[Ђорђе]

Покојна пољопривреда.

[Бенито]

Покојна пољопривреда.

Какви покојна? Видиш да Делта Аграр прави промет од скоро 100 милиона евра годишње! 
"Све поорано у околини Вршца. Нема једне запарложене оранице.", да цитирам Мекензија, одушевљеног стањем наше пољопривреде.
А то што смо први пут у нашој модерној историји успели да имамо више од пола запарложене обрадиве земље, то нема везе. 
Свели смо комплетну пољопривреду у пропаст, да би 10 удбаша тајкуна зарађивало огромне своте. Само Војводина од пољопривреде треба да има промет од најмање 100 милирајди евра годишње, али то не може ако имаш тајкуне. Или једно или друго.
Исто као и држава што је уништена да би се удбаши обогатили. Држава дужна 100 милијарди, а 30 милијардера у Србији има капитал од 110 милијарди долара. Ниједан од њих капитал није стекао неком иновацијом, неким својим проналаском којим је задужио човечанство и тако се обогатио, него искључиво пљачком српске националне и државне имовине. 
И тако даље, и тако даље....

[Mekenzi]

Покојна пољопривреда.

Какви покојна? Видиш да Делта Аграр прави промет од скоро 100 милиона евра годишње! 
"Све поорано у околини Вршца. Нема једне запарложене оранице.", да цитирам Мекензија, одушевљеног стањем наше пољопривреде.
А то што смо први пут у нашој модерној историји успели да имамо више од пола запарложене обрадиве земље, то нема везе. 
Свели смо комплетну пољопривреду у пропаст, да би 10 удбаша тајкуна зарађивало огромне своте. Само Војводина од пољопривреде треба да има промет од најмање 100 милирајди евра годишње, али то не може ако имаш тајкуне. Или једно или друго.
Исто као и држава што је уништена да би се удбаши обогатили. Држава дужна 100 милијарди, а 30 милијардера у Србији има капитал од 110 милијарди долара. Ниједан од њих капитал није стекао неком иновацијом, неким својим проналаском којим је задужио човечанство и тако се обогатио, него искључиво пљачком српске националне и државне имовине. 
И тако даље, и тако даље....

Мали пољопривредник у Војводони не може да опстане.

Видимо да ресторани и печењаре ка Златибору и доле према Новом Пазару немају јањетину, кајмак, сир, роштиљ..

Нека опасна криза завладала када се обрћу и по пет јањади на ражањ.


Но, Једном била једна Бања, Каква Бања?

Јошаничка Бања.

И у њој две реке Самоковка, Јошаница.

Самоковка и Јошаница су биле пуне Пастрмке.


Ал дођоше инвеститори и Сајмон Рив ( "непознати светски новинар" ) а за којег госн. Самарџић вели да је неки познати новинар а ми за њега никад чули и тај Саммон Рив вели како су канадски Ескими доживели Еконмску "ренесансу" добили су стрип тиз Бар од када је канадска нафтна компанија спровела  нафтовод кроз ескимска насеља.


Јадни Мали Ескимо, послен доживели катастрофу.

Реке Јошаничке Бање су биле пуне пастрмке. Могли сте их голим рукама да их хватате.

То је копаоничке четнике хранило. Када су Швабе ушле у Бању четници су се одметнули у шуме Копаоника.

Да би преживели у Шуми четници су хватали рибу голим рукама из тих река и јели.

Елем, дођоше инвститори турнуше све подкопаоничке реке у цев. Оставили 2км Јпшанице кроз центар што пролази да не буде баш све у цеви.

Суштина: Пастрмке у рекама више нема. Што је довело до економског слома Бање.

Послен 150 година основна школа у Јошаничкој Бањи је пред гашењем јер ђеце нема. Нами се плаче од туге..

Од Краљева до Јошаночке Бање немате 8 хиљада живих душа...


Т'гата голема...

[Бенито]

Значи настављамо са агендом...
Па, сабери геније број кафана на Златибору и помножи са бројем дана у години и видећеш која је то потрошња. Да не говоримо колико се стоке увози у Србију. Имаш статистичке податке о попису стоке у Заводу за статистику. Ако читаш нешто, осим демагогије ових Твојих генијалаца који спроводе ову економску политику.
Такође, исту причу су продали и за Војводину, коју си Ти тако лако прогутао. Не може пољопривредник који обрађује преко 50 хектара земље у Војводини да буде "мали пољопривредник". Све је то прича за малу децу. Цела филозофија је потпуно измишљена да би што више сељака напустило пољопривреду, а велики тајкуни и стране корпорације јефтино покупили земљу по Војводини. Што, наравно, има политичке импликације, јер Војводину у будућности "треба вратити у њено природно језгро", односно у оквире К унд К монархије.
Према томе, Мекензи, ајде заобиђи ме...

[Mekenzi]

Значи настављамо са агендом...
Па, сабери геније број кафана на Златибору и помножи са бројем дана у години и видећеш која је то потрошња. Да не говоримо колико се стоке увози у Србију. Имаш статистичке податке о попису стоке у Заводу за статистику. Ако читаш нешто, осим демагогије ових Твојих генијалаца који спроводе ову економску политику.
Такође, исту причу су продали и за Војводину, коју си Ти тако лако прогутао. Не може пољопривредник који обрађује преко 50 хектара земље у Војводини да буде "мали пољопривредник". Све је то прича за малу децу. Цела филозофија је потпуно измишљена да би што више сељака напустило пољопривреду, а велики тајкуни и стране корпорације јефтино покупили земљу по Војводини. Што, наравно, има политичке импликације, јер Војводину у будућности "треба вратити у њено природно језгро", односно у оквире К унд К монархије.
Према томе, Мекензи, ајде заобиђи ме...

Чека, чека нема да те заобиђемо...

Немој да бежиш како вели газда- келнер Бошкооо Ђе бежите...

Не настаављамо Агенду. Ми смо против Агенде ове Рио Тинто и те мхе...

Гледај скупштину како се аждаха туче у главу, директ против рударења литијума.

Неће копати!

Што се војвођанске земље тиче.  ако имаш 50ха ниси мали пољопривредник. Већ пољопривредник који закупљује или купује земљу од мањих или на лицитацији добијаш да обрађујеш државну земљу. 

Постоје велики индивидуални пољопривредни произвођачи имаш их у Србији колико хоћеш. У једном Ковину имаш 10-ак пољоприведника који обрађују 100 ха земље...

Имаш корпорацијску пољопривреду то су МК, Делта Аграр, Матијевић, Драшковић, Милан Поповић, Срећко Атанасковић...Е, они ти обрађују 1000 ха... и то јако раде пун гас, запошљавају 100-не радника. Милан Поповић запошљава преко 100 радник. Рођа Драшковић има све укупно запослено у кексари, чоколади, виноградима преко 1000 вршчана ради код њега. Само Виногради имају бар 200 радника.

Што се тиче малих они су фокусирани на субвенције. И они раде Ратарство и Сточарство због субвенција и они су на тржишту мали.

Што се тиче бројног стања стоке...Богме овчарство је добро колико толико.  Говедарство је у ужасном стању...

Стока се мора увозити јер је сточни фонд уништен....

Пољоприреда ће бити угашена када крену Рудници поготово Рио Тинто...онда смо угасили....

[Ђорђе]

Покојна пољопривреда.

Какви покојна? Видиш да Делта Аграр прави промет од скоро 100 милиона евра годишње! 
"Све поорано у околини Вршца. Нема једне запарложене оранице.", да цитирам Мекензија, одушевљеног стањем наше пољопривреде.
А то што смо први пут у нашој модерној историји успели да имамо више од пола запарложене обрадиве земље, то нема везе. 
Свели смо комплетну пољопривреду у пропаст, да би 10 удбаша тајкуна зарађивало огромне своте. Само Војводина од пољопривреде треба да има промет од најмање 100 милирајди евра годишње, али то не може ако имаш тајкуне. Или једно или друго.
Исто као и држава што је уништена да би се удбаши обогатили. Држава дужна 100 милијарди, а 30 милијардера у Србији има капитал од 110 милијарди долара. Ниједан од њих капитал није стекао неком иновацијом, неким својим проналаском којим је задужио човечанство и тако се обогатио, него искључиво пљачком српске националне и државне имовине. 
И тако даље, и тако даље....

Покојна са све издатим подушјем. На пример, српска пољопривреда не може да се одваја од целокупног процеса производње, ајде да користим те глупаве модерне изразе. Пољопривреда у Србији је углавном отпочињала тиме што се нешто засеје, потом обере или оврше, убаци у тов стоке и та стока на тржиште долази тако што се продаје "жива" или прерађена. Историјском игром, данас српски пољопривредници стоку углавном продају "живу" јер за сопствену обраду новца за улагање нема и неће га ни бити јер не постоји никаква економска политика која штити српско тржиште. То је последично и довело до великог пада броја товне јунади првобитно а актуелно и до још веће пропасти свињарства, која је започела и пре епидемије снс-афричке куге свиња али је ова куга била маљ у главу. Прошле године је из Србије извезено 400 тона свињског меса. Еј, 400 тона...

Пољопривреда тј. оно што је преостало од ње, подређена је интересу неколико људи и два картела који контролишу увоз и извоз пољопривредних производа, прерађевина, живе стоке и меса. То су буквално три човека у држави и економска (анти)политика коју формирају напредњачки јуришници је подређена заштити њихових увозничко-извозничких интереса. То није пољопривреда, то је манипулација људима и новцем.

[Ђорђе]

Значи настављамо са агендом...
Па, сабери геније број кафана на Златибору и помножи са бројем дана у години и видећеш која је то потрошња. Да не говоримо колико се стоке увози у Србију. Имаш статистичке податке о попису стоке у Заводу за статистику. Ако читаш нешто, осим демагогије ових Твојих генијалаца који спроводе ову економску политику.
Такође, исту причу су продали и за Војводину, коју си Ти тако лако прогутао. Не може пољопривредник који обрађује преко 50 хектара земље у Војводини да буде "мали пољопривредник". Све је то прича за малу децу. Цела филозофија је потпуно измишљена да би што више сељака напустило пољопривреду, а велики тајкуни и стране корпорације јефтино покупили земљу по Војводини. Што, наравно, има политичке импликације, јер Војводину у будућности "треба вратити у њено природно језгро", односно у оквире К унд К монархије.
Према томе, Мекензи, ајде заобиђи ме...

Чека, чека нема да те заобиђемо...

Немој да бежиш како вели газда- келнер Бошкооо Ђе бежите...

Не настаављамо Агенду. Ми смо против Агенде ове Рио Тинто и те мхе...

Гледај скупштину како се аждаха туче у главу, директ против рударења литијума.

Неће копати!

Што се војвођанске земље тиче.  ако имаш 50ха ниси мали пољопривредник. Већ пољопривредник који закупљује или купује земљу од мањих или на лицитацији добијаш да обрађујеш државну земљу. 

Постоје велики индивидуални пољопривредни произвођачи имаш их у Србији колико хоћеш. У једном Ковину имаш 10-ак пољоприведника који обрађују 100 ха земље...

Имаш корпорацијску пољопривреду то су МК, Делта Аграр, Матијевић, Драшковић, Милан Поповић, Срећко Атанасковић...Е, они ти обрађују 1000 ха... и то јако раде пун гас, запошљавају 100-не радника. Милан Поповић запошљава преко 100 радник. Рођа Драшковић има све укупно запослено у кексари, чоколади, виноградима преко 1000 вршчана ради код њега. Само Виногради имају бар 200 радника.

Што се тиче малих они су фокусирани на субвенције. И они раде Ратарство и Сточарство због субвенција и они су на тржишту мали.

Што се тиче бројног стања стоке...Богме овчарство је добро колико толико.  Говедарство је у ужасном стању...

Стока се мора увозити јер је сточни фонд уништен....

Пољоприреда ће бити угашена када крену Рудници поготово Рио Тинто...онда смо угасили....

Ниси ти видео ни њиве ни штале.

[Бенито]

Ђорђе, није српска пољопривреда уништена због тајкуна/удбаша. То Ти и сви Срби (који нису ћорави у оба ока) видите сад, али није ту крај.
Они су само слуге, иако имају милионе и неки од њих мисле да нису. Уништење српске пољопривреде иде од страних држава, односно пре свега једне, која и пресудно утиче да што више Срба престане да се бави пољом како би се укрупниле парцеле, с онда их мултинационалне компаније заузеле, преко игара са банкама и фондовима. Све се то чини како би се Србија разбуцала. То је суштина.
Мекензи, ниси рекао да је пољопривредник који обрађује 50 хектара земље "мали пољопривредник". То ти објашњавам да кад једном продају фору да "мали пољопривредник" не може да опстане на тржишту, ту више нема краја. Један дан ће да кажу хектар земље, па два, па пет, па 50, 100... Ту краја нема јер је то обична глупост, флоскула која служи да би се Србима отела земља. 
И треће: главни елементи уништења српске пољопривреде су курс и отвореност тржишта. Док су били жути на власти, они су покушавали да одрже, бар привидно, домаћу производњу и курс је варирао. Откад је дошао Овај велеиздајник, са све његовим министром финансија и гувернерком, "курс је стабилан". А тај "стабилни курс", за који сви знају да је лажан и због којег је Србија задужена до бесвести, се одржава да би увознички лоби, који предводе стране компаније и страначки послушници, драли кожу овом народу са робом која је драстично скупља него у земљи производње, а у пољопривреди то доводи до нелојалне конкуренције, јер су субвенције у ЕУ толике да српски сељак нема начин да њима парира.
Ето, то је суштина коју сви економисти наглашавају и нема ту шта ново да се дода.

[DIDzM]

Увознички лоби уништава доста.
Из млекаре мало-мало па смање цену млека јер је држава увезла млеко и онда ови нису конкурентни. Моји предају тренутно млекари "Граница" али мислим да је исто код свих.
Куга је баш уништила фонд свиња. Угинула једна свиња дошла комисија и све неутралисала и још забрана држања свиња неки период. Пописали, дали тржишне цене, али видећемо како ће бити са тим.
Али поред свега тога једноставно тежак сеоски живот, вечита мука. И људи су више спремни да преко партије упадну у неко предузеће него да црнче по пољу и тако нам осташе празна имања.

[Mekenzi]

Увознички лоби уништава доста.
Из млекаре мало-мало па смање цену млека јер је држава увезла млеко и онда ови нису конкурентни. Моји предају тренутно млекари "Граница" али мислим да је исто код свих.
Куга је баш уништила фонд свиња. Угинула једна свиња дошла комисија и све неутралисала и још забрана држања свиња неки период. Пописали, дали тржишне цене, али видећемо како ће бити са тим.
Али поред свега тога једноставно тежак сеоски живот, вечита мука. И људи су више спремни да преко партије упадну у неко предузеће него да црнче по пољу и тако нам осташе празна имања.

Додуше нисмо гение ал јесмо учили неке више и високе сточарске школе пре 15-20 година...Taмо стицали неке дипломе из те области.


О уништењу сточарског фонда и "цени млека" може роман да се напише.

Ај да се држим сточарства.

Сточни фонд је почео да се урушава када су 1992 године уведене санкције.

Тадашња Југославија је имала а њено сточарство се заснивало комплет на извозу меса попут"babay beef".

Цела производња меса, млека, и свега било је намењено извозу и домаћем тадашњем сфрј тржишту..

Пошто су Руси дигли руку и гласали за санкције Југославији извоз је  заустављен.

Југославију погађају најтеже међународне санкције, креће распад државе, велика инфлација и тотални економски колапс.

У таквој ситуацији сви а готово већина сточарских великих комбината пропадају и доживљају крах.

Између 1988 до 1992 године. Сточни фонд је опао за близу 40%. Узмимо касније да Косово није било могуће имати велику сточарску пиљопривреду.

Све сточарске, говедарске и живиниарске фарме у Вршцу су пропале до 2000 године.

Касније три центра за Репродукцију и Осемењавање крава која је била база сточног фонда у Србији Велика Плана, Крњача и Темерин су пропали.

Данас увозимо сперму Бика из Канаде.

Ово важи данас и за свињогојство, козарство и овчарство.

У овом тренутку Република Србије нема нити један једини репродуктивни центар.

Аутохоне расе свиња попут Моравке или српског сименталца или Буше су јако угрожени јер не постоји могућност располагањем чувањем и складиштењем репродуктивног материјала.

Лоша економска ситуација је сломила сточарство.

Пошто Србија нема млека ни за Београд она је принуђена да га увози.

Да ли је увоз добар? Није.

Да ли треба оставити становништво гладује?
Не.

Шта чинити?

Обнављање сточног фонда није могуће преко ноћи.

Тек за 20-30 година можемо очекивати делимичну обнову сточног фонда.

У овом тренутку Србији је одобрена велика квота за извоз "baby beef" меса у ЕУ, Русију и даље. Тренутно ми можемо да испунимо 20% те квоте.

Говедарство у Србији поготово за месо полако после уништења се опоравља.

Овде су три четири фарме увезли говеда из иностранства која ће им служити та репродукцију и даљу производњу.


итд..

[Бенито]

Видиш како изгледа када пишеш нешто о чему знаш. Одмах добије боју озбиљне полемике или разговора, боље рећи, а не испразне политикантске флоскуле да овде разобличавамо и губимо време.
Ово што си написао је све тачно, али би Те допунио за две чињенице:
Прво, пошто сам за то имао информацију "изнутра", па могу да посведочим: Милошевић је водио низ разговора са озбиљним економистима и овим његовим комунистичким привредницима шта да уради поводом "ничим изазваних санкција међународне заједнице", како би одржао макар привид привредног живота. Сви су му саветовали да попусти Западу по сваку цену (што је, иначе, био катастрофалан савет и срећа да их није послушао, али није то сад тема), а ако то не може, економисти су му јасно рекли да је једино решење да би спасио некакав социјални мир да мора жртвовати најбољи део српске привреде и да и то није гаранција да ће успети, него много тога зависи од дужине санкција. Тако је Милошевић свесно жртвовао електро-привредни систем и сточарску производњу. 
Дакле, електропривреда се релативно брзо, после санкција, вратила у нормалу, али захваљујући огромној цени обнове, а што је финансирано из продаје Мобтела, а ни то није било довољно. Пресудну улогу су одиграли српски инжењери и техничари, као и професори, који су налазили нова и јефтина решења у проблемима електропривреде. Ипак, да није било благонаклоности Запада да се то питање реши, тешкоеда би успели. Што само значи да је и њима то требало.
У вези сточарства, ако се добро сећам, а мислим да се сећам одлично, Србија је ушла у ратове 1990-их са неких 150 хиљада музних крава, а изашла 1995. године, са једва 16000. Значи, помор је био стравичан. О товном говедарству не вреди ни причати. Враћени смо у 19 век.
Дакле, Милошевић и санкције, или санкције, или Милошевић, како Ти драго, су криви за пропаст сточног фонда. То је тачно. Али, тачно је и да су тада прпале све те сточарске задруге и друге фирме везане за сточарство, али пошто код Милошевића није било стечаја, онда се то тек обелоданило само после пада његовог режима. 
Међутим, то не оправдава режиме после 2000. година што нису, макар делимично, или обновили сточарство, односно говедарство. А није да нису могли. Једно од првих министарстава где је ушао страни фактор, није било министарство војске, него пољопривреде. И сви министри пољопривреде слепо су слушали агенте мултинационалних корпорација који су обликовали Србију тачно онако како њима треба. И ту је главни проблем.
О томе Ти причам на свакој теми, па и на овој. 
Наша елита је легло бараба и проданих душа, и кукавица, наравно. 
ПС и шта си навалио са тим бејби бифом. Они ће да дају квоте чим знају да не можеш да произведеш, а ако произведеш укинуће квоте. Не закопчавају се баш сви Срби на леђа.
Кључ је у тражењу других тржишта. Као и све у животу, тако важи и за српску државу и пољопривреду. Не зависити од једног тржишта.

[пек.]

Мекензи је помињао државну земљу. У Војводини су имали грофове и Немце и зато имају државну земљу. Овде кад су вратили оно што су комунисти узели преко 10 хектаре остала је само понека бивша сеоска утрина.

[Mekenzi]

Значи настављамо са агендом...
Па, сабери геније број кафана на Златибору и помножи са бројем дана у години и видећеш која је то потрошња. Да не говоримо колико се стоке увози у Србију. Имаш статистичке податке о попису стоке у Заводу за статистику. Ако читаш нешто, осим демагогије ових Твојих генијалаца који спроводе ову економску политику.
Такође, исту причу су продали и за Војводину, коју си Ти тако лако прогутао. Не може пољопривредник који обрађује преко 50 хектара земље у Војводини да буде "мали пољопривредник". Све је то прича за малу децу. Цела филозофија је потпуно измишљена да би што више сељака напустило пољопривреду, а велики тајкуни и стране корпорације јефтино покупили земљу по Војводини. Што, наравно, има политичке импликације, јер Војводину у будућности "треба вратити у њено природно језгро", односно у оквире К унд К монархије.
Према томе, Мекензи, ајде заобиђи ме...

Чека, чека нема да те заобиђемо...

Немој да бежиш како вели газда- келнер Бошкооо Ђе бежите...

Не настаављамо Агенду. Ми смо против Агенде ове Рио Тинто и те мхе...

Гледај скупштину како се аждаха туче у главу, директ против рударења литијума.

Неће копати!

Што се војвођанске земље тиче.  ако имаш 50ха ниси мали пољопривредник. Већ пољопривредник који закупљује или купује земљу од мањих или на лицитацији добијаш да обрађујеш државну земљу. 

Постоје велики индивидуални пољопривредни произвођачи имаш их у Србији колико хоћеш. У једном Ковину имаш 10-ак пољоприведника који обрађују 100 ха земље...

Имаш корпорацијску пољопривреду то су МК, Делта Аграр, Матијевић, Драшковић, Милан Поповић, Срећко Атанасковић...Е, они ти обрађују 1000 ха... и то јако раде пун гас, запошљавају 100-не радника. Милан Поповић запошљава преко 100 радник. Рођа Драшковић има све укупно запослено у кексари, чоколади, виноградима преко 1000 вршчана ради код њега. Само Виногради имају бар 200 радника.

Што се тиче малих они су фокусирани на субвенције. И они раде Ратарство и Сточарство због субвенција и они су на тржишту мали.

Што се тиче бројног стања стоке...Богме овчарство је добро колико толико.  Говедарство је у ужасном стању...

Стока се мора увозити јер је сточни фонд уништен....

Пољоприреда ће бити угашена када крену Рудници поготово Рио Тинто...онда смо угасили....

Ниси ти видео ни њиве ни штале.

Joк ти си!

Од 10 године живота, буквално цео живот радили око крава, са кравама, репродукције и био шеф матичне службе! Био шеф пољопривредне службе у Ковину, радио у Шапцу итд....Дипломирао код најјеминетнијих професора сточарства из исхране крава.  Наш Рад ономад пре 15 година увршћен у 10 најбољих на Пољопривредном факултету.

Одрастао у породици чији су ђед и баба цео радни век провели радећи у сточарству!

До 2017 године када смо напустили струку и Срећка Атансковићеву фарму алпских коза ође у Добричеву ђе је било 1200 грла које смо ми водили али смо се разишли због несугласица.

Ми себе  у сточарству не видимо. Имамо наш мини бизнис који развијамо и и који полако напредује, а у једно се спремамо за пут вечни.

А тај пут је најјтежи, најзахтевнији  јер смо се скоро свега материјалног одрекли. Ми ође немамо ништа, имамо нешто мало само да преживимо....

Тако да...

Ако ти требају савети из сточарства, шта како да организујеш, јавни се....

[Mekenzi]

Мекензи је помињао државну земљу. У Војводини су имали грофове и Немце и зато имају државну земљу. Овде кад су вратили оно што су комунисти узели преко 10 хектаре остала је само понека бивша сеоска утрина.

Jeдно су ти грофови а друго су Немци.

Грофови су углавном били аустријског и делом словеначког порекла. Углавном племићке крви. Они су имали оне замкове на крајевима градова и по селима сада се то зову "војвођански замокови". Око тих замкова  је била земља која је припадала грофији.  Грофови нису могли сву ту земљу да обрађују јер нису имали довољно механизације па је то претворено у шумски појас. Сваки тај замак има огроман како веле "парк"  уствари није то парк него шума ђе су грофови садили дрвеће како би имали шуме јер нису могли да обрађују земљу.

Грофови су Углавном они су имали слуге које су замак и земљу око замка. Слуге су углавном били Срби из Јужних крајева Србије, углавном са Косова и Метохије. Ође у Вршцу и дан данас један реон зову "српски крај" и ту су улице косовских јунака Југ Богдана, Марка Краљевића, Цара Лазара итд ту се доселили први Срби са Косова који су пре Арсенија и за Време Арсенија Чаррнојевића убјежали у Војводину..

Што се тиче Немаца. Немци у Јужном Банату тачније у Вршцу потичу из региона  Северна Рајна или Вестфалиа. То је регион на граници Њемачке и Француске.

Елем, ти Немци, су се овде углавном бавили једном стварима а то  је Виноградарство, и производња ракије и вина. 

Вршачки Немци су имали хиљаде хектара под виноградима. Њихове куће и спољне фасаде су чини осликани гроздови, виногорја итд.  Немачке куће су биле велике и широке. Плафони високи и до 4.5-5.м. Имали су кибицфенстере.  Њих други видови сем Вина нису интересовали. Један мањи део се бавио памуком...

Друга половина у Вршцу су били Срби. Прави православни Срби. Немци су заузимали западни део града од катедрале ка горе. Он су имали музеје, библиотеку, школе, итд. 

Српски крај је био око саборне цркве и владичанског двора. Тачније и прецизније ко дође у Вршац. Видеће на тргу један огроман крст. Тај крст показује да је православни град ка истоку и југу а католички крај јесте запад-север и на тој тачки јр град био подељен као данас Косовска Митровица оним мостом на Ибру.

Срби су се бавили пољопривредом, обрадом земље. Додуше јако тешко је ишло..Али су имали доста плодне земље које су добијали када су се насељавали. У принципу нису то били хектари али у оно време 10,20,30 ари што је њима јако пуно значило да опстану као народ да не иду у надницу код швапских газда.

И трећи који су уједно јако битни а можда и најјбитнији су Циннцари. Цинцари у Вршцу су били нека спона између Срба и Немаца. Цинцари су се бавили трговином, били су лихвари, зеленаши, имали су своје трговине, тезге, све што ти треба налазио си код Цинцара. Цинцари су били веома богати. Стерија Поповић отац од чувеног Јована Поповића је био чувени вршачки Цинцар. Сва дела које је Стерија написао налази се увек по један Цинцар. Свакако најпознатији Цинцар из Јованових дела јесте Кир Јања. Цинцари су трговали све што произведу Срби су носили код њих и они су откупљивали или за новац или у натури.

Да додамо и ово најјтрагичније у српском језику што Јована Поповића сви зову Стерија.

Стерија је био отац од Јована. Био је лихвар, зеленаш, ужасно тежак, арогантна и полуписмен трговац. Био је богат. Стерију је држао у својој радњи где је он радио и трговао са робом. Док је Јован радио у тој радњи или би то боље речено данашњим речником залагаоници, Јован је све те ликове који је описао у Својим комедијама заправо видео уживо у тој радњи.

Значи није Стерија Него ЈОВАН!

Доласком комуниста настаје пакао и један Вршац је нестао. Немце су комунисти стрпали у логоре и све до једног депортовали за Немачку. Комунисти отимају свима земљу и све плене, куће, земљу, буквално све. Стрељају редом све. Србе, немце кога год стигну и осумњиче за глупост.

Немачке велелепне куће деле и праве станове где смештају колонизаторе из Србије. Све оне лепе швапске куће у центру Вршца унутра имају до 10 дворишних станова.

Свим Србима су отели земљу и оно мало 10, 20, 30 ха.

Сва пољопривредна земља је припала "ДРЖАВИ" . Држава оснива преко 30 пољопривредних различитих комбината. 

Гради се млекара, пекара, фарме крава, живине, свиња, инкубатор станица, пољопривредна служба, ветеринарска станица., кланица..

Вршац добија 1000% заокружену пољопривредну производњу од муже крава до прераде млека буквално све се обрађује у Вршцу.

Такав систем није могао дуго да опстане.

Економски проблеми који су задесили земљу, корупција, криминал, заостала механизација, немогућност нових савременијих уређаја, све је то доводило да пољопривреда већ 70-их година полако почиње да кризира и заостаје.

Преломна тачка пољопривреде је 1990 године. Држава није успела, а покушала је да изврши АГРАРНУ РЕФОРМУ.

Пошто Аграрна реформа није успела са краја 80-их и увођењем санкција у УН у Савету Безбедности (Руси дигли руку да се уведу најтеже санкције према Србији).

српска пољопривреда доживљва колапс и пропаст.


Велика већина пољопривредних комбината је ПРОПАЛА! РАДНИЦИ ОТПУШТЕНИ! ФАРМЕ УГАШЕНЕ!

За време Милошевића пољопривреда је хоризонтално пропадала а вертикално није могла да успостави ниво производње и прераде као ни продају нити извоз у иностранство.

Свака УСПЕШНА ПОЉОПРИВРЕДА СЕ ЗАСНИВА ЈЕДИНО НА ИЗВОЗУ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОЂАЧА.

Пошто је Руска Федерација дигла руку за увођење санкција и то најтежих и незапамћених у историји света, Српска пољопривреда преко 10 година није извезла нити једну једину јабуку нити један килограм пшенице!

То је значило КРАЈ И КРАХ СРПСКЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ!

Доласком ДОС-а 2000 године комунистичким комбинатима се проглашава стечај и гашење.

Остаје земља.

Обрадиве површине државне земље се дају у закуп путем лицитације. Свако ко има регистровано пољопривредно газдинство има право да се јави на лицитацију за обрадиву земљу. Право пречег имају сточари.

Елем у таквим околностима, неки сеоски ђилкоши постају велики велепоседници који обрађују преко 100 хектара земље.

2008 године и касније Србија коначно успоставља извоз пољопривредних производа и са истоком и са западом.

Добијамо квоте које можемо да извеземо у Руску Федерацију, Кину, Европску унију, Турску, УАЕ.

Корпорације не седе скрштених руку. Видевши могућност огромне зараде на извозу меса, воћа, житарица бацају се  у сточарство и плус субвенцисање пољопривредне производње од стране државе.

Све највеће корпорације у Србији су углавном и једним делом у пољопривреди.

Да ли мислите да би један Мирослав Мишковић, Петар Матијевић, Милан Поповић, Миодраг Костић, Родољуб Драшковић и други ушли у свињогојство, говедарску производњу, производњу јабука и житарица да немају огроман приход!

Шта мислите да би Мишковић и Матијевић овде у околини Вршца правили фарме свиња са преко 50 хиљада свиња заједно (по 25 хиљада оба) да немају профит.

Шта мислите да би Милан Попвић купио преко 4000 хектара земље где је засадио јабуке које извози у Русију....

Шта мислите да и Родољуб Драшковић купио Вршачке винограде а да не обрће милионски проит у еврима.

Све у свему српска пољопривреда је кроз Историју проплзила у различите фазе.

Оно што је битно и суштина без великих корпорација нема ни озбиљне пољопривреде. Велике корпорације имају најсавременију механизацију, најсавременије засаде, људске ресурсе  и све што иде...

Један мали војвођански пољопривредник који има имт ии којег паркира у дворишту и бави се пољопривредом ко пре 30 година нема шта да тражи у пољопривреди, јер корпорације производе стотина хиљада тона различитих производа, једноставно економски не може да се такмичи са њима.

Будућност српске пољопривреде јесте у извозу пољопривредних производа за којег за сада немамо довољно и у корпорацијској пољопривреди и обради земље. 

Такође будућност српске пољопривреде јесте у сеоском туризмом.

Ако би издвојио две гране сточарства које имају најјвећу шансу: то је производња јуњећег меса (baby beef) и овчарство.

Ето, толико.