ПРИЛИКОМ НЕДАВНЕ ПОСЕТЕ ДУБАИЈУ, РАЗГОВАРАЛИ СМО СА ИНСПИРАТИВНОМ ЧЛАНИЦОМ КРАЉЕВСКЕ КУЋЕ И ОТКРИЛИ ЗАШТО НЕ НОСИ КРУНУ
Чим Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина од Србије закорачи у собу, одмах свима доноси олакшање. Чланица српске краљевске породице брзо и љубазно отпушта своја два пратиоца, и креће према нама са пријатељским осмехом, поздрављајуćи тим часописа Хелло! за Блиски Исток топлим стиском руке.
Разговарамо у председничком апартману хотела Шангри-Ла, једног од најстаријих у Дубаију. „Волим овај хотел, у њему се осеćам топло и пријатно“, рекла је Принцеза.
Принцезин једини захтев био је да се искључи пренос тениског меча на апартманском телевизору, јер би то могло да јој одврати пажњу, ако игра њен омиљени играч – а то је, наравно, Новак Ђоковиć, српски тениски ас који је тренутно рангиран као светски играч број 1.
Дан уочи свог 71. рођендана Принцеза проводи на Глобалном дечијем форуму, иницијативи која се одржава под покровитељством Њеног Величанства Краљице Силвије од Шведске и Принцезе Хаје Бинт Хусеин, супруге Његовог Височанства Шеика Мухамеда бин Рашид Ал Мактума, потпредседника и премијера Уједињених Арапских Емирата и владара Дубаија.
Ова манифестација се први пут одржава ван Шведске, у Мадинат Џумеирали у Дубаију, уз присуство стручњака који ће разговарати о правима детета на Блиском истоку и Северној Африци.
То је тема блиска срцу српске Принцезе. „Ја сам мајка, не само мојој деци и унуцима, него и мом народу. Деца пате када њихови родитељи пате. Не можете одвојити децу од родитеља“, рекла је она. Принцеза,која је рођена у Грчкој, глобално је призната на пољу филантропије. Неуморно се бори за права свог народа и шире, а највише за децу и сирочад у Србији. „Мој сан и жеља у овом свету је да се сви ујединимо“, рекла је за „Хелло! Миддле Еаст“. „Постоји стратегија за рат, али нема стратегије за мир. Неćемо имати мира док не почнемо да улажемо у мир. Ова планета је много мања него што мислимо, морамо да почнемо да дајемо, не само да узимамо“.
У разговору са Њеним Краљевским Височанством она нам открива значај помоćи младима и зашто су свету сада монархије потребније више него икад…
Који су главни проблеми који утичу на децу на Блиском истоку и шире?
Веома сам посвећена Глобалном дечијем форуму. Захвална сам Њеном Величанству Краљици Силвији, која је започела овај програм, као и Њеном Височанству Принцези Хаји, коју познајем много година. Знала сам Принцезу Хају кад је била девојчица у Јордану. Увек је била тако дивна, брижна и великодушна. Осеćала сам да је за ову младу даму увек постојао неки циљ. Сасвим је логично да је она сада покровитељ овог важног форума заједно са Краљицом Силвијом. Веома сам почаствована што сам позвана да им се придружим. Важно је да се људи подсете на ове значајне циљеве. Морамо да створимо свет у ком деца нису жртве.
Ако у једној породици отац нема посао, а мајка је забринута због потребе да напусти дом због сукоба, дете постаје жртва света у ком нема хармоније. Деца су прва на удару, јер су сувише млада да се брину о себи.
Како људи могу да у својим домовима подижу свест о овом циљу и подрже га?
Без љубави немамо ништа. Желим да охрабрим људе да имају више љубави и бриге једни за друге. Људи не могу да буду добри према себи, ако нису добри према другима. Имамо избор у животу, да на њега гледамо позитивно и да будемо захвални. Ако се одлучимо да радимо супротно, имаćемо бедан живот. Данас постоји проблем да деца не одрастају у позитивној атмосфери, деца морају да буду похваљивана. Тренутно правим налепнице које ćе бити на свим аутомобилима у Србији. На њима ће писати: „Да ли сте данас похвалили своје дете?“ Највеćи поклон који можете да дате детету јесте самопоуздање. Деца могу да имају све дипломе у свету, али титуле не чине човека. Имамо велики избор у животу, а наш живот је избор који смо сами направили.
Учинили сте много да подржите младе у Србији. Наведите нам један од најважнијих начина на који сте помогли?
Након десет година сукоба у нашој земљи, схватила сам да су њим највише погођена деца, па сам започела прву телефонску линију за помоћ деци у нашој земљи; то је био први број који је почињао са 800. Уз подршку Брисела и Велике Британије, који су помогли у обуци људи који се јављају на телефон, почели смо да примамо хиљаде телефонских позива. Не зато што су деца била злостављана, него зато што нису могла да верују да могу да траже помоć а да то не кошта ништа. Говорили су нам да се осеćају безбедније и да нам верују.
Сваке године ви и ваш супруг, Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар, угошћујете стотине деце без родитеља у београдском Двору. Да ли можете да с нама поделите најдражу успомену на ове посебне догађаје?
Мој супруг је живео у изгнанству много година, али сада живимо у Двору. Када смо дошли тамо, прва ствар коју смо урадили била је да организујемо два пријема годишње, за Божиć и Ускрс. Позивамо више од 1.200 деце из целе земље. Имамо играчке за њих, певамо и једемо; то су веома забавни дани.
Сеćам се једном приликом на Ускрс, деца су била у башти у потрази за ускршњим јајима. Када смо се вратили унутра, чули смо вриску двоје деце на сред салона. Били су то дечак, који је имао осам и девојчица од шест година. Они су били брат и сестра који су били грешком раздвојени у два сиротишта. Пронашли су се међу стотинама и стотинама деце. Већ сама чињеница да можете да сведочите нечем таквом у животу, тој радости, то је чудо. Девојчици су рекли да нико из њене породице није преживео; она је стално гледала у таваницу и питала да ли ће јој сада доћи и мама и тата. Грлила је и љубила свог брата. На крају дана, када смо покушали да им помогнемо да уђу у аутобус, морали смо да их унесемо заједно, јер нису хтели да се раздвоје. Касније ми је речено да су остали тако још дуго времена.
Видите, све је у прављењу разлике. Када деца долазе да ме посете, увек питају где је моја круна, а ја им кажем моја круна је у мом срцу.
Посетили сте УАЕ у неколико наврата. Како се осеćате овде?
Мислим да светски лидери никад не смеју да забораве зашто су на положајима на којима су. Погледајте шта је све Његово Височанство Шеик Мухамед урадио овде у Дубаију. Ово је сигурно град који се развија најбрже на свету. Свако може да види оданост и посвеćеност краљевске породице у ономе што је учинила за овај део света. Они су овдашње људе учинили поносним, а када сте поносни, земља може да се развија. Људи ће помоćи да се то оствари и сачува – а ви ћете се постарати да нико то не поквари.
Кад год дођем у Дубаи, видим да су људи овде среćни и да им је драго да вам покажу свој град. Када сам данас отишла у музеј, људи су били одушевљени; пуни су маште и културе. Ово је лепа земља и заслужује да буде таква каква је. Иако свет пролази кроз економску кризу, када људи раде како треба, то функционише и мислим да би Дубаји могао да буде добар пример за друге мале земље.
Сјајно је што се Глобални дечији форум одржава овде, посебно зато што земља напредује и деца одрастају у таквом окружењу. Када одрасту, наставиће да раде оно што чему их је живот овде научио.
Грчка влада одала је признање Вашем оцу за његов филантропски рад. И Ви сте много учинили за безброј хуманитарних циљева. На који начин је Ваш отац утицао на Вас?
Имала сам велику среćу да имам родитеље који су ме научили радости давања. Моја мајка је била невероватна жена. Живели смо у Атини, и кад бисмо ишли с њом у биоскоп, сви ми бисмо носили велике кесе са храном и одеćом. Знала је сваког човека и жену које бисмо сретали на улици. Знала је људе који продају кестење зими и кукуруз лети. Знала је свачију причу. То су били људи који су је чинили срећном. Имала сам велику срећу да будем тиме окружена од ране младости, и на томе сам захвална.
Желим да помажем, потреба за помоћи постоји стално, и ми стварно чинимо све што је у нашој моћи. Такође учествујем у изградњи обданишта, зато што чим изађете изван главног града, број супруга и мајки које не могу да раде драматично расте, јер не постоје вртиćи. То значи да оне не могу да додају други приход домаћинству. Тако да градимо више предшколских установа да бисмо им помогли.
Образовали сте се у Атини, Швајцарској, Америци и Великој Британији. Како Вам се допадао живот у тим различитим деловима света?
Одрасла сам у Грчкој, али мајка ми је увек говорила да девојка никада нема своју земљу. Тако да сам одрасла знајуćи да ćу морати да ја пратим супруга, а не обрнуто. Увек сам била спремна да урадим оно што сам морала. Тако да сам се осеćала веома благословеном кад сам упознала мог супруга. Он је фантастичан човек са великим срцем. Имао је изузетно тежак живот; и један и други деда умрли су му у младости, а његов отац је остао без свог оца када је имао само 11 година.
Шта је за Вас најважније у Вашој улози Принцезе Катарине од Србије ?
Мислим да је најважније да подржим мог супруга. Такође, желим да помогнем деци да одрасту тако да имају исти осеćај одговорности за нашу земљу као и ми. Чак и мојих пет унука одраста схватајуćи то.
Постоји нешто веома посебно у чињеници да је краљевска породица у земљи – она постаје фактор уједињења. Постоји улога коју не може да има ни премијер ни председник.
Често се окупљамо и посећујемо друге краљевске породице из целог света. Они су посебни људи, посвеćени служби грађанима својих земаља. У данашњем свету, потреба за монархијама већа је него икад, јер људи немају јасан правац кретања и осећају се несигурно.
Ако живите у овом свету за кратко време и успете да направите разлику, то је благослов. Веома сам захвална мом супругу који ме изабрао и довео у нашу дивну земљу у којој живе људи који су били потпуно погрешно схваћени. Свака земља има шачицу људи који нису онакви какви би требало да буду. О неким земљама говори цео свет, а оне једноставно не одговарају на то. Народ моје земље је толерантан, поносан и за њега нема граница.
ИНТЕРВЈУ ВОДИЛА: АНА КАТБЕРТ
ИНТЕРВЈУ ВОЂЕН У ХОТЕЛУ ШАНГРИ-ЛА, ДУБАИ