Пријава

Бесеровић · 16-01-2026, 08:50 PM

(24-11-2025, 11:45 AM)Бесеровић Пише:
(17-08-2023, 08:57 AM)Бесеровић Пише: Еркан!

[Слика: Gemini-Generated-Image-pogikfpogikfpogi.png]

Краљевина Шумадија · 16-01-2026, 09:11 PM

(16-01-2026, 10:06 AM)Бесеровић Пише:

Мој пријатељ Божа. Упознали смо се 1996. када је дошао у моје предузеће (комунално, КГ) и тада му се слошило, а ја сам му помогао и пристао да га одвезем до његовог села. Тако смо се упознали. Такве плаве очи никад нисам видео. Био је тежак астматичар и тешко се кретао од хроничног реуматизма. Често сам одлазио код њега у Пајазитово, али некако ми је на срцу да сам требао и више у њег. последњим годинама.
Рођен је 15. фебр. 1921, од оца Милије и мајке Милке. Свршио посл, 41. кл. Арт. подоф. школе у Ћуприји и рат сачекао као акт. арт. п.наредник. У Априлском рату 1941, одступао од Смедерева па до Власенице у Босни. Након краха ЈВ, креће пешице натраг у Србију и стиже у Пајазитово на Ускрс - 41. Божино село имало је 7 подоф. и сви су ступили у један од првих војних четничких одреда - Руднички (к-т капет. Прокопије Гачић), 24. јуна 1941.
Крајем рата, Божа поново креће за Босну и поново пропаст, овога пута био је заробљен у с. Обаљ, на Видовдан 1945. Пред Окружним судом у КГ осуђен је на 12. год. робије са принудним радом, 5 год губитка грађанских и политичких права по изласку са одлежане казне и конфискацијом целокупне имовине (11 ха земље). Касније, робија му је преполовљена. Одлежао је 4 год. у Срем.Митровици и јођ 2 год. принудно радећи на исушивању Лоњског Поља (по цео дан у води од појаса до гуше), у логору у с. Сибин, код Сл. Брода, на изградњи ауто пута Београд - Загреб и најзад на Новом Београду, на градњи стамбених зграда. Божидар се вратио кући, овог пута, 13. јан. 1952. Оженио се Зорком (1929-2003). П. поручник Божа умро је 2005. (Наредбом Начелника Штаба ВК за 1. дец. 1944. унапређен је у чин акт. арт. п.поручника. За јунаштво у борби против усташа на Модричи, к-т Никола Калабић, на Бадњи дан - 45, пред стројем ГГ, прочитао је име Боже Панића.)
Имао је два брата: Живојина и Миодрага и оба су мобилисани у партизане у јесен 1944, онда када је Божа крену за Босну са Гардом. Оба брата су дезертирала од комуниста са заклетвом да ће се предати само ако сазнају да им је брат Божа жив. Били су у одметништву све док негде на Руднику нису сазнали за брата и у дец. 1945. су се предали. Живојин није санкционисан, а Миодраг је осуђен на 3. године затвора.