[Владимир Петровић]

Нобеловац Тим Хант у посети Србији са циљем да помогне развој домаћих научних пројеката кроз фондове Европске комисије

Београд, 10. септембар 2014. – Од данас је на позив Престолонаследника Александра у петодневној посети Србији дошао проф. др Тим Хант, добитник Нобелове награде за медицину 2001. године. Од данас па све до 15. септембра 2014. године проф. др Хант ће обићи научне установе у Београду, Новом Саду, Неготину и Зајечару и презентовати програм Европског истраживачког савета који одваја значајна средства за развој науке у Европи и Србији.

Циљ посете је да се оснажи подршка домаћим научницима и помогне им се указивањем на могућности за финансирање истраживачких пројеката унутар Европске комисије.
Проф. др Тимоти Хант је Нобелову награду добио 2001. године за откриће темељног механизма контроле ћелијског циклуса, а пет година касније додељена му је и титула Сера.
Сер Тимоти је члан је научног тима Европског истраживачког савета који дефинише стратегију и методологију финансирања научних пројеката, а у Србију долази уз подршку Европске комисије са циљем да подржи и помогне нашим научницима да се повежу и боље упознају са могућностима финансирања унутар програма Хорajзон 2020 и конкретније Европског истраживачког савета.
Сер Тимоти ће у току своје посете одржати 3 предавања:
-
10. септембра у 13:00 часова на Медицинском факултету у Београду на стручну тему циклуса и контроле митозе (оригиналан наслов: „Futile Cycles, Switches, and the Control of Mitosis“). Том приликом биће му додељена и звање гостујућег професора Медицинског факултета Универзитета у Београду

-
11. септембра у 10:30 часова у Ректорату Универзитета у Београду сер Тимоти ће одржати предавање о могућностима унутар Европског истраживачког савета за научнике свих области у Србији, а значајан део биће посвећен и одговарању на питања

-
11. септембра у 15:30 часова у Ректорату Универзитета у Новом Саду сер Тимоти ће одржати предавање о могућностима унутар Европског истраживачког савета за научнике свих области у Србији.

Поред предавања, сер Тимоти ће о могућностима у оквиру Европског истраживачког савета разговарати и приликом посете Института за молекуларну генетику и генетичка истраживања, где ће разговарати и са представницима Инситута за нуклеарне науке „Винча“, Института за биолошка истраживања и Биолошког факултета, као и током посете Лабараторије за нано технологију Машинског факултета Универзитета у Београду и Медицинских центара у Неготину и Зајечару.
Уз сер Тимотија у посети ће бити и проф. др Гордана Поповић, научница српског порекла, која је директор научног програма у оквиру Европског истраживачког савета и која ће бити ту да домаћим научницима додатно приближи могућности унутар овог програма.

[Владимир Петровић]

Престолонаследник честитао кошаркашима историјски успех

Београд, 14. септембар 2014. – Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II упутио је члановима српске кошаркашке репрезентације, стручном штабу и кошаркашком савезу Србије најсрдачније честитке на спортском подвигу на који смо сви поносни и за који су само они заслужни.
У свом писму Престолонаследник Александар II истиче:
„Овакви догађаји остају дуго у сећању и постају део историје и то онај који би смо волели да нам се што чешће понавља. Наша кошарка дефинитивно има сјајну будућност. Србија је пре тачно сто година извојевавши победу у Великом рату свету показала да је, иако територијално мала земља, земља храбрих, часних, вредних и поносних људи. Сто година касније, и Ви сте свету показали све те дивне особине нашег народа које красе нашу Отадзбину. Хвала вам на томе. Нека успех који сте пред очима света постигли у име своје домовине служи на част вашим прецима, вашим савременицима и вашим потомцима. Моји синови, моја супруга и ја смо одушевљени и поносни.“
Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II је финалну утакмицу светског првенства у кошарци пратио путем директног телевизијсог преноса у кругу породице на Краљевском Двору.

[регул]

Да ли је он сам све ово написао?

[херцеговац]

Рачунај падажи пута субјекти кроз предикати па подјели све са сто и добићеш вјероватноћу да је он то срочио, а не написао!

[Владимир Петровић]

Краљевски пар на свечаном отварању изложби „Србија 1914.“ и изложбе „Млада Босна и Сарајевски атентат“

Београд, 15. септембар 2014. – Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина присуствовали су данас свечаном отварању изложбе „Србија 1914.“ у Историјском музеју Србије а потом и отварању изложбе „Млада Босна и Сарајевски атентат“ у Архиву Југославије.

У Историјском музеју Србије је поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата, свечано отворена изложба „Србија 1914.“ у сарадњи Историјског и Војног музеја а уз подршку Министарства културе и информисања и Министарства одбране. Изложбу је отворио начелник Генералштаба Љубиша Диковић, а поред Краљевског пара отварању изложбе присуствовао је и Њ.Е. г-дин Иван Тасовац, министар културе и информисања, г-дин Драгомир Ацовић, председавајући Крунсог савета, г-дин Душан Бабац, члан Крунског већа као и бројни представници дипломатског кора.

Ова поставка је савремени музејски пројекат и настоји да посетиоцима на забаван начин приближи политички, културни, научни и привредни успон Србије са почетка 20. века, догађаје који су претходили Великом рату (балкански ратови, Сарајевски атентат и Јулска криза) и догађаје из 1914, прве године рата.

По завршетку свечаног отварања ове изложбе, Краљевски пар је у пратњи г-дина Драгомира Ацовића, председавајућег Крунског савета присуствовао свечаном отварању изложбе “Млада Босна и Сарајевски атентат” у Архиву Југославије. На отварању изложбе говорили су Њ.Е. Томислав Николић председник Републике Србије и Њ.Е. г-дин Небојша Радмановић, члан Председништва Босне и Херцеговине.

Атентат "Младе Босне" на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914. представља догађај који већ 100 година заокупља интересовање не само научника, публициста и политичара него и широких народних маса.

Иако у комплексу догађаја око Првог светског рата Сарајевски атентат има секундарно значење, ипак је он био повод рату, који је отворио нову епоху у историји човечанства.

Ова изложба представља једну у низу изложби архивских докумената урађених на академском и професионалном нивоу, а до сада је била представљена у Галерији Академије наука и уметности Републике Српске, као и у Мостару, Гацку и Андрићграду.

[херцеговац]

Краљевски шта?

Па јесу ли тинејџери да се секају па су ПАР!?

Спрцали у гузице тол'ке године, види јада још ПАР...

[регул]

Краљевски шта?

Па јесу ли тинејџери да се секају па су ПАР!?

Спрцали у гузице тол'ке године, види јада још ПАР...

[Павле]

Двоје су пар.

[херцеговац]

Двоје су пар.

'Ајде!

То к'о кад она са оног ријалитија каже - 'мој дечко и ја', а спрцала година ки овај што би да узурпира престо Обреновића!

Е сад,
хтјели би да буду српска династија што је по ПС-у патријахално и конзервативно, а 'амо су ПАР!!!

Пар чега? Рукавица...

Смијешни су у имитирању енглеских фазона... не пали то код ове наше раје.

[Владимир Петровић]

НОБЕЛОВАЦ ТИМ ХАНТ ТОКОМ СЕДМОДНЕВНЕ ПОСЕТЕ СРБИЈИ УПОЗНАО ДОМАЋЕ НАУЧНИКЕ И ПРИБЛИЖИО ИМ МОГУЋНОСТИ ФОНДОВА ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ

Србију је на позив Фондације Престолонаследника Александра за образовање посетио проф. др Тим Хант, добитник Нобелове награде за медицину 2001. године. Од 9. до 15. септембра 2014. године проф. др Хант обишао је научне установе у Београду, Новом Саду, Неготину и Зајечару и презентовао програм Европског истраживачког савета који одваја значајна средства за развој науке у Европи и Србији.

Циљ посете био је да се оснажи подршка домаћим научницима и помогне им се указивањем на могућности за финансирање истраживачких пројеката унутар Европске комисије. Тим поводом Престолонаследник Александар је изјавио:
„Веома сам поносан што је професор Хант прихватио мој позив и дошао у Србију. Наша земља је пуна младих и талентованих научника и веома је важно да сви они буду информисани на који начин могу обезбедити средства за остварење својих научних идеја. Наша земља налази се у тешкој финансијској ситуацији и није у стању да у пуној мери подржи реализацију нових научних подухвата и због тога је важно да сви они знају да су Европски фондови отворени и за њихове пројекте, а има ли бољег начина да то сазнају него од једног од највећих научних умова данашњице као што је професор Хант. Сигуран сам да ће многим студентима и научним радницима у нашој земљи посета професора Тима Ханта бити од велике користи.“
Проф. др Тим Хант је Нобелову награду добио 2001. године за откриће темељног механизма контроле ћелијског циклуса, а пет година касније додељена му је и титула Сера.
Сер Тим је члан научног тима Европског истраживачког савета који дефинише стратегију и методологију финансирања научних пројеката, а у Србију је дошао уз подршку Европске комисије са циљем да подржи и помогне нашим научницима да се повежу и боље упознају са могућностима финансирања унутар програма Хорajзон 2020 и конкретније Европског истраживачког савета.
Сер Тим је у току своје посете одржао 3 предавања у Београду и Новом Саду, где је осим приближавања рада Истраживачког савета и начина на који домаћи научници могу постати њихов део, значајно време посветио у директним разговорима са научницима.
На Медицинском факултету у Београду одржао је и стручно предавање које је одушевило велики број присутних међу којима су били научници и професори, али и велики број младих људи који су са пажњом пратили начин на који је pроф. др Тим Хант са својим колегама дошао до открића за које је добио Нобелову награду.
Током предавања на Универзитетима у Београду и Новом Саду проф. др Хант мотивисао је многе домаће научнике да се пријаве за позиве Европског истраживачког савета и на тај начин добију финансијска средства за своја истраживања, али и за плате својих сарадника и институција на којима раде.
Поред предавања, сер Тим је о могућностима у оквиру Европског истраживачког савета разговарао и приликом посете Института за молекуларну генетику и генетичка истраживања, где је разговарао заједно и представницима Инситута за нуклеарне науке „Винча“, Института за биолошка истраживања и Биолошког факултета, као и током посете Лабараторије за нано технологију Машинског факултета Универзитета у Београду и Медицинских центара у Неготину и Зајечару.
Уз сер Тима у посети је била и проф. др Гордана Поповић, научница српског порекла, која је директор научног програма у оквиру Европског истраживачког савета и која је домаћим научницима додатно приближила могућности унутар овог програма и са великим задовољством понудила своју подршку.
У недељу, 14. септембра на Краљевском двору, Њ.К.В. престолонаследник Александар и принцеза Катарина организовали су свечану вечеру у част проф.др Тима Ханта којој су присуствовали високи представници научне заједнице у Србији.

[Владимир Петровић]

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК ПРИМИО ДЕЛЕГАЦИЈУ ИПА РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ А ПОТОМ ПРИСУСТВОВАО МЕЂУНАРОДНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ “ВЕЛИКИ РАТ И ПОЧЕТАК НОВОГ СВЕТА”

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II примио је данас у Краљевском Двору делегацију Интернационалне Полицијске Асоцијације Руске Федерације на челу са њеним председником г-дином Алексејем Ганкином, а потом заједно са Принцезом Катарином присуствовао отварању Међународне конференције “Велики рат и почетак новог света” у београдском Сава Центру.
Престолонаследник је најпре у свечаном салону Краљевског Двора примио делегацију Интерационалне Полицијске Асоцијације Руске Федерације предвођену њеним председником Алексејем Ганкином. Ова делегација од данас је у вишедневној посети Србији а њен домаћин је Интернационална Полицијска Асоцијација Србије и њена секција у косовском поморављу.
Г-дин Алексеј Ганкин се захвалио Његовом Краљевском Височанству Престолонаследнику Александру на свечаном пријему истакавши да су Руски и Српски народ братски народи и да му представља огромну част и задовољство чињеница да се данас налази на Краљевском Двору чији је главни архитекта био велики Руски архитекта Никола Краснов. Ганкин се такође захвалио на подршци коју Престолонаследник Александар пружа Интернационалној Полицијској Асоцијацији изразивши наду да ће и у будућности долазити до оваквих сусрета.
Престолонаследник Александар II се захвалио г-дину Алексеју Ганкину и његовој делегацији на данашњој посети и изразио задовољство што су данас његови гости у Краљевском Двору. “Драго ми је да Интернационална Полицијска Асоцијација са секцијама у Русији и Србији имају тако блиску и успешну сарадњу каква и приличи нашим братским земљама” – истакао је Престолонаследник.
Поред чланова делегације из Русије, састанку су присуствовали и председник Интернационалне Полицијске Асоцијације новосадске регије г-дин Милорад Петковић и председник ове асоцијације у косовско поморавској регији г-дин Добривоје Стојановић.
Након овог пријема Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина присуствовали су отварању Међународне конференције “Велики рат и почетак новог света” у организацији руских друштвених организација, а том приликом у Србију је допутовала руска делегација на челу са замеником шефа дипломатије.
На конференцији је говорио Његова Светост Патријарх Српски Г-дин Иринеј, саветник предсеника Србије г-дин Оливер Антић, заменик руског министра спољних послова г-дин Алексеј Мешков, председник Фонда Андреја Првозваног г-дин Владимир Јакуњин, а прочитана су и писма Његове Светости Патријарха Московског и све Русије г-дина Кирила и председника руске Думе г-дина Сергеја Ниришкина.
Први светски рат је променио геополитичку карту Европе и света, изазвао огромна разарања и људске жртве, а поуке које се из њега могу извући су данас, у светлу украјинске кризе, актуелније него икад, поручено је данас на међународној конфренцији у Београду. Србија је, како је истакнуто, у том рату претрпела највеће људске губитке, изгубивши једну шестину становништва и зато су недопустиви покушаји да се фалсификује историја и кривица за избијање рата пребаци на њу.

[Србин]

Могу ли нешто Владимире добронамерно да те питам, зашто се Принц не огласи поводом дивљања балија у Пазару, зашто се не огласи поводом параде педера, ЗАШТО? Хоће ли већ једном престати да се понаша ко снаша, да има срца можда би и постао Краљ

[Владимир Петровић]

Србине, постављаш питање на погрешну адресу, права адреса је pr@dvor.rs Односи са јавношћу Краљевског Двора.

---

NAJAVA DOGAĐAJA

Otvaranje izložbe povodom 110 godina od Krunisanja Nj.V. Kralja Petra I u Kraljevskom Dvoru

Beograd, 18. septembar 2014. – U sklopu obeležavanja sto deset godina od čina krunisanja Nj.V. Kralja Petra I na Kraljevskom Dvoru će u nedelju, 21. septembra 2014. godine u 18:00 časova Njegova Svetost Patrijarh Srpski g-din Irinej služiti liturgiju u Dvorskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog, a potom će biti upriličeno svečano otvoranje izložbe na kojoj će biti predstavljen film o krunisanju Kralja Petra I, niz dokumenata i fotografija koje prikazuju ceremoniju krunisanja, kao i kraljevske insignije Kralja Petra I. Autor izložbe je g-din Dušan Babac, član Krunskog veća.
Izložba će biti otvorena za javnost od 21. septembra do 3. oktobra 2014. godine a grupni obilasci izložbe biće realizovani u dva termina od 11:00 i od 14:00 časova, uz prethodnu obaveznu najavu kancelariji Fonda Kraljevski Dvor.
Kontakt telefon putem koga možete zakazati termin svoje posete je: 011 306 4007 ili putem e-pošte: kancelarija@dvor.rs
Na svečanom otvaranju izložbe „110 godina od Krunisanja Nj.V. Kralja Petra I“ govoriće Njegova Svetost Patrijarh Srpski G. Irinej, Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II, praunuk Kralja Petra, g-din Dragomir Acović, predsedavajući Krunskog saveta i g-din Dušan Babac, član Krunskog veća i autor izložbe.
Krunisanje Kralja Petra I imalo je veliki značaj za unutrašnju i spoljnu konsolidaciju novog suverena, Kraljevine Srbije. Tim činom, svi evropski dvorovi prihvatili su novog Kralja kao „brata“, a istovremeno je potvrđena narodna volja iskazana odlukom Narodne skupštine iz prethodne (1903.) godine.
Upravo tim činom počinje jedno novo vreme u istoriji Srbije ali i istoriji Balkana. Kralj Petar je od tog trenutka imao pred sobom veoma ozbiljan i težak zadatak, pre svega afirmaciju načela ustavnosti u politici i životu Srbije, koje je smatrao osnovnim uslovom za njen dalji napredak i pristup u krug razvijenih evropskih država.
Izložba se realizuje uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u organizaciji Fonda Kraljevski dvor.

[херцеговац]

Могу ли нешто Владимире добронамерно да те питам, зашто се Принц не огласи поводом дивљања балија у Пазару, зашто се не огласи поводом параде педера, ЗАШТО? Хоће ли већ једном престати да се понаша ко снаша, да има срца можда би и постао Краљ

За тако нешто не пиша се чучећи, него треба имати моооода!

И не би постојао ПАР, чега ли већ? Мечки, јер их водају као мечке за сликање. Онај и када проговори, боље да није!

Не би нам те америчко-енглеске фазоне продавали, него би човјек био домаћин. Опет да се овај појави у ношњи... Мрка капа за нас монархисте!

Владо,
имаш ли слику гдје носи ношњу?