[Ратко]

Ево, да поделим нешто са вама овде...

Да би се на истински разумеле прилике у окупираној Србији (1941-1944) неопходно је познавати драматично важан утицај немачке кампање терора, масовних убијања цивила и стрељања талаца на психу ондашњег човека у Србији. Како би жељени ефекат био већи, масовно су лепљени плакати са бројевима и именима усмрћених, али и уцене да ће се стрељање десити, ако се не изврши неки захтев окупационих власти. Овде имамо такав случај. Фелкомандант прети репресалијама ако се ''не врате'' два официра Српске државне страже, за које су он и љотићевски пуковник Драгомир Лукић сматрали да су их заробили четници. Заправо, ови официри били су један од обавештајних центара Дражине гериле у Западној Србији, што Немци на срећу нису открили до њиховог бекства. Управо они су били важан Калабићев извор информација, који је допринео да Горска Гарда Његовог Величанства Краља Петра Другог опстане и јача. Јер, Немци и љотићевци чинили су све што су могли да униште ову елитну Дражину јединицу. Међу овим потоњим нарочито се истицао Драгомир Лукић, начелник Ваљевског округа за време великог дела окупације, коме се својим писмом из ''слободних српских планина'' обраћа поручник Михајло Барбуловић (постаће начелник штаба Горске краљеве гарде). Оригинали ових докумената налазе се у досијеу поручника Михајла Барбуловића, који је водио Гестапо, у Историјском архиву Београда. Лукић је 1944. године постављен за саветника у Недићевом министарству унутрашњих послова. Ликвидиран је од Дражиних људи у Београду, септембра 1944. године.
Поручник Михајло Барбуловић рођен је у Гомирју код Огулина 26.09.1910. године, од оца Љубомира и мајке Марије. Страдао је у Босни 1945. године. Био је ожењен Босиљком, рођеном Босанац (11.03.1913). Након што се поручник Барбуловић одметнуо ''у шуму'' Гестапо тражи његову супругу, а детаљне податке Гестапоу о свему доставља Светозар Нећак, један од најповерљивијих агената немачке службе безбедности. На допису који је Нећак упутио Гестапоу руком је дописано ''жену као таоца ухапсити''. Међутим, она је већ била на сигурном...

Проглас фелдкоманданта



Коверта у којој је било писмо које је поручник Михајло Барбуловић послао Драгомиру Лукићу



Писмо поручника Михајла Барбуловића Драгомиру Лукићу



Допис Светозара Нећака Гестапоу:




Стоје: Калабићев ађутант потпоручник Милован Рајевац, капетан Михајло Барбуловић и капетан Милован Миловановић Фикус. Снимљено 1944. године у селу Маслошево код Тополе.




Стоје, с' лева на десно: капетан Михаило Барбуловић, Драшко Радовановић Цакић, капетан Миливоје Миловановић ''Фикус'', потпоручник Драгутин Новаковић, непознати, Коџа, наредник Мирослав Тимотијевић ''Јапан'', двојица непознатих. Доњи ред: потпоручници Малин Ракочевић, Павле Ћурчек и Милован Рајевац и наредник Живко Мишић.

[Милослав Самарџић]

Одличан рад, свака част!
Само да додам да је Нећак био заменик Страхиње Јањића, шефа тз. српског Гестапоа. Реч је о групи од 130 љотићеваца које су Немци марта 1942. прекомандовали из СДК у Гестапо. Љотићевци су после у емиграцији представљали да се Јањић заправо отцепио од њих, што наравно није било тачно, разлика је само што та група више није носила униформе, јер је прешла под команду Гестапоа, док су остали љотићевци остали под командом Вермахта.

[Ратко]

Одличан рад, свака част!
Само да додам да је Нећак био заменик Страхиње Јањића, шефа тз. српског Гестапоа. Реч је о групи од 130 љотићеваца које су Немци марта 1942. прекомандовали из СДК у Гестапо. Љотићевци су после у емиграцији представљали да се Јањић заправо отцепио од њих, што наравно није било тачно, разлика је само што та група више није носила униформе, јер је прешла под команду Гестапоа, док су остали љотићевци остали под командом Вермахта.

Заменик до маја 1943, када је Јањић послат у Берлин, на друге задатке. Онда на његово место долази Светозар Нећак.
Да, разлика је у команди: Вермахт - Гестапо.
А наравно, и остали љотићевци били су сарадници Гестапоа. Почевши од самог Димитрија Љотића па надаље.

[Вукашин Петковић]

Браво Ратко!
Видите како господа из ИАБ имају интересантна документа у свом архиву а они на својој ФБ страници по питању Другог светског рата форсирају само "НОВЈ", шта ти је "објективност".

[Ковач]

Свака част!Ево још једна слика капетана Барбуловића!Има ли неко слику потпоручника Голубовића?

[Милослав Самарџић]

Браво Ратко!
Видите како господа из ИАБ имају интересантна документа у свом архиву а они на својој ФБ страници по питању Другог светског рата форсирају само "НОВЈ", шта ти је "објективност".

Прецизније речено, ''НОВЈ'' је ту много мање заступљена од четника. Али, свако своме јату...

[Ратко]

Браво Ратко!
Видите како господа из ИАБ имају интересантна документа у свом архиву а они на својој ФБ страници по питању Другог светског рата форсирају само "НОВЈ", шта ти је "објективност".

Добро је да се може истраживати. Морам рећи да су запослени врло коректни.

[Зоран Недељковић]

Ево, да поделим нешто са вама овде...

Да би се на истински разумеле прилике у окупираној Србији (1941-1944) неопходно је познавати драматично важан утицај немачке кампање терора, масовних убијања цивила и стрељања талаца на психу ондашњег човека у Србији. Како би жељени ефекат био већи, масовно су лепљени плакати са бројевима и именима усмрћених, али и уцене да ће се стрељање десити, ако се не изврши неки захтев окупационих власти. Овде имамо такав случај. Фелкомандант прети репресалијама ако се ''не врате'' два официра Српске државне страже, за које су он и љотићевски пуковник Драгомир Лукић сматрали да су их заробили четници. Заправо, ови официри били су један од обавештајних центара Дражине гериле у Западној Србији, што Немци на срећу нису открили до њиховог бекства. Управо они су били важан Калабићев извор информација, који је допринео да Горска Гарда Његовог Величанства Краља Петра Другог опстане и јача. Јер, Немци и љотићевци чинили су све што су могли да униште ову елитну Дражину јединицу. Међу овим потоњим нарочито се истицао Драгомир Лукић, начелник Ваљевског округа за време великог дела окупације, коме се својим писмом из ''слободних српских планина'' обраћа поручник Михајло Барбуловић (постаће начелник штаба Горске краљеве гарде). Оригинали ових докумената налазе се у досијеу поручника Михајла Барбуловића, који је водио Гестапо, у Историјском архиву Београда. Лукић је 1944. године постављен за саветника у Недићевом министарству унутрашњих послова. Ликвидиран је од Дражиних људи у Београду, септембра 1944. године.
Поручник Михајло Барбуловић рођен је у Гомирју код Огулина 26.09.1910. године, од оца Љубомира и мајке Марије. Страдао је у Босни 1945. године. Био је ожењен Босиљком, рођеном Босанац (11.03.1913). Након што се поручник Барбуловић одметнуо ''у шуму'' Гестапо тражи његову супругу, а детаљне податке Гестапоу о свему доставља Светозар Нећак, један од најповерљивијих агената немачке службе безбедности. На допису који је Нећак упутио Гестапоу руком је дописано ''жену као таоца ухапсити''. Међутим, она је већ била на сигурном...

Проглас фелдкоманданта



Коверта у којој је било писмо које је поручник Михајло Барбуловић послао Драгомиру Лукићу



Писмо поручника Михајла Барбуловића Драгомиру Лукићу



Допис Светозара Нећака Гестапоу:




Стоје: Калабићев ађутант потпоручник Милован Рајевац, капетан Михајло Барбуловић и капетан Милован Миловановић Фикус. Снимљено 1944. године у селу Маслошево код Тополе.




Стоје, с' лева на десно: капетан Михаило Барбуловић, Драшко Радовановић Цакић, капетан Миливоје Миловановић ''Фикус'', потпоручник Драгутин Новаковић, непознати, Коџа, наредник Мирослав Тимотијевић ''Јапан'', двојица непознатих. Доњи ред: потпоручници Малин Ракочевић, Павле Ћурчек и Милован Рајевац и наредник Живко Мишић.

Браво Ратко, само настави тако.
Мала допуна за Михајлову жену. Босиљка је била ћерка поч. Љубомира Босанца, катастарског геометра из Загреба. Венчали су се 1939.год, а све је одобрено од Министарства војног Решењем СБР.1877, од 14.фебр.1939.год. Највероватније су се упознали у Загребу, где је пеш. поручник Барбуловић био водник 35.пеш.пука-Зрински-.

[Ратко]

Огроман је посао. То нико озбиљно није истраживао, осим Милан Кољанин неке сегменте.
Комунисти нису јер их је у документима Гестапоа јако мало међу логорисаним и стрељаним. Све хапсила Специјална полиција. А онда се поставља питање зашто је то тако...

[posmatrač]

Заменик до маја 1943, када је Јањић послат у Берлин, на друге задатке. Онда на његово место долази Светозар Нећак.
Да, разлика је у команди: Вермахт - Гестапо.
А наравно, и остали љотићевци били су сарадници Гестапоа. Почевши од самог Димитрија Љотића па надаље.

Каква је на крају била судбина Јањића и Нећака?

Ево шта Википедија пише о "Српском гестапоу":
https://sr.wikipedia.org/wiki/Српски_Гестапо
Цитат:
"Српски гестапо је назив за 1. београдски специјални борбени одред Гестапоа формиран у окупираној Србији током Другог светског рата за борбу против НОП-а, а који су чинили Срби, најчешће припадници организације ЗБОР."

[Милослав Самарџић]

Јањића су убили четници негде око 1960. у Хамилтону.

[Србин]

Јањића су убили четници негде око 1960. у Хамилтону.

Извини Милославе, али Јањић је умро од срчаног удара враћајући се пијан из кафане, постоје канадске новине из тог времена које сведоче о томе.

[Митић]

Ово сам нашао на једном љотићевском сајту:

"Страхиња Јањић је до задњег дана остао веран Србству, Европи и високим идеалима Национал Социјализма. Подаци о њему су више него штури, али успели смо из разговора са једним од старих емиграната Збораша да сазнамо да је из Немачке емигрирао у Хамилтон (Канада), где је и убијен".

Ево линка за тај сајт

http://srbskiporedak.blogspot.com/2011/10/

[Ратко]

У досијеу Удбе стоји да је Јањић убијен. На основу података из досијеа види се да су комунисти имали податке где живи, али не може се закључити да су га комунисти убили. Просто се само констатује да је убијен.