01-10-2024, 10:27 PM
Пољопривреда у Србији је имала неконтинуиран развој од 2002 до 2012. године. Дозвољено је, наиме, одређеним тајкунима да приватизују одређена пољопривредна добра, комбинате и задруге, није на прави начин учињена реституција, сељацима се помагало по партијској линији, помоћ из европских фондова имао је превише високе стандарде за осиромашеног српског сељака.... И још много других проблема.
Највећи проблем српске пољопривреде, без икакве сумње, била је стратешка одлука српске политичке елите да либерализује српску економску политику до крајњих граница, што је српског сељака довело у врло тежак, неравноправан положај на тржишту.
Међутим, све до негде 2016. године, српски сељак се борио и сналазио како је знао. А онда је зајахао Овај, било као председник Владе или председник државе. Ако је ово држава. Кренуо је тотални пад српског сељака, који је затрпаван појединачним мерама државе, обично у време избора, како се "Власи не би досетили".
Србија је читавих десет година, између 2005 и 2015. године, делила прво и друго место са Пољском по расту пољопривредне производње у земљама бивших држава социјализма Европе. Међутим, од 2016. године, у Пољској је кренуо још већи успон, а у Србији благи, па све већи пад...
У 2024. години, пад пољопривредне производње у Србији је драстичан. Поготово када се узме десетогодишњи преглед.
Који је главни узрок катастрофалног положаја српске пољопривреде?
Без сумње, разлог број 1 је вештачко одржавање курса евра, који је Србију коштао неколико милијарди долара из буџета само за одржавање курса. Оно што је важније и много опасније, је што се на вештачком курсу базира читава макроекономска политика сваке државе која жели или мора да зависи од увоза.
Цела политика око курса у Србији довела је до пада производње и чак нестајања одређених производних активности, а пољопривредна производња била је највећа жртва.
Да би замазали сељацима очи, Овај и друштво су кренули у све већу активност "помоћи пољопривредницима". Та помоћ ослањала се доста на европске фондове, али и из других "прихода" државе. Чим су почели да пресушују ти "приходи", почела је и драстична осека субвенција пољопривредницима.
Тада су се сељаци отрезнили. Али, можда је и касно за то. Село је испражњено и нема довољно људи да се супротстави уништавању српске пољопривреде и државе која се спроводи од потпуно полуделог и погубљеног диктатора.
Да би сузбио сваки бунт, Овај је ангажовао удбу. Тако је УДБА кренула да прати, прети и застрашује српске сељаке спремне да се боре за своја права. Где год се појавила могућност за протест сељака, БИА је кренула у хапшења по кућама. Највише се плаше сељака из Суботице и околине, као и пословично бунтовног чачанског краја.
Оно што је сигурно, ако се српски сељак не буде коначно побунио против овакве политике државе, не пише му се опстанак. Јер, гору политику према српској извозној пољопривреди није примењивала ни Аустроугарска.
Највећи проблем српске пољопривреде, без икакве сумње, била је стратешка одлука српске политичке елите да либерализује српску економску политику до крајњих граница, што је српског сељака довело у врло тежак, неравноправан положај на тржишту.
Међутим, све до негде 2016. године, српски сељак се борио и сналазио како је знао. А онда је зајахао Овај, било као председник Владе или председник државе. Ако је ово држава. Кренуо је тотални пад српског сељака, који је затрпаван појединачним мерама државе, обично у време избора, како се "Власи не би досетили".
Србија је читавих десет година, између 2005 и 2015. године, делила прво и друго место са Пољском по расту пољопривредне производње у земљама бивших држава социјализма Европе. Међутим, од 2016. године, у Пољској је кренуо још већи успон, а у Србији благи, па све већи пад...
У 2024. години, пад пољопривредне производње у Србији је драстичан. Поготово када се узме десетогодишњи преглед.
Који је главни узрок катастрофалног положаја српске пољопривреде?
Без сумње, разлог број 1 је вештачко одржавање курса евра, који је Србију коштао неколико милијарди долара из буџета само за одржавање курса. Оно што је важније и много опасније, је што се на вештачком курсу базира читава макроекономска политика сваке државе која жели или мора да зависи од увоза.
Цела политика око курса у Србији довела је до пада производње и чак нестајања одређених производних активности, а пољопривредна производња била је највећа жртва.
Да би замазали сељацима очи, Овај и друштво су кренули у све већу активност "помоћи пољопривредницима". Та помоћ ослањала се доста на европске фондове, али и из других "прихода" државе. Чим су почели да пресушују ти "приходи", почела је и драстична осека субвенција пољопривредницима.
Тада су се сељаци отрезнили. Али, можда је и касно за то. Село је испражњено и нема довољно људи да се супротстави уништавању српске пољопривреде и државе која се спроводи од потпуно полуделог и погубљеног диктатора.
Да би сузбио сваки бунт, Овај је ангажовао удбу. Тако је УДБА кренула да прати, прети и застрашује српске сељаке спремне да се боре за своја права. Где год се појавила могућност за протест сељака, БИА је кренула у хапшења по кућама. Највише се плаше сељака из Суботице и околине, као и пословично бунтовног чачанског краја.
Оно што је сигурно, ако се српски сељак не буде коначно побунио против овакве политике државе, не пише му се опстанак. Јер, гору политику према српској извозној пољопривреди није примењивала ни Аустроугарска.