[Милослав Самарџић]

Како је рат одмицао, поред припадника многих народа, у четничким редовима нашло се и доста Руса, углавном бегунаца из немачког заробљеништва. Совјети су у оквиру Крајинског корпуса формирали посебну борбену јединицу, од 20 официра и 130 бораца, којом је командовао мајор Михаил Аврамов. Међу њима је био и син маршала Коњева. Дража је покушавао да преко црвеноармејаца у четничким редовима ступи у непосредан контакт са Совјетским Савезом, што је поверио академику Драгиши Васићу
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Линк ка чланку:

https://www.pogledi.rs/cetnici-i-rusi-19...29387.html

[Коле Којот]

Помиње ли Пилетић нешто више о том сину маршала Коњева, његово име барем?
Шта је било са њим, како је заробљен и сличне податке?

[Monarhist]

Маршал Koњев је имао једног сина, Гелија рођеног 1928. Тај који је био код Пилетића је вероватно неки други Коњев.

[ХраброСрце]

Ако се сјећам помиње овог Аврамова, али није знао да је мајор. Или је био под лажним именом, или тако нешто.

[Милослав Самарџић]

Помиње ли Пилетић нешто више о том сину маршала Коњева, његово име барем?
Шта је било са њим, како је заробљен и сличне податке?

Не помиње.

[Коле Којот]

Значи, на једној страни имамо Пилетића који каже да је код њих био син једног битног совјетског маршала (после Жукова и Рокосовског, Коњев је био један од значајнијих команданата у Црвеној армији).
И ништа више о томе, чак ни допис Врховној команди, јер вероватно би ВК рекла шта да се ради са таквом особом, јер син совјетског маршала није тамо нека небитна особа, може да се искористи за дипломатски рад са Совјетима.

Док на другој страни имамо податак да је једини син маршала Коњева у то време био малолетан и да је мала вероватноћа да је могао да буде у рату, а камоли да буде заробљен.
Бар на основу интернета, јер да је син био у рату, чак и да је заробљен, било би споменуто бар негде. Чак ни на руским страницама не помињу ништа о томе.

Значи имамо контрадикцију, која треба да буде решена.
Бар по неком стандарду, мемоаре треба узимати са резервом.

Свакако ово је једна реченица, она свакако не мења смисао целог чланка, чак је можда и небитна. Али ипак треба обратити пажњу на реченице таквог типа, јер су оне лако проверљиве и у једну руку су сензационалистичке. Јер ако се испоставе да су нетачне, неко ко је злурад може да то искористи против само чланка и аутора.

[ватхра]

Је ли тако беше био и Патонов син код четника, међу обореним авијатичарима?
Да би се испоставило да се презива Патен.

[Monarhist]

Мислим да се некад спомињао на форуму и Ромелов син?
Могуће је да су се ти странци-савезници тако представили четницима ради евентуалних привилегија, тад није било интернета да провере то. Можда је тај код Пилетића био нпр. синовац Коњева и слично.

Нисам читао мемоаре, али оно што хоћу да кажем јесте да све то треба имати у виду кад се ради са мемоарском грађом.

[Филип Ђукић]

Је ли тако беше био и Патонов син код четника, међу обореним авијатичарима?
Да би се испоставило да се презива Патен.

Боље него Петен. 

[Милослав Самарџић]

Мислим да се некад спомињао на форуму и Ромелов син?
Могуће је да су се ти странци-савезници тако представили четницима ради евентуалних привилегија, тад није било интернета да провере то. Можда је тај код Пилетића био нпр. синовац Коњева и слично.

Нисам читао мемоаре, али оно што хоћу да кажем јесте да све то треба имати у виду кад се ради са мемоарском грађом.

Да, то је најлогичније објашњење - лажно представљање због привилегија.
Ето барем неке прилике за Ватру да нађе нешто нетачно у мемоарима четника.
Тако код партизана тражимо да ли, можда, има нешто тачно.

[Митић]

Што се тиче лажног представљања, може се навести један пример који сам видео у документарцу "Жене шпијуни у Другом св. рату", друга епизода.

На самом крају рата, пољски агент у СОЕ Кристина Скарбек покушала је да ослободи савезничке оперативце из једног затвора који је држао официр Гестапоа. А затвор се беше налазио у француском граду.

И Кристина се лажно представила као ћерка генерала Монтгомерија са великим утицајем и запретила овом гестаповцу да ће га снаћи одмазда уколико не ослободи ове оперативце. А пошто је гестаповац знао да се Американци приближавају, пристао је и ослободио оперативце.

[Коле Којот]

Све је то у реду, свашта се догађало у рату, људи су се представљали да су нешто што нису.
Међутим, посао историчара је да утврди да ли се та особа која се представља да је син/ћерка, шта год, неког битног команданта/политичара или шта већ, да ли је то лажно представљање или је стварно та особа то што јесте.

[Милослав Самарџић]

Све је то у реду, свашта се догађало у рату, људи су се представљали да су нешто што нису.
Међутим, посао историчара је да утврди да ли се та особа која се представља да је син/ћерка, шта год, неког битног команданта/политичара или шта већ, да ли је то лажно представљање или је стварно та особа то што јесте.

За општу историју тај детаљ није важан.