[Милослав Самарџић]

Устаници су у кратком року ослободили од усташа простор од Госпића и Петровца на северу, до Шибеника и Ливна на југу, ”простор двоструко већи од Сицилије”.  У највећој бици губици Хрвата били су ‘’са једноставно застрашујућим билансом од скоро деведесет процената’’, забележио је италијански официр Салваторе Лои, који је посматрао ову битку, заједно са устаничким командантом Пајом Омчикусом. Устанак, који је почео 27. јула 1941, касније су присвојили комунисти, под именом ”Дан устанка народа Босне и Херцеговине”
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Лин ка чланку:
https://www.pogledi.rs/u-lici-dalmaciji-...29154.html

[Ocaus41]

300 хиљада убијених Срба до краја јула 1941....

[Краљевина Шумадија]

Одлично и тачно.
То се највише одсликава кроз судбину помињаног мор.поручника Миће Лукића. Он је био прави краљев официр и ако је био устанак није дозвољавао малобројним појединцима - комунистима да вршљају. Једном обичном галамџији, са шајкаче је скинуо петокраку и каменом је скрцао. Тај осрамоћени устаник, после рата постао је Брозов генерал (Милан Шијан 1914-2004, отац режисера Слободана Шијана). Официр Лукић ишао је из победе у победу против усташа, све до своје погибије у једној од најтежих битака са усташама на тзв. Рипничком кланцу, 27.септ.1941. Тек после пар дана четници су камионом цео дан превозили своје изгинуле борце. Лукић је сахрањен у Великој Попини уз четничке почасти. Један од њих што му је носио ковчег, после рата постао је Брозов генерал (Петар Бабић 1919-2006). На њега је пала највећа сумња за метак у Мићиним леђима.

[Николај]

Милославе, је л' можеш да поставиш ону фотографију из Доње Суваје на којој су Италијани и четници, непосредно након покоља, објављена је пре неколико година у Слободи.

[Милослав Самарџић]

Милославе, је л' можеш да поставиш ону фотографију из Доње Суваје на којој су Италијани и четници, непосредно након покоља, објављена је пре неколико година у Слободи.

Кад бих се сетио која беше...

[Бенито]

Кад ће она књига о четницима Далмације?

[Милослав Самарџић]

Кад ће она књига о четницима Далмације?

Koja?

[Бенито]

Кад ће она књига о четницима Далмације?

Koja?

Оног италијанског обавештајног официра. Знаш Ти која...

[Милослав Самарџић]

Салваторе Лои, ''1941''.
Надам се на пролеће.
Идеја је да објавимо 4 одједном.
Четници према немачким изворима.
Четници према италијанским изворима.
Четници према британским изворима.
Четници према америчким изворима.

[Николај]

Милославе, је л' можеш да поставиш ону фотографију из Доње Суваје на којој су Италијани и четници, непосредно након покоља, објављена је пре неколико година у Слободи.

Кад бих се сетио која беше...

Мислио сам на овај чланак, само погрешио сам, није објављен у "Слободи", него "Динарском четнику".

[Митић]

Један од многобројних доказа да је устанак у Босанској Крајини 1941. био српски и то у крајевима који ће важити за средишта партизанских снага, јесте и резолуција са савјетовања "делегата народноослободилачких герилских одреда" у Дрвару 31. августа 1941. године.

Између осталих на савјетовању су били Момчило Ђујић, Бране Богуновић, Марко Орешковић Крнтија, Љобо Бабић "командант дрварске бригаде" и други представници, између осталих и из Шибеника и Загреба.

У резолуцији под тачком 3. јасно се каже: "Ми Срби боримо се за национално ослобођење нашег народа испод окупатора и њихових плаћеника."
Даље се позивају и остале нације, да су укључе у борбу и да та борба треба да буде заједничка. Али у то вријеме у Дрвару се говори само о Србима. Зато нема говора о некаквом "устанку народа Босанске Крајине, него о устанку српског народа Босанске Крајине. И то не може да промијени више десетина комуниста других националности, који ће током 1941. године ући у устанак. Јер само је српски народ масовно узео оружје, док су други народи, посебно Хрвати и муслимани, пунили војне редове хрватског домобранства и усташтва.

Извор: Milan N. Zorić, "Drvar u ustanku četrdeset prve", Beograd, 1963.

https://x.com/radakovicboris/status/2005370081472311507

Извор: Борис Радаковић

[Митић]

Изјава свједока Крсте Бумбића из села Добрељи код Автовца (Гацко), о свештенику Радојици Перишићу који је повео Србе на устанак 1941.

Извор: "Босна и Херцеговина саслушање српских избјеглица", приредио Вељко Ђурић Мишина, Бања Лука-Нови Сад, 2023.

Преузето од: Борис Радаковић

https://x.com/radakovicboris/status/2021580819131781433

Погледати стр. 102-103 на следећем линку

https://rastko.rs/files/books/692e3521ca2bb.pdf

[Краљевина Шумадија]

Изјава свједока Крсте Бумбића из села Добрељи код Автовца (Гацко), о свештенику Радојици Перишићу који је повео Србе на устанак 1941.

Извор: "Босна и Херцеговина саслушање српских избјеглица", приредио Вељко Ђурић Мишина, Бања Лука-Нови Сад, 2023.

Преузето од: Борис Радаковић

https://x.com/radakovicboris/status/2021580819131781433

Погледати стр. 102-103 на следећем линку

https://rastko.rs/files/books/692e3521ca2bb.pdf

А, погледати, на истом линку и стр. 225.

[Митић]

А, погледати, на истом линку и стр. 225.

Да, сад сам видео.

Анђелко Вучић у Немачкој.