Молећи се усрдно Господу за прекид братоубилачког рата у Украјини и за што скорије успостављање благословеног мира у њој, са вером, надом и љубављу ишчекујемо тријумф Крста и Васкрсења Христовога над силама таме, зла и смрти. Крсту Твоме клањамо се, Христе, и свето Васкрсење Твоје славимо.



Патријарх српски Порфирије,
председник Светог Архијерејског Синода

[Бенито]

Мени је изузетно занимљиво да се, поводом модерних феномена који су могли да имају на идентитет Срба, оглашавао најчешће, а често и једино владика Фотије.
То је било: када је Новак Ђоковић промовисао свог новог лајф коуча и почео да грли стабло дрвета; када је почела да се емитује играна ТВ серија "Попадија"; у вези геј параде; по питању прихватања "француско-немачког" споразума.... И тако даље, не могу свега ни да се сетим. Често је само владика Фотије дизао глас.
Е, сад... Да ли је то договорено у врху Синода СПЦ да само један епископ даје изјаве поводом оваквих догађаја и да црква на тај начин реагује на те појаве, а да се СПЦ званично не оглашава, питање је за оне који боље познају ситуацију у оквирима Синода СПЦ.
У сваком случају, владика Фотије, са или без сагласности патријарха, једини је владика који реагује на изузетно опасне и опскурне појаве које ударају на саму суштину православља у Срба.

[Djoleat]

Мени је изузетно занимљиво да се, поводом модерних феномена који су могли да имају на идентитет Срба, оглашавао најчешће, а често и једино владика Фотије.
То је било: када је Новак Ђоковић промовисао свог новог лајф коуча и почео да грли стабло дрвета; када је почела да се емитује играна ТВ серија "Попадија"; у вези геј параде; по питању прихватања "француско-немачког" споразума.... И тако даље, не могу свега ни да се сетим. Често је само владика Фотије дизао глас.
Е, сад... Да ли је то договорено у врху Синода СПЦ да само један епископ даје изјаве поводом оваквих догађаја и да црква на тај начин реагује на те појаве, а да се СПЦ званично не оглашава, питање је за оне који боље познају ситуацију у оквирима Синода СПЦ.
У сваком случају, владика Фотије, са или без сагласности патријарха, једини је владика који реагује на изузетно опасне и опскурне појаве које ударају на саму суштину православља у Срба.

Црква Републике Српске, такозвана ЦРЦ, никад више СПЦ

[Шумадинац]

Мени је изузетно занимљиво да се, поводом модерних феномена који су могли да имају на идентитет Срба, оглашавао најчешће, а често и једино владика Фотије.
То је било: када је Новак Ђоковић промовисао свог новог лајф коуча и почео да грли стабло дрвета; када је почела да се емитује играна ТВ серија "Попадија"; у вези геј параде; по питању прихватања "француско-немачког" споразума.... И тако даље, не могу свега ни да се сетим. Често је само владика Фотије дизао глас.
Е, сад... Да ли је то договорено у врху Синода СПЦ да само један епископ даје изјаве поводом оваквих догађаја и да црква на тај начин реагује на те појаве, а да се СПЦ званично не оглашава, питање је за оне који боље познају ситуацију у оквирима Синода СПЦ.
У сваком случају, владика Фотије, са или без сагласности патријарха, једини је владика који реагује на изузетно опасне и опскурне појаве које ударају на саму суштину православља у Срба.

Да. Уз владику Фотија реагују повремено и епископ Давид крушевачки, Никанор банатски и некад епископ Иринеј Буловић. У Црној Гори Митрополит Јоаникије. Све у свему у СПЦ се устежу да се не замерају Овом. А то није добро.

[Mekenzi]

Мени је изузетно занимљиво да се, поводом модерних феномена који су могли да имају на идентитет Срба, оглашавао најчешће, а често и једино владика Фотије.
То је било: када је Новак Ђоковић промовисао свог новог лајф коуча и почео да грли стабло дрвета; када је почела да се емитује играна ТВ серија "Попадија"; у вези геј параде; по питању прихватања "француско-немачког" споразума.... И тако даље, не могу свега ни да се сетим. Често је само владика Фотије дизао глас.
Е, сад... Да ли је то договорено у врху Синода СПЦ да само један епископ даје изјаве поводом оваквих догађаја и да црква на тај начин реагује на те појаве, а да се СПЦ званично не оглашава, питање је за оне који боље познају ситуацију у оквирима Синода СПЦ.
У сваком случају, владика Фотије, са или без сагласности патријарха, једини је владика који реагује на изузетно опасне и опскурне појаве које ударају на саму суштину православља у Срба.

Да. Уз владику Фотија реагују повремено и епископ Давид крушевачки, Никанор банатски и некад епископ Иринеј Буловић. У Црној Гори Митрополит Јоаникије. Све у свему у СПЦ се устежу да се не замерају Овом. А то није добро.

Пааа, неће да бидне што се Никанора тиче.

Јуче пролазимо у вечерњим часовима кроз црквену порту, сунце ли ти калајисано испред цркве бмв до бмва-а, џипови, црне скупоцене лимузин ко сајам аутомобила. Пуна порта аутомобила..Куку и леле. Окупио Никанор свештенство Епархије Банатске. 

Попови јако млади без браде, мантије гланц нове од скупог материјала, телефони најновији севају из торбица...

Ми се прекстисмо три пута испред Саборне Цркве Св. Николаја ... Помислимо е наш Свети Теодоре Вршачке мучениче џаба ти изгину за веру пред турцима на ломачи...

Црква је много огризла у златољубље, сребољубље..

Владике к'о вође мафије, прави босови..

[Бенито]

Те православне попове без браде приметио сам и код владике Игњатија.
У сваком случају, Шуми, тешко да си у праву овде, јер је превише очигледно да баш само владика Фотије даје поменуте изјаве у вези тих њуејџ и сличних протестантских будалаштина које се умећу Србима у национални код. Ови остали то чине толико ретко колико Халејева комета пролази поред орбите Земље.